Прочитај ми чланакНова фаза сукоба у Украјини управо је почела – тихо, али са огромним последицама. Главнокомандујући Оружаних снага Украјине, генерал Александар Сирски, преко медија је упутио хитну поруку- руске снаге започеле су офанзиву у Сумској и Харковској области.
Ово, како упозоравају аналитичари, не представља само још један напад – већ стратешки маневар који би могао радикално променити мапу источне Украјине.
Према речима Сирског, већ неколико дана уназад украјинска команда бележи интензивирање руских дејстава у североисточним областима земље. Прва на удару је Сумску област, која се граничи са руском Курском облашћу – подручје које је месецима било поприште мањих упада и диверзантских акција, а сада прелази у пуну линију фронта. Упоредо, притисак се врши и на Харковску област, другу по величини административну јединицу у земљи, чије губљење би био тежак психолошки и логистички удар за Кијев.
Новинска агенција УНИАН преноси процену Сирског да Москва на овом простору не делује импулсивно, већ плански и стратешки. Циљ није нужно брзо заузимање великих урбаних центара, већ – стварање такозване „тампон зоне“. Тај израз већ је ушао у војно-политички речник након што га је недавно искористио председник Владимир Путин.
Путин је јасно ставио до знања да је безбедност руских пограничних региона, посебно Курске области, неодвојива од операција у суседној Украјини. Током недавног обраћања, истакао је да се становници северних делова Русије не могу вратити у своја села и градове докле год постоји реална претња од украјинских ракетних и дрон напада из правца Сумија. Стога је, како тврди, нужно успоставити стабилну безбедносну линију дубоко унутар украјинске територије.
Управо то сада почиње да се дешава. У војном смислу, операције у Сумској области већ показују обрисе офанзивног плана- продори кроз слабо брањене секторе, пресек линија снабдевања, изолација украјинских тачака отпора и – постепена контрола над сеоским подручјима. Није у питању муњевити продор ка градовима, већ дубоко утврђено и дисциплиновано напредовање које има за циљ да територија постане неупотребљива за украјинску војску и безбедна за руске цивиле преко границе.
У тој причи значајну улогу игра и такозвана Операција „Поток“. Иако детаљи ове операције још нису потпуно разоткривени у јавности, поједини извори говоре о спектакуларним акцијама дубоко иза линија непријатеља, које подсећају на герилске методе и специјалне јединице.
Према тим извештајима, руски борци су се кретали чак 15 километара дуж подземне цеви, користећи индустријску инфраструктуру за упад и освајање кључних позиција. Такви потези указују на висок степен припреме и озбиљан тактички заокрет – рат више није линијски, већ тродимензионалан.
Ситуација у Харковској области такође постаје све комплекснија. Иако је Харков као град и даље под украјинском контролом, његово окружење – посебно североисточни и источни сектори – већ је под константним притиском.
Руске снаге ту спроводе тактику тестирања линије одбране, проналазећи „меке тачке“, а затим их поткопавајући комбинованим артиљеријско-дрон ударима. Циљ, према проценама неких америчких аналитичара, није само војни, већ и психолошки- натерати Украјину да брани превише тачака истовремено, развући ресурсе и изнудити грешке.
У том контексту, све више се говори о исцрпљености украјинских јединица које се већ боре без адекватне ротације. Недостатак људства, све мањи број обучених резервиста и хронична несташица муниције, чине да се и најмањи руски продори претворе у стратешки добитак. Поврх свега, повлачење америчке војне инфраструктуре из Жешова и све гласнија препуцавања о несталом новцу и оружју додатно потресају Кијев, који остаје и без политичке и без логистичке стабилности.
У међувремену, из Русије стижу поруке које додатно појачавају тензију. Више војних коментатора и официра – укључујући и пензионисане пуковнике попут Литовкина – упозоравају да је фронт у североисточној Украјини близу тачке пуцања. „Ако се овакав темпо настави, фронт ће се једноставно срушити“, рекао је недавно један од америчких војних аналитичара, преносе руски медији.
Управо због тога, руски напредак у Суми и Харкову не треба посматрати изоловано. Он се уклапа у шири стратешки правац, који тежи ка томе да се фронт одвоји од Донбаса и споји са пограничним регионима, чиме би се Украјина суочила са новим обликом притиска- директним и непрекидним претњама из више праваца. Ако се успе створити тампон зона дуж читаве границе, то би значило да Украјина губи дубоку оперативну дубину и остаје сведена на линијско преживљавање.
Сирски то зна, и зато упозорава јавност преко медија. Међутим, питање је – да ли има још довољно снаге да се супротстави новој реалности, јер док он шаље поруке, а Путин говори о „ослободилачким циљевима“, на терену се већ одвија реалност у којој Русија помера границу – буквално и стратешки. Ако се динамика са североистока споји са већ постојећим притисцима у Донбасу и Запорожју, Украјина би се могла суочити са сценаријем за који је мало ко спреман – симултаним сломом линија на више тачака.
Управо зато, тренутна офанзива у областима Суми и Харкова могла би се показати као преломни моменат – не само у тактичком, већ и у геополитичком смислу, јер ако се садашња динамика настави, можда ћемо у наредним недељама слушати о нечему много озбиљнијем од пуког померања линије фронта- о преуређењу читаве североисточне Украјине.
