Прочитај ми чланак

Почели смо да се будимо – из поробљене сиротиње раје поново постајемо народ!

0

Преобразимо се и ми, окренимо се себи, Господу Богу, својим прецима – према којима смо много згрешили – у овој борби имаћемо као савезнике њих и њихов благослов, поручио о. Саша

Обраћање на Преображење

Драга браћо и сестре,

Данас је Преображење, велики Господњи празник, када се Господ Исус Христос  преобразио на гори Тавор пред своја три ученика и апостола – Петром, Јаковом и Јованом – и показао им своју божанску природу. Овај дан је, како наш народ каже, од када се преображава и гора и вода. И заиста, видимо да дани постају хладнији и свежији, природа се мења, а и ми Срби, хвала Богу, почели смо да се мењамо, и надам се да се преображавамо на боље. Почели смо да се будимо, и да из оне поробљене сиротиње раје поново постајемо народ. И бићемо народ, достојан својих предака, ако Бог да!

Ових дана дошло је до великог отрежњења многих међу нама: на левој страни политичке опције, која је била загледана у Брисел и Вашингтон, која је веровала да нас после свих понижења, бомбардовања, тровања – што смо све доживели од Запада – ипак чека неки договор, неки коректни односи, међутим сада и они виде да нам са Запада долази само сигурна смрт и уништење; опет, и они са десне стране, који су били загледани у Исток, и који су веровали да ће браћа Руси ускоро изаћи на Дунав и да ће нам они донети слободу – и то се показало као нетачно. Чак и многи чланови и гласачи ове секте на власти која нас уништава, чак и они су се пробудили и виде ово зло које нам се спрема: неће бирати партијску, националну или верску припадност – њихова деца ће бити отрована као и сва друга деца.

Ово је време правог народног јединства. Бог нам је једини, у свему овоме, савезник – и то је добро, јер Божја сила (запамтите) се пројављује и она је савршена баш у немоћи. Много пута када је човек у животу напуштен и остављен од свих својих пријатеља – окреће се Богу и чини чуда! Кроз историју је много таквих примера: Давид је победио горостаса Голијата, па у нашој историји – је ли било реално да Карађорђе, са групом својих устаника и трешњевим топовима, устане и победи једну од највећих сила тада у свету, и да покида петовековне ланце у којима је до тада српски народ био?! Наравно да није било реално, али су се они водили оним српским, косовским етосом, оно што Његош каже: „Нека буде што бити не може!“

Брат Милован Петровић, кога сви знате, пројавио се као народни трибун, са оним говором који је одржао у Ужицу и са бесправним хапшењем које је доживео, на један сасвим непланиран, спонтан начин он је постао народни трибун и вођа коме народ верује. Да, он у својим објавама зна да онако, сочно српски, опсује – дража ми је истина вулгарна и брутална него нашминкана и улепшана лаж. Доста нам је лажи, немамо више времена да слушамо било какве лажи. Брату Миловану верујем, подржавам га, и видим да га многи подржавају, и то је добро.

Зато, драга браћо и сестре, преобразимо се и ми, окренимо се сами себи, Господу Богу, својим прецима – према којима смо много згрешили, погазили смо све што им је било свето, зато смо и ми били погажени – у овој борби имаћемо као савезнике њих и њихов благослов. Српска дијаспора се буди, сви они којима је Србија мајка су уз вас!
Срби на окуп!!!

Извор: stanjestvari.com

Ознаке: , ,