Прочитај ми чланак"Предметна институција" - овако су студенти Правног факултета у блокади назвали председника Србије Александра Вучића, апелујући на Ректорски колегијум београдског Универзитета да не прихвате његов позив на дијалог. Студенти, а по свему судећи и ректори који су позив и одбили, остају при ставу да председник није надлежан. Они су подсетили на његова симболичка овалшћења којих је свега неколико.
У јеку студентских протеста који трају дуже од два месеца, председник Србије Александар Вучић упутио је у понедељак позив Ректорском колегијуму Универзитета у Београду да отпочну дијалог у оквиру кога ће се пронаћи решење за постојећу ситуацију у којој још траје блокада наставе на високошколским установама.
„Уколико студенти и професори стоје на становишту да део захтева није испуњен или да нису испуњени у потпуности, неопходно је отворити дијалог о томе, као и о свим другим питањима која могу бити од значаја за превазилажење постојеће ситуације“, навео је Вучић.
Председник државе се, образлажући свој позив на дијалог, реферисао на Устав.
Он је навео да, полазећи од уставне надлежности из члана 111. Устава Републике Србије својим поступањем изражава државно јединство Републике Србије и залажући свој ауторитет као носилац јавне функције, кога су у два наврата грађани непосредно изабрали за председника Републике, позива Ректорски колегијум да се заједно са другим надлежним институцијама и представницима академске заједнице отпочне дијалог.
Убрзо су реаговали студенти Правног факултета у блокади, упутивши апел Ректорском колегијуму да одбије позив председника Србије Александра Вучића на дијалог.
Председника Србије означили су као предметну институцију која има ограничен број, махом церемонијалних надлежности од којих ниједна нема додирних тачака нити са просветом, нити са захтевима студената.
„У вези са позивањем на члан 111. Устава, сматрамо да поменута институција од почетка студентских блокада ради на свему осим постизању државног јединства и не видимо никакву назнаку да ће се нешто у том погледу нешто променити. Осим тога, захтеве су испоставили студенти, а не Управа универзитета, те је на нама и да се изјаснимо да ли су они испуњени“, навели су студенти.
Сматрају да би одазивање на овакав позив представљао учешће у лажном дијалогу, али и „легитимизацију узурпације надлежности коју предметна институција врши скоро осам година“.
Све се завршило саопштењем у ком је Ректорски колегијум Универзитета у Београду одбио да прихвати Вучићев позив.
„Низ недоследности у јавним иступањима представника државних органа не уверава да је дијалог који води испуњењу студентских захтева могућ, а ни делотворан ако се организује између две стране које немају мандат да о захтевима расправљају и којима захтеви нису ни упућени“, наводи се, између остаог, у саопштењу.
Коментаришући Вучићев позив на дијалог, професор на Правном факултету у Новом Саду Бојан Пајтић каже да је управо Вучић разјединио Србију.
„Александар Вучић је разјединио Србију. Поделе у друштву су његов лични пораз. Позиви на дијалог након што је у више наврата покретао хајке на студенте звуче крајње цинично. На страну то што завадитељ позива на помирљивост, он прекорачењем уставних овлашћења покушава да обесмисли студентске захтеве“, каже Пајтић.
Подсећа да су студенти своје захтеве адресирали на правосудне органе.
„Наиме, ти захтеви су упућени правосудним институцијама, а не председнику државе, а протести су и почели због безакоња у овој земљи. Позивом студентима и професорима да са њим уђу у разговоре о решавању проблема из области правосуђа, председник државе грубо крши Устав, очекујући да му се у том противправном чину придружи и академска заједница“, подцртава саговорник нашег листа.
Додаје да Вучић и, како каже, његови саучесници, никако да прихвате да већ три месеца Србија није оно што је била – „земља у којој мафија и безакоње владају, а грађани, погнуте главе, уз понеко гунђање, покорно чекају да виде какву им је судбину наменио Господар“.
Шта Вучић може по Уставу?
Уставна формулација дужности председника Србије наводи да он представља Републику Србију у земљи и иностранству и у томе се управо огледа сушитна обављања функције коју представља.
Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије и представља Републику Србију у земљи и иностранству.
Председник Републике предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе кад год се бира нова Влада и при том је дужан да предложи оног кандидата који може да обезбеди избор Владе.
Председник Републике може вратити Народној скупштини изгласани закон на поновно одлучивање ако сматра да закон није сагласан са Уставом или да је у супротности с потврђеним међународним уговорима или општеприхваћеним правилима међународног права или да при доношењу закона није поштована процедура која је прописана за доношење закона или да закон не уређује неку област на одговарајући начин.
Председник Републике може, у складу са Уставом и законом, да распусти Народну скупштину на образложени предлог Владе и при том доноси одлуку којом расписује изборе за народне посланике.
Председник Републике указом проглашава закон, распушта Народну скупштину, поставља и опозива амбасадоре Републике Србије, даје одликовања и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.
Одлуком председник Републике расписује изборе за народне посланике, предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, даје помиловања, именује генералног секретара председника Републике, шефа Кабинета председника Републике, саветнике председника Републике и друге функционере у Генералном секретаријату председника Републике.
Председник Републике командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.
