Прочитај ми чланакХрватски медији су направили неколико могућих сценарија шта заправо стоји иза хашења њиховог агента у Београду.
Према писању „Јутарњег листа“, сценографија хапшења наводног хрватског шпијуна у Београду подсећала је на хапшење бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, али и на низ „спектакуларних акција српске полиције“. Према писању овог, листа тајминг овог хапшења није случајност.
– Сасвим је извесно да ће објава хапшења агента хрватске војне сигурносне службе имати и спољнополитички аспект кроз односе Хрватске и Србије, практично је испод радара прошла чињеница да је акција БИA, српске тајне службе, објављена у тренутку док траје расправа о избору кандидата за новог директора цивилне тајне службе – пише „Јутарњи лист“.
Лист наводи и да је Братислав Гашић, бивши министар обране, којег је крајем прошле године Вучић сменио под притиском јавности због изјаве „Што волим ове новинарке које овако лако клекну“, кандидат управо за позицију првог човека БИA.
„Јутарњи лист“ пише и да је вршен велики притисак да Гашић буде смењен након пада војног хеликоптера 13. марта 2013. године када је у несрећи страдало седам особа, да се то није десило и да је јавност због тога остала незадовољна.
Дневник пише да се писањем о хапшењу наводног хрватског шпијуна, фокус са Гашића помера на то. По тој анализи могуће је и да садашњи челник службе адвокат Aлександар Ђорђевић, који није био Вучићев избор, овом акцијом жели сачува своју позицију.
Овај лист поставио је и неколико теза који се тичу конкретних навода да је хрватски агент прикупљао податке о официрима ЈНA које је Хрватска оптужила или планира да оптужи за ратне злочине, као и да је прикупљао податке о организацијској структури и односима у Војсци Србије.
– За очекивати је да су хрватске службе, ако су подигнуте оптужнице, већ прикупиле неке податке, па није јасно што им је то могао доставити агент из Београда. Организацијска структура Војске Србије може да се упозна и из јавних извора, а оно што је свим службама увек занимљиво, то су кадрови и њихови приватни профили и односи. Једно од питања је и како то да сарадник није матичној служби сигнализирао да би могао да буде проваљен. Правило је тада да га служба склања или повлачи, осим ако на неки начин не жели да га преда другој страни – једна је од теза „Јутарњег листа“.
Почетак „Хладог рата“ Србије и Хрватске
Хапшењем хрватског шпијуна у Београду започео је „Хладни рат“ између Србије и Хрватске, оцењује у суботу хрватска „Слободна Далмација“.
Лист наводи, позивајући се на незваничне хрватске дипломатске изворе, да Хрватска није добила никакву званичну информацију од српских власти о хапшењу шпијуна у Београду и да због тога у петак увече нико са хрватске стране није желео да коментарише ту вест, све док не буде званично потврђена из Србије.
Чињеница да је та вест пуштена у српске медије пре него што је за њу дознала хрватска Влада указује да се вероватно ради о једностраном подизању тензија са српске стране уочи парламентарних избора у Хрватској, пише тај лист.
– Таква непрофесионална објава до сада незабележене ситуације у односима две државе баца сумњу у транспарентност и намере српске стране. Слободно можемо да кажемо да је овим чином започео хладни рат између две суседне земље – пише „Слободна Далмација“ и закључује да су на потезу званичне институције Владе Србије, „које ће сигурно морати да објасне хрватској Влади што се тачно догодило у петак у Београду“.
