(Адванце, RT, Twitter, AFP, Reuters)
Након жестоких сукоба, који су почели јуче, те трајали целу ноћ и јутро, интервентна полиција почела се повлачити са трга Таксим у Цариграду,  те су затим на трг ушли десеци хиљада демонстраната.

Немири су се током дана одвијали иу Анкари где је полиција такође реаговала знатном употребом сузавца.

Полиција је уклонила барикаде око трга Таксим које су раније постављене како би се спречио улазак демонстраната. На трг улазе десеци хиљада, но власти су – према посљедњим информацијама – обуставиле саобраћај подземном железницом како би успорили долазак нових демонстраната.

Почетком дана су хиљаде марширале преко моста на Босфору, блокирајући саобраћај, настојећи из источних делова града стићи до централног градског трга који је у свега 24 сата већ постао симболом побуне против владајуће странке АКП и премијера Ердогана.

У Анкари се велик број демонстраната окупила у парку који се налази у близини канцеларије премијера Ердогана. Информације говоре како је дошло до жешћих сукоба са полицијом на овом простору. Масовни анти-владини протести такође се одржавају у градовима Бодрум, Конија, Измир и другима.

Током дана стигле су и прве реакције Ердогана – демонстранте је назвао „екстремистима“ те им наредио да „одмах престану с демонстрацијама“. „Полиција је тамо била јуче, бити ће данас и сутра, јер Таксим трг није место где екстремисти могу дивљати“, поручио је Ердоган. Но, изгледа како су се његове наредбе већ изјаловиле, јер полиција се током поподнева ипак повукла из Таксима.

Многи се слажу како је овај ескалација анти-владиних протеста подсећа на масовне побуне које су се десиле у Тунису и Египту. Имајући те сценарије у виду, демонстранти ће морати изузетно пазити на неколико елемената – као прво, ако се број окупљених у Таксиму смањи, сигурно ће доћи до жестоке реакције полиције против остатка демонстраната.

Надаље, ако ово заиста прераста у захтев за „промену режима“, демонстранти морају бити на опрезу да њихову борбу не преузму контрареволуционарне снаге као што се догодило у Тунису и Египту.Ови догађаји откривају огромно незадовољство које очито већ дуго буја у турском друштву. За време првих мандата Ердоган се настојао додворити Европској Унији – јер је тада стратешки циљ Турске био улазак – те се самим тиме више пазило на неке појединости, као што је слобода говора.

Но, откако је Ердоган освојио последњи мандат 2011., окреће се потпуно другој исламистичкој струји. Секуларно и напредно становништво Турске, нарочито млади људи, неће допустити да њихова земља постане још једно уточиште политике какву проводе Муслиманска Браћа у данашњем Египту, Тунису и другде.

Последња одредба АКП-а, да се знатно ограничи продаја алкохола, симболичан је корак који је огласио аларм међу многим становницима Турске које одбијају овакав развој догађаја у земљи. Ердоганову улогу у сиријском сукобу не треба посебно истицати јер ту је све јасно – говоримо о особи која је директан кривац за страшне патње сиријског народа.

Његова власт учествовала је у трансформисању мирних протеста и легитимних захтева сиријског народа за реформе у оружану агресију коју воде неке од најекстремнијих група у региону. Да се ​​Турска није уплела у сиријски сукоб, конфликт би већ давно био готов.

Очито је како се осећа угрожено Ердоган након ескалације актуелне побуне. У последњим коментарима за све настоји окривити опозицију, Републиканске странке. Но у томе неће успети јер развој догађаја у Цариграду показује нешто сасвим другачије – овај бунт започео је скупином активиста који су се противили изградњи продајног центра на месту парка који се налази уз трг Таксим. Но, жестока реакција полиције против демонстраната довела је до садашњег стања.

Наравно, опозиција ће сада стати на страну демонстраната и то је њихово легитимно право, но за ескалацију су искључиво криве власти које су се одлучиле за репресију мирног протеста.

Активисти су актуелно стање на интернетским страницама сажели овако: „Ово је почело као миран протест с циљем спашавања парка, али се претворило у један од најгорих напада државе против демонстраната у памћењу – ово је застрашујући пример колико је турска влада спремна да иде против властитог народа. Снаге безбедности су појединачно циљале демонстранте како би нас застрашили, ранили и убили „.

Једна особа је преминула након срчаног удара, а 12 их је у тешком стању након интензивног напада прекомерним количинама сузавца. Лакше повређених има на стотине. Демонстранти истичу како полиција користи посебну врсту сузавца од које људи падају у несвест те која изазива повраћање.

Вести о ситуацији у Турској брзо се шире светом те долази и до протеста подршке и солидарност. Огласио се и амерички Окупи покрет, током дана окупити ће се у сада већ легендарном Zuccotti парку где је и кренула побуна америчких демонстраната против Вол Стрита, од тамо ће марширати неколико километара према згради турског конзулата у Њујорку.

Активисти у Египту најавили су за сутра протест испред турске амбасаде у Каиру. Стижу вести ио покретању протеста солидарности широм Европе. Група демонстраната већ се окупила данас у Бриселу истичући узвикујући против „цензуре, фашизма, диктатуре и полицијског насиља“.

Информације говоре како хиљаде демонстраната стижу у Цариграду како би се прикључили масовним демонстрацијама против владе. Демонстранти истичу како су власти почеле опструирати рад интернета, те је на неким местима у Цариграду током дана било немогуће приступити мрежи.

Турске власти могле су да очекују да ће се нешто овако десити, но засигурно нису очекивали да ће овакав бунт доћи овако нагло. Ердоганове бесне изјаве су очекиване, саставни део његовог карактера и демагогије, но такав став ће без сумње само још ескалирати анти-владину побуну.

Превише се тога скупило турском народу – од масовног прогона новинара, припадника турске војске, опозиционих политичара до све ригидније исламизације земље која је, уз Сирију, деценијама била бастион секуларизма. Више нема сумње, стигло је „Турско Пролеће“ и наредни дани показати ће да ли су ово историјски тренуци за будућност Турске.