Прочитај ми чланак

ПОДЕЛИЛА СРБЕ: Дошла чак из Аустралије на 10 година матуре и сморила се

0

Месец јун је у знаку матура, славља, годишњица матура… Тако је и Љубица (30), која је одмах по завршетку X београдске гилмазије 2007. године отишла у Аустралију, у Бризбејн, дошла после пуних десет година у родни Београд, управо поводом лепог јубилеја…

Исповест преносимо у целости:

Чим сам одбранила матурски испит, отишла сам код оца у Бризбејн. Он је живео тамо, у том моменту већ 15 година, од како су се он и мама развели када сам ја имала само три године. Тата је отишао “трбухом за крухом”, а ја остала са мамом, да завршим школу. Мама се надала да ћу можда ипак остати у родној земљи, а ја сам знала, чим сам кренула у средњу, да ћу отићи код тате.

 

И тако је и било. Истог дана када сам узела сведочанство у гимназији, узела сам кофер, поздравила се са мамом, и запутила на аеродром. Мами сам обећала да ћу доћи већ следећег лета, али се испоставило да сам је слагала. Нисам дошла наредних десет година. И не бих ни сад, вероватно, да нисам добила предиван позив: да прославим са својим другарима 10 година матуре.

Од како сам отишла преко пола света, остала сам у контакту са десетак другара и другарица из гимназије, и то преко Фејсбука. Повремено смо се дописивали, редовно честитали рођендане и празнике, али то је било све.

У Бризбејну сам завршила маркетинг и после стажирања у једној компанији добила понуду која се не одбија из једне престижне фирме, где радим већ четири године и презадовољна сам. Упознала сам много људи тамо, изградила себе и свој живот. Упознала дечка са наших простора, са којим живим већ две године и планирамо венчање. Срећна сам и задовољна. У Србију нисам долазила јер ме мама посети сваког лета, а кад сам ја на одмору, користим време да пропутујем колико могу.

Када ме је Марко, другар из одељења контактирао, негде око Нове године, да планира да организује окупљање, и да би волео да дођем и ја, па да зато жели да јави на време да бих могла да се организујем, одушевила сам се. Одмах сам купила карту за Београд, и радовала се повратку у родни град после толико времена и виђању старих пријатеља.

Како се приближавао јун, Марко ме је извештавао о детаљима организације. У међувремену је неколико људи отказало долазак, али и даље је из ИВ-1 било у плану 17 људи. Из осталих одељења од 10 до 15, али свакако смо били међу најбројнијима. И када се узме у обзир свих десет одељења, требало је да буде стотинак људи.

Нашли смо се на Миљаковцу, у једном ресторану који држи отац друга из генерације. Имали смо чак и живу музику, комплетну вечеру, пиће и дезерт. Понуда која се не одбија, а ресторан мање познат, а довољно “изолован” да се стари пријатељи састану после деценије и попричају.

Како сам прилазила месту дешавања, сваким кораком срце ми је лупало све јаче. У глави су се мењали разни филмови – да ћу ући унутра попут неке звезде, да ће сви да се одушеве када уђем… Па онда, да ће ме дочекати аплаузом, итд. У сваком случају, брзо сам схватила да превише фантазирам, али сам се радовала сусрету и од треме сам једва отворила улазна врата.

И док сам погледом тражила екипу, море људи, радознале очи… За једним столом у ћошку сам видела десетак познатих лица, окупљених за једним столом, како седе у полумраку у тишини, и као да чекају да дођем ја, не бих ли подигла ту учмалу атмосферу.

Мало је фалило да се онесвестим од шока. Пришла сам, поздравила се, сви су били дивни и љубазни. Ипак, ту је било осморо људи из мог одељења и још троје из осталих. И то је то. Цела генерација се свела на тај јадњикави сто у некој задимљеној биртији на периферији града. А ја дошла из Аустралије?!

Било ми је драго да видим те људе, разговарали смо, смејали се… било је пријатно вече. Ипак, није било ни десети део онога што сам замислила, а посебно што није дошао скоро нико ко је мене занимао… Страшно. Испалила сам се онако, светски. Пукла хиљаду евра на авионску карту, још 500 на поклоне које сам морала да понесем љдуима јер, ето, долазим из “обећане земље” после толико времена… Дебакл.

На крају те вечери је баш Марко предложио да се нађемо на кафи, колачима, на Ади за неки дан… јер сам ја остајала још две недеље у Београду. И тада сам урадила страшну ствар: слагала сам да путујем по Србији, да обилазим родбину, и да већ сутра идем из Београда, а да се враћам буквално на аеродром. Морала сам. Та сцена ми никада неће нестати из сећања: десетак уморних, сивих лица са усиљеним осмесима, чекали су мене да им обојим вече… Е, нећете ме више преварити. Останите са својим учмалим животима, а ја одох у бели свет да се вратим свом лепом животу!

А ви, који ме пљујете… Љубоморни сте, јер ни ваши животи нису много бољи“, написала је Љубица у својој исповести.

69 коментара “ПОДЕЛИЛА СРБЕ: Дошла чак из Аустралије на 10 година матуре и сморила се

  1. Дуња каже:

    Ало је потпуно дебилна новина, ево пре 15так дана је генерација `59 исте те гимназије имала у гостима колегиницу из Аустралије, сви одушевљени, свако вече је по пар људи излазило са њом, на жалост отишла је, после 10так дана, мора да ради…радосна таман толико да је обоје деце, рођених у Аустралији, удато и ожењено из Бгд-а… наше новине раде са причама будала, искључиво да би нама натурале став да смо лош народ …узалуд им, то су изузеци за које се зна јер о њима пишу дебилне новине…

    1. DIKI каже:

      Iznenadila bi se koliko je ovakvih. Ali baš ovakvih. Evo, ja ih u selu imam, neke došle trajno. Znaš, 600-700 evrića je ovde mnogo, u Francuskoj ništa. I samo zakeraju i svi ih teraju u majčinu. Nikome potrebne. Posebna priča je kada sagrade kućerine, nameste ih ali ječe, prazne, bez ljudi. Neki te bukvalno mole da im uđeš ali čim uđeš kreće proseravanje. I crknu sami uz sve svoje pare.
      Ovo je pre pravilo nego izuzetak. Ja sam dobro prošpartao i ovu i onu bivšu zemlju, svugde je isto. More, serem im se na njihove pare.

    2. Дуња каже:

      Зависни су од новца, то је несрећа као и свака болест зависности, него је овде код нас, још остало довољно простора у нашим душама да знамо да новац не доноси срећу и да увек постоје ствари које се никаквим парама не могу купити, хвала Богу на томе, мада упорни су да нас промене…видећемо….

    3. DIKI каже:

      Uspevaju kod sebi sličnih. Nekada moj Beograd je pun tupih, zadriglih kromanjonskih njuški. Odem u kraj odakle moji potiču, preporodiš se. Veliki gradovi su smrt za dušu, Gomila naroda ali su sami u celoj toj gužvi. Nigde ne možeš biti tako sam kao u velikom gradu. Amerika-Čemerika je dobar primer, mnogo mojih kolega je bilo tamo na školovanju.

    4. Дуња каже:

      Сачувало се то и у граду, највише по ономе, Земун, Дорћол, Карабурма…одмах уоче новајлију, а и клинци се друже по крају и праве своје групе, само после их за#ебе посао, иначе су сасвим добри, какво је време :))

    5. DIKI каже:

      Znam za to, ali i sama znaš da su to oaze. Polako i sigurno ih potiskuje bezličnost. Meni je žao što je tako ali ja se ne ptam. I, videvši u šta se moj Beograd pretvorio, rekao sam – odoh ja i otišao sam. Svratim jednom mesečno ili jednom u 2 meseca, kada me naruče ovi sa VMA, i moram ti reći da je svaki put sve gore. Vi ste stalno tu pa ne vidite promene. Zato ovi moji na VMA (na pregledima) očajnički razmenjuju brojeve mobilnih, a ja im se rugam: “Čemu, nikada nećete nazvati jedni druge“. Jedan sitni sedokosi, simpatični čičica, pukovnik u penziji, naš profesor (nema veze iz kog predmeta) se smeje i veli:“ Evo naše Vange, on uvek kaže ono što mi mislimo ali se ne usuđujemo reći. I uvek pogodi suštinu.“ Pa, Dunja, nije teško pogoditi. Nego je nekima teško izgovoriti, kao da se boje uroka, šta li? A i istina boli, neprijatna je, onako ogoljena…..

    6. ултра каже:

      Имао сам и ја матуру па нисам могао да одем због посла а неко због таквог баналног повода добије одмор од суровог капиталисте и дође чак из Аустралије?!Немогу да верујем!?Имам рођаке у Аустралији и из њихове приче схватио сам да је код њих већи социјализам сад него код нас за време тите.Распитајте се какве су пензије код њих.

    7. Велика Mетла каже:

      Чуо сам од другара,опет је њему рекао неки другар,да из Аустралије не можете изаћи 5 година по добијању боравишне дозволе! То је као услов! Не знам шта је истина?

    8. ултра каже:

      Знам само да ови старији рођаци нису могли да дођу у Србију све док су били црвени на власти.

    9. VELIKI HRVOSER каже:

      То је тако било,и ја сам чуо за такав пример. Да ли је сад тако или није,боли ме ђоковић. Кад сам погледо на интернету да у Мелбурну нема кућа идпод милион Ауд или у Перту да је плас од 300 м2 песка најмање 250.000 Ауд,онда је јасно како се ту „добро“ живи.

      Сви ови који се фолирају да им је тамо добро надају се да ми немамо интернет или да смо глупи да сконтамо како се сурфује (глупи балканци смо,шта ми знамо…) и да верујемо да су стари митови о Ау и даље тамо непромењени, типа социјала јака,ниски трошкови живота,сви сурфују на пешчаним плама и лаганини темпо рада. Е па ђоко ђпковић је тако, и тамо је банкарско робовласништво ако оћеш да поседујеш нешто у животу. А можда они воле да живе у рентираним становима па се тимр хвале како им иде супер доле :-)))

    10. SlavenMilanov каже:

      Nije istina.. Kad ispuniš uslov za legalnu boravišnu dozvolu – to je to.. Uslovi su postavljeni pre?
      Inače Australija je još uvek poprilično liberalna po pitanju legalnih migranata i doseljavanja. A istina je i ovo što „ultra“ kaže za socialni sistem…

    11. Дуња каже:

      Нису нарочите она ће имати са 65 година, око 1600 долара јер је такво осигурање плаћала, храна је скупа кад је квалитетна, синдикати добро одрађују свој део посла…

  2. Велика Mетла каже:

    Задовољна јеси,а срећна ниси! Како рече велики Његош „нико срећан,нико задовољан“! Људи у иностранству су углавном задовољни,јер имају стан,посао,плату! Али никада нису и неће бити срећни,јер онај који није у својој држави,међу свој народ,тај не може бити срећан! Ако мисли да је срећан онда не зна шта је права срећа!

  3. DIKI каже:

    Suština je u:
    “Како сам прилазила месту дешавања, сваким кораком срце ми је лупало све јаче. У глави су се мењали разни филмови – да ћу ући унутра попут неке звезде, да ће сви да се одушеве када уђем… Па онда, да ће ме дочекати аплаузом, итд.“
    A na kraju:
    “ Е, нећете ме више преварити. Останите са својим учмалим животима, а ја одох у бели свет да се вратим свом лепом животу!“
    Dušo draga, ni u tom tvom belom svetu te ič ne zarezuju, znamo mi koliko vam je dobro. Imate nešto novca (uglavnom skromno u odnosu na domaće iz zemalja gde živite), radite kao volovi obično najlošije plačene poslove jer ste stranci i umrećete kao stranci.
    Koliko vidim, dočekali te kao čoveka a ti si samo krme.
    Naši životi jesu bolji, to te i jede. Niko novcem nije kupio sreću, prijatelje i ljubav, ti ćeš dok su živa kupovati, ali kupiti ne možeš.
    Pa u to ime, crkni beznačajna Ljubice. Skači sa kengurima i ne dolazi, nikome ni tamo ni ovde nisi potrebna.

    1. Ћирко каже:

      Психологија малог, бедног гастарбајтера који гледа све кроз новац! Нешто мислим да је баш Србија та обећана земља.

    2. DIKI каже:

      Uz svu muku mi smo za ove carevi. Vidi, da se evo baš danas na obali neke reke, rečice nađemo ti , ja i neko treći iz našeg društvanceta ovde, može i više njih, proveli bi se kao bogovi. Roštilj, tekuća voda (može i jezero), koje pivo i priča u kojoj se niko nikome ne nameće, sitna zajebancija i da nas Bog vidi. Ali ako ti je primarni motiv novac, onda je sve uzalud. Ne drogira se pola zapada tek tako, oni znaju i kada imaju mnogo novca da im nešto fali ali ne znaju i nikada neće saznati šta im fali. A nije neka mudrost Ćirko, fali im ljudskost. U trci za novcem, imanjem, slavom negde su usput izgubili dušu. I nikada je više neće nači. Zato bi da nas satru, instiktivno osećaju da su ispod nas, uz sve svoje pare, automobile……ono malo duše….

    3. Ћирко каже:

      Осећају неку недефинисану празнину и немерљиву глад. Што више стичу све су гладнији, а на крају нема ко да их сахрани! Џаба им било, ми смо за њих нешто што читају у романима и гледају у филмовима.

    4. Велика Mетла каже:

      Ако човека нема ко да сахрани,сахраниће га његов смрад!:)

    5. S Pala каже:

      Баш тако! Својевремено је Грета Гарбо из Холивуда поручила, овдје се не живи, овдје само пролази вријеме.

    6. Владица каже:

      Фанатстична…Грета,записаћу то.
      Бог те чуво Паљанине.

    7. S Pala каже:

      Хвала, такође, и сав мој народ !

    8. SlavenMilanov каже:

      Kad već spominješ – šta nas sprečava da to i uradimo??

    9. DIKI каже:

      Znam šta mene sprečava i to spada u objektivne okolnosti. Za ostale ne bih znao. Ljenjost, a ima uticaja i internet, ljudi radije sede kući i drndaju po Fejsbuku, portalima, po meni nestvaran i jalov život.Onog trenutka kada ti alatka ( internet je samo to – alatka) postane gospodar, onda do mojega.

    10. Simerijanac каже:

      Свака част на коментарима Дики.

    11. DIKI каже:

      Vidi, ja napišem svoje viđenje. Nekome se dopadne, nekome ne. Ali ja nisam ovde da bih se nekome dopao i podilazio a koliko vidim nisi ni ti. Veoma sam sumnjičav prema onima koji bi sa svima da budu na prst u ……. A toga je ovde koliko te volja. Ali, spreman sam da kada mi neko argumentovano dokaže odstupim, korigujem stav i kažem, “Jeste, jeo sam go……….“

    12. Simerijanac каже:

      У потпуности се слажем са тобом у овим коментарима.
      Лудо је рећи да је материјално стање небитан фактор у животу, али је идиотски рећи да је најбитнији.

      Није сретан онај ко пуно има, сретан је онај ко је задовољан оним што има !

    13. DIKI каже:

      Pa evo, ja nemam ni mnogo ni malo, po tom pitanju sam sretan. Nisam sretan što sam ostao prerano bez supruge, posebno me jede što je mrtva zbog lekarskog nemara ali ponekada (u stvari vrlo često) sistem te samelje. Kažem njenom pulmologu pred njeno umiranje, kada mi je rekao da noć neće prežveti, elem, kažem mu dok čujem cijukanje aparata, otkucaje njenog srca “Doktore, dođe mi da trenutno odem do lekarke i napravim od nje rešeto.“ Veli čovek, “Razumem vas ali poznaje vas i supruga pa me je zamolila da to ne uradite. Vratiti je ne možete a sinovima ćete biti potrebni. A tu lekarku bi možda i ja na vašem mestu, veličinu njenog nemara i greške ja kao specijalista mnogo bolje vidim nego vi. Vidite, Supruga vas dobro poznaje a očekivala je takvu vašu reakciju kada je vidite u komi pa je meni dala taj zadatak da vam prenesem. Što se takvih “kolega“ tiče, njima je sve viroza a meni ovde pacijenti masovno umiru a ja imam pristup tek kada je kasno.
      Sreća je relativan pojam, nekom sreća, nekome nesreća. Ali ima jedno pravilo:
      Ako želiš da nekada nešto nađeš ispred sebe, baci ponekada nešto iza sebe. I kada daješ milostinju ili prilog crkvi, to ne treba niko da zna, ako je ikako moguće.

    14. Владица каже:

      Имаш право да живиш свој живот,Нека почива у миру,а ти нађи неку требу,и има да се подмладиш бре…време цури ки на пешчаном сату…Неку,вредну на руке и да није алапача бре..

    15. Simerijanac каже:

      Још нешто Дики.

      Проблем запада је материјализам и неспремност на жртву.

      Избјегавају жртвовање, а човјеку који избјегава бол измичу и задовољства јер срећа се заснива на супротности та два основна људска осјећања.

      Избјегавајући жртвовање за нешто и пријезирући је, западају у очајање јер незнају за срећу.

      Тако тону у ништавило, док једном сасвим не изблиједе.

    16. Владица каже:

      Аве Дики…коментар је прва лига.

    17. Perun каже:

      Kolumna Brane Crnčevića, pre pre mnogo godina.
      Moja slobodna interpretacija:
      Isti događaj proslava mature, kontakt jednog od članova odbora za organizaciju
      koji je ostao u Srbiji sa starim drugarom koji je otišao u beli svet.
      Dijalog:
      Ovaj koje je ostao u Srbiji pita:
      kako si prijatelju, kako ti je tamo u belom svetu…?

      Onaj iz dijaspore odgovara:
      Dobro mi je ali mi nije lepo..

      Ovaj koje je ostao u Srbiji odgovara:
      kod nas nije tako dobro, ali nam je veoma lepo.

      PS
      mislim da je puno vrednije ono što je lepo, od lažnog dobrog.

    18. DIKI каже:

      Znaš Perune, bez iobzira na poreklo priče, činjenica je da naši iz belog sveta kada dođu ovde trte se što skupljim kolima, pričom koju ni pas s maslom ne bi pojeo i to tako već decenijama. To su ljudi zaglavljeni između svetova, naši više nisu ali su i tamo stranci. I opet, ponavljam, kada mnogi od njih u penziji dođu ovde, nesnosni su, niko ih ne trpi. Oni koji ostanu u stranoj zemlji, izjeda ih nostalgija a već sledeće pokoljenje su Nemci, Australijanci…. ili nešto blizu tome. To se čak i Turcima i ostalima dešava. Ili prave geta kao na primer Kinezi.

    19. Perun каже:

      E moj druže,
      svi mi pravimo istu grešku, mene bih stavio prvog na listu.
      Zaboravio si da napišeš čast izuzetcima.

    20. DIKI каже:

      Nekako se podrazumeva Perune. Ali i sam znaš da su časni izuzeci manjina. A ako navedem tu formulaciju, znaš i sam da svaki nesoj pomisli da je baš on taj izuzetak.

    21. VELIKI HRVOSER каже:

      Ovo ti prijateljski kazem,znaci bez zelje da te uvredim. Ti si tehnicki verovatno obrazovan ali si i naivan s druge strane; pa jel tebi verovatno da bi zenska koja ima 29-30 godina, mogla da bude tolko naivna da izjavi da je vrtila u glavi fazone da udje u stilu zvezde,pod aplauzima?

      Prenaivno,izmisljena prica da bi odma posle procitanog zamrzeli lik koji predstavlja vec odavno u globalu ocrnjene gastarbajtere.

      Zenske su inace mnogo lukavije od nas na jeziku,ovako nesto bi eventualno napisala klinka sa 12-13 godina nesvesna da bi je ostali mogli ismejati,ali zena sa 30, ma nema sanse,one imaju jacu drustvenu inteligenciju od muskaraca.

    22. DIKI каже:

      To prosto nije tako. Evo ti Dunje pa je oitaj da li ima među njima ovakvih? Inače, svako žensko misli da je rođena za zvezdu. Moj drugar iz policije mi veli da ih trgovci belim robljem uvek, ali baš uvek vrbuju na priču o super modelima, glumicama…. I za tvoju informaciju, mom rođenom bratu se to desilo i jedva je isčupao ćerku, s tim što joj je makroa ubio od batina, polomio ga načisto. Tja, burazer mi ima 207 cm uz jaku konstrukciju i veoma prgavu narav. I opet bi mu ćera u beli svet, ali paze na nju.. Toliko o pameti.

    23. Велика Mетла каже:

      „Ћуд је женска смијешна работа“!

    24. DIKI каже:

      I ne samo to, mi smo osim u školi imali konstantnu obuku o neprijateljskoj propagandi s tim što se to nastavlja i u službi. Meni je malo čudno da neko misli da jedan ovak tekst neko proglašava propagandom. Mi u VOJIN-u smo pak posebno obučavani, nama su se ubacivali i u radio vezu neprijateljski elementi, ali nikada nisu imali uspeha.
      A velim, najvažniji izvor o ovakvoj pameti dobijam od kolege iz policije, bio naš pa se skinuo i kasnije otišao u policiju. Još je na službi, ovih dana će i on u penziju. I tako uz pivce divanimo i veli mi lik da je neverovatno na šta sve padaju, u neke stvari ne bi poverovalo dete od 5, ili 6 godina. Ako iko zna, on to zna ali vidim i ja. Samo nisam znao dokle to doseže i kolike su razmere.

    25. VELIKI HRVOSER каже:

      Не спорим ја да је пуно таквих примера међу женама о којима говориш (у том смислу се ја с тобом слажем), ја само процењујем за конкретно овај текст да је лажирање у питању и указујем на маркере који мене упућују да је текст лаж.

    26. DIKI каже:

      Nema veze da li je laž. Ono što je bitno je da je to često baš tako. Dunja ima na SA portalu jednu takvu, ne bi verovao šta ta sve napiše i kakve stavove ima.
      Inače, veoma se oslanjam na policijske izvore, mojih drugara , ima tu bivših kolega pa i klasića. To nisu zvanični izveštaji, tipa mućni pa prospi, već onako, kao jaran jaranu. To nikada nećeš pročitati kao zvaničnu izjavu.
      Pre petnaestak ili više godina lik na RTS izađe sa podatkom da po DNK analizi trećina muževa ima u kući kukavičje jaje. Kako je prteživeo napada rospijetina iz RTS-a to samo on zna. Sada je to regularna informacija.
      Koliko je ubijenih beba, ostavljenih na ulici, abortusa………..
      Što se samog teksta tiče, ja sam svojevremeno pisao za nekoliko štampanih novina, honorarno. Da bi zadovoljio urednika treba ti onakav gore bombastičan naslov, prića Boza-Ljimunad ali sa elementima vređanja što veće grupe ljudi, urednik skiči od sreče, tiraž se samo broji…..Predugo ja odam ovim vilajetom i koješta znam, mada nije dobro ni sve reći.
      Kada bih vam napisao kako je došlo do one helikopterske nesreće sa onoliko mrtvih, trećina bi zinula, trećina pljuvala a trećina bi bila sasvim zbunjena. Neke stvari nije dobro otkrivati. Verovali vi ili ne.

    27. ултра каже:

      Добро запажање, овај текст је део психолошке операције јер стварно је доста уозбиљених и намрштених људи са гомилом проблема.Раде као стока и прековремено на цимање и позив после одрађене смене а овамо плата од које не могу да се плате основни рачуни.
      Циљ ове психолошке операције је да се нагомилана фрустрација и бес каналише у безбедном правцу.
      Кад јој је већ кева ишла у аустралију чудо је да се није спанђала са својим бившим мужем???

    28. Владица каже:

      Ма бре сељобери су гастоси..и то на квадрат.

  4. аваксус каже:

    Будалетина…а још већа будала која је ово објавила.

  5. Profesor Ding-Dong каже:

    Iskompleksirana budala!
    Al sre da joj je tamo lepo!Tamo je niko i nista zato se i nadala da ce kao ovde da bude neka faca!

Коментари су затворени.