Прочитај ми чланак

ПОЧЕО ПЕТРОВСКИ ПОСТ: Ево како да правилно постите и шта не смете да радите

0

БЕОГРАД - За вернике Српске православне цркве почео је Петровски пост, установљен у славу светих апостола Петра и Павла и осталих апостола који су се после силаска Светог Духа постом и молитвом припремали за хришћанску проповед.

Pravoslavna-crkva-Krim-620x350Овај пост сличан је Божићном, али је нешто блажи од њега. Они који посте од данас не би требало да једу месо, јаја, павлаку, сир, кајмак, чоколаду и све што спада у мрсну храну. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим среде и петка, који се посте на води.

Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо, већ једемо рибу, вино и уље.

Пост се завршава 12. јула, на Петровдан, празник који је посвећен светитељима Петру и Павлу. Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс.

Такође, на Ивандан, односно 7. јула, се једе риба, без обзира на дан који је те године.

Најдуже може трајати шест недјеља, а најкраће једну седмицу и један дан. Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима.

Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који такође траје више недеља и завршава се празником Христовог Рођења.

Сврха поста, како кажу правила вере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су пример потом следили Богородица и апостоли.

Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само 15 дана, од 1. односно 14. августа до 28. односно 15. августа. Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане „на води“, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино.

6 коментара “ПОЧЕО ПЕТРОВСКИ ПОСТ: Ево како да правилно постите и шта не смете да радите

  1. ilija каже:

    Sto je u stvari post? Bibliski post je recimo da osoba kad posti ne smije da jede bilo kakvu hranu niti da pije bilo kakvo pice za vreme posta. To je post i tako treba da se odrzava. U koliko ne verujemo u Bibliju onda osoba moze da donosi odluku sto ce ona da radi da pije i jede jer to nema nista sa pravim Bogom jer ta osoba odrzava onako kako ona to zeli a ne onako kako to Bog zahteva. To su ljudske tradicije i obicaji koji sa Hriscanskom verom nemaju veze.

    1. Ортодокс каже:

      Поштовани Илија, замолио бих Вашу побожност да ми одговори на једно просто питање. Наиме, шта је старије Хришћанска Црква или Св. Писмо?

    2. ilija каже:

      Svakako Sveto Pismo, Hriscanska crkva je uspostavljena 31 A.D. Ako mislis kada je ono bilo sastavljeno i napisano onda se to proteglo prilicno dugo. Ali sve pocinje od Hrista.

    3. Ортодокс каже:

      Хвала Вам на одговору. Не знам како не видите у каквом се ћор-сокаку налазите са оваквом тврдњом брате Илија. Наравно, Ви не тврдите ништа ново и Ваше, него следите расуђивање које није аутентично хришћанско, већ западно – протестантско. Ми данас видимо плодове западног индивидуалистичког протестантизма који је настао као одпадак од Римокатоличке цркве (саме одпале од аутентичног Право-славља). Сав западни модерни свет изграђен на лажном хришћанству помешаним од неколико хиљада конфесија које за себе тврде да су истинита црква Христова која следи истинито учење, доводи овај свет до пропасти невиђених духовних и материјалних размера. Видимо да ниједна од ових тзв. цркава не доприноси излечењу и освећењу друштва и појединца, већ пропагира изразити индивидуализам који нема никакве додирне тачке са изворним Хришћанством, то јест, Православљем – Ортодоксијом = јединим истинитим вероучењем и непромењеном вером са континуитетом од Апостола до данас. Све конфесије запада, а већина њих су креиране од разних тајних служби и масонских организација, су настале од седамнаестог до двадесетпрвог века и немају никакав Апостолски континуитет. Настале су као одпадак од Католичке цркве који је упао у још већу духовну провалију и амбис. У РКЦ постоји само један Папа, док је код Вас протестаната то сваки од вас. Сваки протестант својим националистичким западним умом разуме и тумачи Библију онако како он то разуме и хоће и жели, а многи од Вас једноставно не жели да прошири свој видике и проучи Истину и чињенице. Како историјске, тако и богословске, а о познавањеу аутентичног језика Писма ни да говоримо. Ово не се односи на озбиљније традиционалне протестанте који истражују и баве се научно библистиком.
      Код Јехова, Адвентиста, Пентокосталаца и осталих хришћанских секти се не може наћи ни грам теологије и следовања Св. Писму, већ чиста вратололомија, извртање, јудејство и богохуљење. Када им се чињеницама укаже на њихове заблуде и намерно извртање Истине, он то не желе да биде и затварају очи, јер су, на жалост, заробљени демонском енергијом која их паралише. Посебно је жалосно што многи Срби и остали Православни народи којима је порекло освећено Православљем, одлазећи на Запад, а сами неутврђени у Заједници са Христом преко Православне Цркве, у свом пост-комунистичком духу, гладни било какве духовности, примају печат јеретичком размишљања и изврнутог разумевања и тумачења Писма улазећи у разне песудо – хришћанске секте и заједнице. Ми видимо, и тек ће ми видети, каквом суноврату оне воде са читавом западном културом и лажним хришћанством које не може да исцели истог тог несрећног човека. Такође видимо да сви светски глобалисти Новог Поретка мрзе Православље и ПЦ. Не мрзе протестантске деноминације, јер исте немају никакву „силу која задржава“ како каже Ап. Павле. Једино Православна Црква поседује исту пуноћу благодати као Црква Педесетнице, зато данас све већи број боготражитеља налазе Христа искључиво у овој Цркви, претходно пробавши све секте и тзв. цркве. Док западне конфесије и секте са свом својом духовном бљутавошћу осиромашавају, јер не дају никакав одговор и решење човеку који је гладан Бога и Његове благодати. Западни човек, част изузецима, вековима одгајан у духовном мртвилу није ни способан да претпостави шта је истинска духовност и благодат која се пружа у Православној Цркви кроз Њене Свете Тајне, особито Евхаристију коју Ви немате.
      Посебно треба пратити пажњу да се цео сатанистички, јавни и тајни, свет бори да уништи и затре Православље јер му је Оно главна препрека ка устоличењу Антихриста. То су чињенице које су свима видљиве.

      Но да се вратимо на Вашу тврдњу цењени Илија.
      Не видите какав сте нон-сенс изрекли. Како може Писмо бити старије од Цркве? Да ви нешто постало Св Писмо Оно морао бити најпре написано, а онда ОЗАКОЊЕНО у Црквеној Заедници.

      Библија, какву Ви читате, је дело Православне Цркве од Истока. Да није било нас Православних, ни ви, нити било који други протестанти, не би могли да користите ту Књигу, а притом да је неправилно тумачите.

      Као што добро знате да је Свето Писмо састављено и озакоњено на Православном Сабору, Православних Светих Отаца у Православној Цркви.

      „Канон Новога завета Уреди

      Канон Новога завета је настао у неколико фаза. Нема поузданих података о томе када су новозаветна Исусова учења почела да се читају на богослужењима, са истим значајем који су имале књиге Старога завета, али се са сигурношћу може претпоставити да је то било пре 180. године по Христу.

      Према записима Јустина Мученика (100—165) може се утврдити да су на богослужењима недељом читана такозвана “сећања апостола” која су названа еванђељима. Овај значај који је дат сведочењима апостола прва је фаза формирања канона. Апостолска служба била је одређена у Делима апостолским 1, 21-22, и то је био кључ. Апостоли су морали да буду истински сведоци, како би могли да посведоче о Исусовој науци, животу, смрти и васкрсењу. Рана црква је била веома строга када су у питању била читања посланица и писама које су црквама бивале упућене у првом и другом веку. Може се рећи да су, крајем другог века после Христа, у новозаветном канону биле следеће књиге: четири еванђеља, Павлове посланице, Прва Петрова, Прва Јованова и Дела апостолска, као и Откривење.

      У трећем веку, Климент и Тертулијан признају и посланице Јеврејима и Јуди. Ова оштрина у одређивању новозаветног канона била је потребна јер су се већ тада појавила јеретичка схватања о томе шта су библијске књиге, а поједине цркве су, као на пример у Египту, користиле неканонизоване списе као канонске. Појавила су се нова “еванђеља” и нова тумачења. Међутим, основ за канонизацију била је аутентичност апостолске доктрине у њима. У овом периоду није постојала никаква званична институција или организација која би извршила систематизацију новозаветних књига, па је и то био један од разлога што су се појавили јеретици који су нудили своја “света писма”.

      У трећем и четвртом веку долази до формирања Новога завета у облику који и данас има. Велику улогу су ту учиниле тзв. источне цркве које су Нови завет прихватиле као Света писма. До средине четвртога века, више није било никакве сумње у аутентичност новозаветних текстова, осим у Откривење, које није било на списку књига Новога завета на Сабору у Лаодикеји 367. године.

      Александријски епископ Атанасије је 367. године у својој 39-тој Васкршњој посланици верницима објавио да је канон Новога и Старога завета одређен и да се не може мењати. У Египту је било великих проблема са локалним црквама које нису читале и тумачиле само изворне текстове, тако да је Атанасије био принуђен да напише садржај – канон Новога завета. Те исте године, ову Атанасијеву препоруку – посланицу црквама усваја и црквени Сабор у Лаодикеји. Римска црква такође усваја овај, Атанасијев, канон на свом Концилу 382. године под папом Дамаскусом. До Сабора у Картагини 397. године све књиге Старога и Новога завета су канонизоване, укључујући и Откривење. Одлуке овог Сабора су потврђене на следећем Сабору у Картагини 419. године. Међутим, сматра се да је канон Новога завета коначно прихваћен и усвојен од стране свих цркава тек на другом трулонском (Љуинисехтине) Сабору у Цариграду 692. године, али и тамо су усвојена два канона Новога завета: један са Откривењем а други без Откривења Јовановог. Тек се у списима грчких цркава у десетом веку може пронаћи Откривење као део Новога завета.“
      https://sr.m.wikipedia.org/sr/Канон_Светог_писма

      Толико о томе…

      Свако Вам добро желим!

    4. ilija каже:

      Moj pravoslavac, vidim da su ti stvari poznate onako kako su to ljudi izmislili i napisali ali u stvari nije tako. Isus Hristos nije osnovao pravoslavnu crkvu vec Boziju Crkvu koja je zapisana u Novom Zavjetu. Drugo tvoj veliki navod nema nikakve veze izmedju tvoje vjere i vjere apostola. Ti treba da znas da se crkva podjelila i da je car Konstantin ponistio Boziju Crkvu jer su je oni smatrali kao Jevrejsku crkvu i obicaje. Te su osnovali nekakvu Hriscansku veru koja je izrasla kao katolicka bezbozna vere. Pravoslavlje je bilo sa njima sve do 1053. Ta pravoslavna vjera je odbacila Bozije zapovjesti i Bozije praznike a prihvatila je Vavilonsku veru, neke bogove, ikone, njene praznike i brede koji nemaju nikakve veze sa Bozijim uredbama. Stoga kako si naveo sve te hriscanske vere i sekte su Sotonski dio i koje ugrozavaju Boziju Crkvu> Evo ti moj email te mi odgovori jer ovde nije mesto o tome. Budi mi ziv i zdrav.
      [email protected]

  2. Аца Тодоровић каже:

    Чему нам служи пост када дозвољавамо да нам антихристи и зликовци потапају светиње.
    Ево како данас изгледа Ваљевска Грачаница, чије је потапање наредио фукара и велеиздајник Александар Вучић.
    https://www.youtube.com/watch?v=_2hE65TFT7Q

Коментари су затворени.