Прочитај ми чланак

ПОДГОРИЦА ОБАСЈАНА светлошћу Васкрсења Христовог

0

После архијерејске Литургије одржан Православни сабор омладине. Премијера филма о новопросијавшем Светом Мардарију (Ускоковићу).

Светом архијерејском Литургијом коју је 9. октобра 2017. године служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Преосвећеним Епископом пакрачко-славонским г. Јованом и многобројним свештенством и монаштвом прослављена је четврта годишњица освећења Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Литургији су присуствовали амбасадор Републике Србије г. Зоран Бингулац, добротвор Цркве и кум/домаћин овогодишње славе храма г. Ристо Дрекаловић, као и потомак славне династије Црнојевић – Станко Црнојевић са породицом.

Током архијерејске Литургије у чин протосинђела унапријеђен је јеромонах Сергије, сабрат манастира Острог.

Након читања из светога Јеванђеља, литургијском проповједи својим архипастирским надахнутим словом обратио се Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије. Он је говорио о назначењу и призвању човјека и указао на суштину истинског препорода и истинског рођења, које је увијек и свагда рођење за вјечност:

-Преко Бога који је љубав, Човјек је саздан и призван да буде вјечна и непролазна заједница Божанске љубави – то је Богочовјек и то су они који су Божји, који су Христови, који су призвани не само да се рађају овдје на земљи тјелесним рођењем од тијела и крви, него су призвани да се рађају и препорађају рођењем – Духом Светим и Водом – вјечним рођењем. Рођењем за вјечност, подсјетио је митрополит Амфилохије.

Такође, Митрополит је указао и приближио сами појам освећења, обновљења храма, говорећи о Цркви Христовој као радионици вјечног и непролазног живота, закључивши да се управо светим храмом Васкрсења Христовога у Подгорици све обнавља оно што је свето и честито било кроз вјекове у овом престоном граду: -У духу обновљења је управо Црква Божја – Црква Христова, она је радионица тог вјечног и непролазног живота. То је Црква Христова као Његово Тијело а Он као њена глава.

Зато није случајно и Христос сам рекао дошавши и уселивши се у нас пун благодати и истине: “Гле, све чиним новим.” – то јест: Свему дајем нови, вјечни, непролазни живот – својим распећем, својим васкрсењем и својим вазнесењем. Зато смо ми и саградили овај свети храм, зато смо и прославили његово обновљење и призивамо овим храмом и том вјером и том Истином коме је посвећен овај храм и сами себе и једни друге и свако људско биће на то и такво обновљење. Обновљење вјечно и непролазно, које нема краја, јер је то обнова бескрајнога, неизрецивога, живога Христа Бога.

Митрополит Амфилохије је и пожелио да се Црна Гора обнови духом и вјером у истинитога Бога: -Дај Боже да се у Црној Гори, Црној Гори Светога Симеона Мироточивога рођеног овдје у овоме граду и Светога Саве, у Црној Гори благородних Црнојевића, светородних Петровића, у Црној Гори светих Петра Цетињскога, Василија Острошкога, У Црној гори двојице свештеномученика и 40 ђака пострадалих овдје закланих за име Христово, у Црној Гори свештеномученика Јоаникија и са њиме закланих за Христа свештеномученика и новомученика. Дај Боже да у тој и таквој Црној Гори да се она обнови тим и таквим духом, том и таквом вјером, вјером у живога и истинитога Бога. Да престане да се клања лажним идолима, лажним идеалима, да не притвори Бога у свој трбух у божанство којем су служили они који су се одрекли Бога, а тиме и свога вјечнога достојанства, закључио је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.

Након светог причешћа услиједило је благосиљање славског колача. Кум славе г. Ристо Дрекаловић кумство за наредну годину предао је г. Радошу Кастратовићу.

Потом је на платоу Саборног храма са почетком у 11 часова, отпочело отварање Православног сабора омладине. Овогодишње издање Сабора било је конципирано у два сегмента: први дио припао је културно-умјетничком сегменту, који је приређен и организован на платоу храма, док је други сегмент био резервисан за крипту Саборног храма, а припада умјетничко-едукативном концепту.

Први дио Сабора отворио је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк). Преосвећени Владика је говорио о смислу освећења, обновљења, као и о самом значају светога храма Васкрсења Христовог, будући да његово освећење, његово обновљење истински представља истински препород главнога града и цијеле Црне Горе, постајући тиме духовни центар васколиког народа у Црној Гори. Благодарећи свима на великом одзиву и великој посјећености Сабора, владика Јован је закључио тиме своје поздравно слово, па се затим пред многобројним гостима представио хор Преподобна Мати Ангелина који су овог пута изводили двије пјесме.

Уводно слово програма изговорили су модератори и водитељи Сабора Марија Драшковић и Лука Јанковић. Након обраћања модераторâ услиједио је наступ КУД Ђурђевданско коло који су овај сабор обогатили многим традиционалним играма из Црне Горе и Србије. У даљем наставку програма низали су се разни учесници, између осталих: професор гитаре Радош Малиџан, пјевачка група Пече, КУД Свети Јован Владимир, вокална солисткиња Марија Јовићевић, хармоникаш Шћепан Стојановић, као и етно појац, вокална солисткиња Даница Црногорчевић.

Послије кратке паузе, око 14 часова отпочео је други дио Православног сабора омладине. У крипти Саборног храма уприличена је премијера филма о новопросијавшем Светом Мардарију (Ускоковићу) Либертвилско-чикашком и Свеамерикаснком под називом Тихи кутак Христов. Аутор сценарија и редитељ поменутог филма је Радисав Јеврић. Лик Светитеља у три периода његовог живота играју Вук Бубало, Лазар Шћекић и Радивоје Буквић.

Такође, осим поменутих глумаца, у филму улоге тумаче и Небојша Глоговац, Кристина Стевовић Обрадовић, Тихомир Станић и Слобода Мићаловић. Директор фотографије је Миодраг Јелић. Извршни продуцент је Ивана Костић и Делиус филм из Београда. Филм је сниман у Црној Гори, Молдавији, Украјини, Русији и Сједињеним Америчким Државама.

На отварању овог другог дијела Сабора у крипти пред саму премијеру филма, говорио је професор др Срђа Трифковић који је говорио о мемоарима Светог Мардарија који су откривени и пронађени, а такође је говорио и о мученичкој смрти Царских страстотерпаца – Свете породице Романов, која је страдала у крвавом вихору Бољшевичке револуције 1918. године, будући да се ускоро навршава 100 година њиховог страдања. Управо све везано за тај немио догађај је и описано у мемоарима Светог Мардарија Љешанско-либертвилског и Свеамериканског.

Након веома занимљивог и исцрпног излагања проф. др Срђе Трифковића, услиједила је премијерна пројекција филма о Светом Мардарију. Након пројекције свима сабранима се кратким поздравним словом обратио и редитељ Радисав Јеврић, да би након његовог слова ријеч узео Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.

Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је овом приликом навео многе интересантне детаље из живота Светог Мардарија, говорећи о његовим многим врлинама, које су га красиле још од раног дјетињства, а у којима је узрасастао непрекидно све до свог упокојења, ревнујући у свакој љубави и послушању према Господу, ходећи кроз живот тврдом Божијом вјером. Он је навео да је Свети Мардарије велики бесцен дар цијелој васељени а нарочито нама у Црној Гори, називајући Светог Мардарија будућношћу Црне Горе. Будући да нам је његов примјер онај примјер који требамо пратити и на кога се требамо угледати животом.

Излагањем митрополита Амфилохија затворен је и други дио Сабора православне омладине, као и прослава 4-годишњице од освећења и слава Саборног храма у Подгорици.

Подсјећања ради, Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици освештали су 7. октобра 2013. године предстојатељи свих Православних цркава на челу са Васељенским Патријархом Вартоломејем и Московским Патријархом Кирилом, у склопу прославе 1000-годишњице Миланског едикта Светог цара Константина о слободи вјере.

10 коментара “ПОДГОРИЦА ОБАСЈАНА светлошћу Васкрсења Христовог

  1. Хајдук каже:

    Штета што Станко Црнојевић нема сина и што се породица гаси. Он ми делује да има став за монарха. То је једина наша династија из средњег века и допустићемо да се игаси, страшно. Хрвати би сигурно нашли начина да се династија продужи.

  2. Dragan каже:

    Са душама треба радити у Црној Гори (седми падеж-локатив), са душама , оне су мало потамњене, за сјај храмовни немамо страха. Немамо страха није у духу српског језика него француског (avoir peur) или немачког ( Angst haben) . Српски би било не плашимо се, не бојимо се или не страхујемо. Дуња, теби бих све опростио јер волим жене.

    1. АЛО АЛО каже:

      HA!HA!HA!HA!HA!HAHA!HA!

    2. Дуња каже:

      :) баш сте златни, али Црногорка чија сам унука, вазда је говорила да је „рођена у Црну Гору“ , тако да није грешка, већ намера…нема локатива :)…

  3. Дуња каже:

    Са душама треба радити у Црну Гору, са душама, оне су им мало потамњеле, за сјај храмовни немамо страха….

    1. урбана герила каже:

      Не знам колико знате у каквом је стању била Црква у Црној Гори, мислим претежно на народ и манастире, али и на број храмова; пре доласка владике Амфилохија на трон митрополита Црне Горе. Нема плода од непрестаног критиковања свега у Цркви, више значи учешће и допринос (духовни пре свега, без тога материјални је јалов)

    2. Дуња каже:

      Некако заборавим да људи који уче црквене науке, бирају(то знам) да им вера буде ПОСАО, ја сам од оних старих, од лекара, учитеља и попа очекујем, пре свега, да имају љубав према оном што раде…..не замерам никоме, ни Амфилохију, што је овако лоше стање, замерам им што они нису бољи, а могли би….линија мањег отпора и лакшег пута је најопаснији избор за нас Србе, а већином и за остале ….

    3. урбана герила каже:

      Хтео сам да Вас подсетим на то колико је тај човек урадио. Искрено, нисам баш поносан на његове политичке потезе задњих година и још штошта, али ако причамо о очекивањима, није баш својствено православном хришћанину да тражи од других да буду бољи.
      Но, како било, смисао је да критикујући са стране не постижемо ништа. Ако смо свесни да смо сви Црква, лакше ћемо наћи начин да допринесемо. Све најбоље!

    4. Дуња каже:

      Очекивања су опасна за човека, лако им се подлегне и поверује да може много… права моћ нам је од Бога дата, ако је усмеримо љубављу и вером, биће на добро…и Вама свако добро….

    5. урбана герила каже:

      Благодарим на овако надахњујућем одговору! Ето како мало добре воље донесе лепог осећања!

Коментари су затворени.