Прочитај ми чланакСрпска православна црква (СПЦ) покренула је подкаст, а уместо верским темама у првој епизоди бавили су се „обојеном револуцијом“ и наводним медијским нападима на цркву и патријарха Порфирија. Иако је објављена тек прва епизода подкаста, нејасно је да ли ће СПЦ наставити да се бави темама које нису нужно верске и у наредним, као и која је поента покретања истог.
Гости јереја Стевана Јовановића у првој епизоди подкаста СПЦ били су протојереј-ставрофор Велибор Џомић, професор Правног факултета у Крагујевцу, и професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић.
Према мишљењу критичара, целокупна епизода се сводила на потенцирање Велибора Џомића како СПЦ, али и патријарх, нису дужни да говоре о свакој друштвено-политичкој теми, али и да не подржавају „ни једну ни другу страну“.
Између осталог, протојереј-ставрофор је истицао да медији и грађани који захтевају од СПЦ да се огласе о протестима на неки начин заправо нападају патријарха и цркву и упоређивао их са дневним листовима из времена комунизма.
Владимир Вулетић се углавном слагао са речима Џомића, али је искористио ову прилику да изнесе свој став да је Универзитет корумпиран.
Саговорници Данаса сматрају да ће нови подкаст СПЦ служити у пропагандне сврхе.
Теолог Вукашин Милићевић наводи да је нови подкаст покушај кризног менаџмента зато што се јавља све више критичких гласова који говоре о томе шта се дешава у оквиру Српске православне цркве и у односу њеног врха према тренутној друштвеној ситуацији.
„Наилази на разумевање код великог броја верника, сматрам да је ово покушај да се спречи утицај критичких гласова, али поприлично невешт. Треба само обратити пажњу шта су ти људи који се појављују у том подкасту говорили пре два месеца, где се види да они упадају у контрадикцију“, указује Милићевић.
Он сматра да су се челници СПЦ нашли у незгодном положају, јер је објављен снимак разговора Порфирија са Владимиром Путином где је патријарх говорио да је у Србији „обојена револуција“.
„Очекујем да ће се у неком тренутку наћи и тема која се тиче генерално Универзитета, статуса Православно-богословског факултета, о томе како нема шта да тражи на Универзитету, јер је то институција која, како чујемо по режимским медијима, руши државу, српске вековне интересе итд. Верујем да ће пратити политичку агенду коју диктира режим, покушавајући да полуразумљивим црквеним фразама то умотају“, закључује Милићевић.
Милош Парандиловић, посланик и председник странке Ново лице Србије, сматра да је улога цркве да окупља људе и креира атмосферу јединства и мира, а не да потенцира на продубљивању подела ради одбране власти преко „некаквих подкаста и да од тога прави интернет кампању против свог дела свог народа“.
„Црква је имала велику улогу у опстанку нашег народа и била је уз њега у најтежим тренуцима за нас, због тога би врх СПЦ требало да поведе рачуна о томе да буде уз свој народ, јер треба да служи искључиво њему и његовим интересима, а не интересима било које политичке групације“, наглашава Парандиловић.
Називање студентских протеста обојеном револуцијом види као, у најмању руку, злонамерно, јер је „странка на власти обојена свим бојама, изузев српске“.
„Нису студенти предали све институције у руке Албанцима на Косову и Метохији и оставили наше манастире и цркве на милост и немилост Куртијевом режиму, већ Александар Вучић“, наводи Парандиловић.
С тога, наш саговорник истиче да би патријарх требао да поведе рачуна о томе за чији интерес благосиља „сатанизацију“ српских студената и побуњених грађана, међу којима има много верника, а на које се овиме „баца љага“ само јер политички мисле другачије.
„Јасно је дефинисано Уставом да црква не сме да се меша у политичка питања, и тако треба и да остане. Искрено се надам да ће поједини у СПЦ престати да се баве нападима на праведољубиву побуну у Србији, извинити се студентима и грађанима због теме првог подкаста СПЦ и престати да се баве таквим темама убудуће“, закључује Парандиловић.
Подсећамо, подкаст је покренут да би се, како пише на сајту СПЦ, мисија Цркве унапредила „различитим облицима медијског стваралаштва ради очувања начина живота заснованог на Христовом учењу“. На то је обавезује, како је наведено, „динамика догађаја у српском народу на читавом његовом животном простору, као и у друштву уопште, упоредо са ревизијом, не само историјских чињеница него и демократских установа и представничке демократије реликтима из тоталитарних система прошлог века, уз техничке и технолошке промене, наметање кенсел, џендер и сличних идеологија и политичких пракси“.
