Прочитај ми чланак
Православље је једина права, неискривљена и изворна религија Хришћанства. Сам назив Православна Црква, одређује да чланови који њој припадају правилно славе и правилно исповедају веру у Христа.
С обзиром на то да само једна Црква, или једно верска заједница може бити права, истинска Црква или хришћанска група и то стварно јесте, треба наћи начина како утврдити која то јесте, а то може бити само Црква или верска заједница која је сачувала суштину хришћанства. Римокатоличка црква није Црква коју је Христ установио. То није цЦрква која се темељи на апостолском учењу (које је описано у Делима апостолским и новозаветним посланицама).
Католичка вера, која значи саборна, није истинита попут православне ,јер су променили неке догмате успостављене од светих апостола и светих Отаца у току седам Васељенских Сабора. Према католичкој доктрини папа је земаљска глава Цркве и наследник апостола Петра. По том веровању, Христос је одредио да Петар буде први папа, који је, отишавши у Рим, био у тој улози двадесет и пет година. Почевши од Петра, Римокатоличка црква присваја право наслеђивања папске власти, које се наставило до данас.
Да ли Библија учи да је Христос одредио да један човек буде Његов заменик на земљи? Можемо ли у Библији да пронађемо потврду за такав положај папе? Да ли су први хришћани Петра сматрали таквим? Управо супротно, Свето писмо јасно показује да је Христос „глава цркве”, а не папа!
Ако боље проучимо у Библији ко је био Петар, постаје јасно да Петар уопште није био папа. Петар се никада није понашао као папа, а ни облачио као он, никада није говорио ни писао као папа, нити су му људи приступали као папи…
„Никога на Земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. Нити се зовите вође, јер имате само једног вођу – Христа.”
Идеја да један од апостола треба да буде уздигнут на положај папе (оца) у крајњој је супротности с овим одломком из Светог писма. Библија каже да је само један Свет и да је то Бог, те да Оцем називамо само Бога („Никога на земљи не називајте својим Оцем, јер имате само једног Оца, онога небеског!“- Мт 23,9) те да црква има само једног Поглавара, а тај је Исус Христ.Читамо у 1. Тимотеју 2:5, „Јер један је Бог и један посредник између Бога и људи – човек Исус Христ. Глава Цркве је Исус Христ а не неки овоземаљски посредник, попут папе .У Матеју 23 : 9 јасно пише, па чак и у католичкој верзији Библије, да не називамо ни једног човека “оцем“. Па ипак, то је тачно онако како католици називају своје свештенике, кардинале и бискупе.
Уместо да се за опроштење греха и вечно спасење обраћају Божјем Сину, народ је гледао у папу и на његове опуномоћене свештенике и црквене великодостојнике. Они су подучавали народ да је папа њихов заступник и да се само преко њега могу приближити Богу; да је он Божји намесник и зато су дужни да му се безусловно покоравају. Хришћанство, у смислу црквеног живота, Христом Спаситељем обновљеног човечанства, скоро је сасвим заборављено. Пошто су уклонили Божји закон, мерило правде, присвајали су неограничену моћ и одавали су се необузданом разврату. Превара, лакомство и порок свуда су преовладавали. Људи се нису устезали ни од каквог злочина којим би могли постићи богатство или положај. Палате папа и свештеника пружале су призоре најгнуснијег разврата.
Римокатоличка црква је морална канализација, препуна хомосексуалних развратника и педофила. Уједињене нације су објавиле да је Ватикан „систематски“ усвајао законе и правила која су омогућила да свештеници злостављају на хиљаде деце. Комитет УН-а за права деце је саопштио и да би Света столица требало да преда цивилним властима своје досјее о сексуалном злостављању десетина хиљада деце како би кривци, као и они „који су крили њихове злочине“, могли да буду изведени пред лице правде, пренео је Ројтерс.
А папа Фрања је уочи посете Турској и православној Цариградској патријаршији, био оценио да је православље болесно .Лудилу никад краја! За разлику од многих папа који су уживали у материјалном богатству, апостол Петар је изјавио „немам сребра ни злата…“ (Дела 3:6). Али имао је опуномоћење Господа нашега Исуса Христа да учествује у ширењу Божијег царства.
Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), је више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Срби су били прогањани и убијани и од комуниста ,само зато што су православци. У Србији је од 1945. – 1947. године убијено негде око 350 православних свештеника. Дакле, у време мира. Идејни творци тог покрета су схватили да човек не може без религије без идеала и онда су се тако и организовали. Бога је био заменио диктатор и фашиста Тито.
После Другог светског рата у Србији је побијено на хиљаде најумнијих и највиђенијих људи. Манифест КП је заменио Библију. Зато смо ми сада толико искорењени, дезоријентисани, збуњени. Не знамо ни ко смо, ни шта смо, ни одакле смо, ни куда идемо.Сви они који су до јуче били комунисти, не покајавши се, узели су неке друге боје и сада проговарају поново против Цркве, али овога пута не из централног комитета, већ као поједине невладине организације. Опет имамо прогањање цркве, само на један софистициранији начин.
Морамо имати у виду да су сви елементи којима се човек поноси, пролазне категорије. Богатство, лепота, здравље, које је најважније, свакако, али и то је пролазна категорија. Када све то почне да се мења, поново се враћамо на исконско питање о смислу живота. Одговор на то питање лежи у вери. Не заборавимо шта је мајка Јевросима краљевићу Марку говорила:
„Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу”.
Она тачно поставља по хијерархијској важности оно што одређује човека Земаљска Србија јесте све мања, али је Небеска Србија све већа, међутим, сваки прави Србин зна за истините речи кнеза Лазара:
„Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека“.
Немојмо се на погрешан начин поносити српством. Својим исправним животом покажимо да смо као појединци достојни, а самим тим показаћемо и величину нашег народа…
У српском православљу најдубљи траг је оставио први архиеписком Српске цркве Сава Немањић. Живећи и радећи у време када су Срби имали своју државу, и једну националну цркву, он је, у ствари, поставио темеље за очување идентитета свог народа и у вековима када је живео под туђинском влашћу. Јер специфичност човека из српског народа је вековима била управо та припадност Цркви.
Германско-ватиканска историјска школа представља један велики фалсификат који лукаво прикрива следећу чињеницу – Константинопољ није био престоница некаквог грчког царства, него престоница великог Православног Царства у коме је српски народ имао ништа мање значајну улогу од грчког народа. На жалост – и данас српска деца уче историју коју су им писали Немци и Ватикан.
Народе богобојажљиви, народе хришћански!
Ако заиста желимо да будемо оно што декларативно јесмо, вратимо се православној Цркви и њеном светотајинском животу. Посећујмо богослужења и чујмо оно чему нас Црква учи, јер управо она представља наставак Спаситељеве мисије кроз историју, а установљена је и предата нам од самог Господа. Изван ње нема нам ни Истине, ни спасења. Изван су грабљиви вуци који на сваки начин настоје да нас лажима обману и заведу са правог пута.Свако мењање пута Божијег, мења и Исуса и свако ко то ради, отпада од њега, а за све отпале Господ нема љубав, него пакао. Највећа српска трагедија није у њиховом страдању, него у губљењу верског идентитета, турчењу или унијаћењу, југословенству, данас западњачењу или екуменисању. Лажни Христоси, лажни богови који су заразили Европу и који су из ње извезени на тржиште света, имају за свој главни задатак, убијање човекове душе.
Извор: The Balkans Chronicles
