Прочитај ми чланак

ПОГЛЕД ИЗ ДРУГОГ УГЛА : Председнички избори у Републици Српској

0

(Александар Савановић)

Имајући у виду цјелокупну ситуацију и омјер снага између два супротстављена блока, нема сумње да ће на предстојећим изборима кључна битка бити она за мјесто Предсједника РС.

Премда је формално пријављено више кандидата, стварни дилема своди се на избор између кандидата владајуће коалиције СНСД-ДНС-СП, актуелног Предсјеника РС г-дина Милорада Додика, и кандидата Савеза за промјене, г-дина Огњена Тадића. У овој краткој рекапитулацији покушаћемо компаративну анализу личности и политика главних опоненанта. Ова је компарација нарочито занимљива ако се постави у контекст популарне тезе (у ствари спина који форсира владајући Режим) „сви су исти“. Очигледна је сврха овог спиновања покушај снижавања процента излазности на изборе, с обзиром да подизање излазност према 60% практично значи увјерљиву побједу опозиције. Управо на примјеру кандидата за Предсједника најјасније се може видјети колико је овај спин управо то – наиме пуки спин. Наша је импресија да су ова два човјека, као и политике и методе политичке борбе које промовишу, крајње антиподне – заправо, риједак случај у коме су два кандидата тако радикално различити.

Прије него што се упустимо у анализу, потребно је нагласити да аутор овог текста није „објективан“ посматрач, јер припада тиму једног од кандидата. Ипак, текст који слиједи није замишљен као некакав панегирик Тадићу или филипика против Додика, већ покушај да се образложе разлози за подршку једном човјеку и политикама које представља, а које су по нашем мишљењу објективно супериорне противнику.

tad-dod

Ако почнемо са „Personality” аргументацијом прво што пада у очи је радикална разлика у понашању приликом јавних наступа и општа политичка култура коју кандидати промовишу. Док Тадић у свом политичком дјеловању и кампањи инсистира на пристојности, смирености и одмјереном приступу, Додик врло често допушта себи да изгуби живце и падне у неку врсту инцидента, па и скандала. Примјери су небројени и све их је више: од скандалозне, и достојне презира, „конверзације“ с директором БНТВ; и шовинистичког понашања према новинаркама те ТВ куће ; пријетње „укидања Суда“ и сл., па до најновијег скандалозног обраћања радницима РАОП-а. Г-дин Тадић очигледно покушава форисрати опозитну кампању и јавности представити „другачију Републику Српску“, – такву која неће бити редукована на шаторско/кафанску политичку културу и бахатост. Премда на први поглед изгледа јасно да је приступ Тадића супериоран и, у одређеној мјери идеалнотипски, ствар ту није сасвим јасна. О томе говори чињеница да би Додикови испади, сваки за себе појединачно, у било којој озбиљној држави проузроковали смјену функционера, али код нас владају неке другачије политичке климе. Уосталом, Додик је сам за себе, и то с поносом, истакао да је „главни Баја“. Ова дегутантна самодефиниција није лишена бриљантног политичког инстинкта, прeмда, наравно, достојна жаљења и за самог њеног аутора, као и за грађане које представља.

dodik bjeljina

Овим различитим политичким културама конвергира и различита професионална биографија двојице кандидата: док Додик долази из мутних вода приватног бизниса транзицијског периода, и очигледно без озбиљнијег образовања, Тадић је магистар социологије и угледан адвокат. Док се уз име Милорада Додика вежу многе афере, мање или више основане, биографија Огњена Тадића је риједак примјер беспријекорно чистог CV-ија. Није случајно да је управо Тадић креатор приједлога „Закона о поријеклу имовине“, и пратећег обећања да ће то бити „први закон који ће СДС усвојити“.

Разлика између кандидата нарочито долази до изражаја у контексту ратног пута 1992-95, гдје је Тадић од првог дана учествовао у ВРС и чак провео неколико мјесеци у хрватском заробљништву, док је пут Додика поприлично контраверзан – до мјере да се говори о антисрпском ангажману. Врло слична је ситуација и у постратним догађајима. Тако је Додик лично био дубоко инволвиран у неке велеиздајничке процесе без преседана у новијој историји Срба. Један од таквих је рушења Слободана Милошевића у Србији. О томе постоје бројна свједочанства. На примјер, књига „Игра сјенки“ славног британског новинара Тима Маршала, детаљно описује „улогу Лакташа“ у петооктобарском преврату. Још је већи скандал срамна улога Додика у рушењу легитимно изабраног патриотског предсједника Николе Поплашена, о којој се много говорило, и која је обиљежена сликама тенкова СФОР-а на улицама Бања Луке. Када је Додиков први мандат окончан нападом његових тјелохранитеља на грађане Бања Луке у дворани Борик ; многи су наши суграђани сматрали да се ради о логичном крају таквог неславног доласка на власт. Та је издаја омогућила каснију хајку на људе коју је провела међународна заједница, а која је резултирала прогоном неколико стотина функционера СДС-а и РС. Свједочанства о томе опште су позната: од изјаве Маделаине Олбрајт о „дашку свјежег вјетра на Балкану“ до књиге Ричарда Холбрука „Завршити рат“, у којој постоји поглавље (које препоручујем сваком гласачу у РС да прочита прије гласања у октобру) насловљено „1998 и Милорад Додик“, а у коме се описују ови догађаји и њихова позадина. Сам предсједник Поплашен упозорио је на могућност таквог сценарија прогањања српских политичара, када је у драматичном говору пред Скупштином РС рекао: „ако допустите моју смјену, шта онда може да се деси нижим финкционерима“. То упозорење није било довољно Додику да одустане од намјере да са муслиманским/бошњачким посланицима креира већину. Овај примјер је јако илустративан за опис вулгарно-макијавелистичких пракси актуелног Предсједника. Готово идентичан сценарио он је поновио и прошле године, када је са Лагумџијиним СДП-ом и Радончићевим СББ-ом срушио јединство српских представника у Парламентарној скупштини БиХ. При томе није имао проблема да не трепнувши истрпи Раднончићеву понижавајућу увреду о „мањем злу“. Насупрот овоме, г-дин Тадић је и у постратном периоду демонстрирао патриотски став par excellence: он је један од српских политичара коме је одузет мандат народног посланика, забрањено политичко дјеловање, и који је неколико година био на удару санкција „међународне заједнице“. Ове чињенице објашњавају зашто се оштрица СНСД кампање којом се Савезу за промјене покушава припиписати „ДОС-овска“ улога у РС не може примјенити на нивоу предсједничке кампање. Иако сама по себи апсурдна, теза о „пробосанству“ опозиције је експлиците смијешна када се постави у контекст Додик/Тадић. Недавно је, на митингу у Бања Луци којим је Савез за промјене отворио кампању, ова ствар постала свима јасна: у сјајном перформансу на позорници демонстрирана је недвосмислена подршка четворице(!) бивших Предсједника РС г-дину Тадићу: од Радована Караџића (кћерка Љиљана је чак кандидат СДС-а), Николе Поплашена, Мирка Шаровића и Драгана Чавића. Заиста би била крајња пародија сматрати да су ови људи стали иза „ДОС-овске опције“ у РС.

nikolic-vucic01_f

Посебан аспект избора за Предсједника РС представља комплексан момент у односима с Србијом. Премда су и Премијер Вучић и Предсједник Николић мудро и државнички прешли преко Додикових непримјерених испада у кампањи ДС-а, очигледно је да је веза г-дина Тадића и СДС-а с Напредњацима у Србији, како на нивоу странке тако и персонално, неупоредиво јача и искренија. Не ради се само о томе да су ту у питању персоналне везе Вучића и Тадића које трају још из радикалског периода 1990-тих, већ и о политикама. Наиме, генерални курс који је заузео Додик и СНСД у свим кључним тачкама супротан је курсу Србије и директно га угрожава. Овдје не можемо улазити у све нијансе ове проблематике али пар набачаја биће довољно.

Прво, Вучић је добио плебисцитарну подршку у Србији на бази оштре кампање против криминала и корупције. Насупрот томе, актуелна СНСД гарнитура, као и г-дин Додик персонално, од великог броја грађана РС перципирани су као главни актери у тајкунизацији РС. Све док ове перцепције не добију потврду од стране надлежних органа они су пуке инсинуације и могуће, резултат прљаве кампање (као што је могуће и да нису добиле адекватне пресуде због некредибилности правосудних органа). Али СДС је подигао улог на виши ниво када је доказне материјале предао тужилаштву Србије. Уколико би се показало да су ти материјали више од предизборне кампање, руководство Србије не би могло избјећи конфронтирање с актуелним руководством РС. Имајући у виду да велики број грађана Србије (гласача) вуче коријене с наших простора, јасно је да би то представљало велики и непотребан баласт ионако презаузетом руководству Србије. Недавно лансирана Додикова идеја да се грађанима РС-а омогући гласање на изборима у Србији циља на ову пријетњу. Друга ствар коју треба истаћи је дисконтинуитет у спољњој политици Србије и РС. Док Србија форсира европску агенду по сваку цијену, при томе тешко балансирајући односе с Русијом, Додик је спалио све мостове иза себе играјући практично само на карту Русије и донекле Израела. Ако имамо у виду степен притиска који европска агенда Србије трпи као посљедицу продаје НИС-а Русији, јасно је да Додиков „путинизам“ представља стављање прста у око Србији. И на крају, агенда актуелне власти у Србији је готово у потпуности фокусирана на економију, док је агенда РС у периоду СНСД Владе потпуно „политичка“ и готово да није имала економску политику. Сада је то радикално промјењено и СДС је цјелокупну кампању центрирао на економији. У том смислу агенда која стоји иза кандидатуре г-дина Тадића је компатибилна с магистралном линијом Србије. Имајући у виду одлучујући значај односа Србија/РС за опстанак српског народа с ове стране Дрине јасно је да Тадић представља бољи избор с позиције националног интереса.

316520_1

Сви ови плусеви омогућавају Огњену Тадићу да кредибилно води снажну кампању „предсједника свих грађана РС“, што је суштински квалитативни искорак од праксе партијског и партитократског предсједниковања коју је промовисао Додик. Чињеница да је СДС статутарно прописао норму да Предсједник РС не може обављати високу страначку функцију формално је осигурање ове обавезе и несумљив демократски искорак на нашим просторима. То објашњава разлоге због којих је г-дин Тадић са својим тимом одбацио концепт „прљаве“ кампање и фокусирао се на позитиван програм. Наиме, вишегодишња медијска хајка против актуелног Режима, те безбројне афере које су у међувремену избиле на видјело, отварају широк простор за „Инсајдер“ варијанте притиска на Додика. Одлука да се (по цјену губљења неколико јефтиних политичких поена) игнорише таква могућност је prima facie доказ рјешености да се искорачи из постојећег политичког блата и покуша са другачијим путем – одбијање да се заигра Пигмалион улога и метода циљ оправдава средство.

Насупрот овим очигледним плусевима г-дина Тадића, реалне могућности и стварни адути Додика у кампањи су сужени. Поред „материјалне“ премоћи, у смислу финансијске базе кампање и доминације у медијима (нарочито писаним), он се може позвати само на пар ствари. Једна од таквих је „традиција“, тј. чињеница да је г-дин Тадић двије претходне трке за мандат Предсједника изгубио. Једна од могућих примједби је и Тадићева тзв „радикалска“ фаза у којој је он био један од најоштријих критичара тадашњег СДС-а. Ипак, ови су аргументи слабашни и тешко да данас могу имати неку тежину на биралиштима. За разлику од тога, један од Додикових аргумента који има објективну тежину, и стога заслужује да се озбиљно размотри, је јача политичка каријера. Г-дин Додик је, наиме, у два мандата био Премијер РС, те једном Предсједник. Насупрот томе, највиша функција коју је г-дин Тадић обављао је Предсједавајући Дома Народа ПСБиХ. На претходним изборима ову чињеницу СНСД је формулисао у паролу да „Тадић нема довољно сиједих“ за политичко дјеловање на функцији Предсједника. (Ово сада није могуће с обзиром да је у претходне четри године и г-дин Тадић поприлично осједио, као и многи други грађани РС оптерећени проблемима неефикасне власти). Чињеница јаче политичке биографије се појачавајуће развија у мит о Додику као великом државнику. У различитим изведбама СНСД користи ову матрицу. Тако се с времена на вријеме појављују шунд-публикације из класе „чувар Српске“, и спинови о „највећем националном лидеру јужних Словена“ (Народне новине 03.08). Од сваког изласка Додика ван РС стварају се митови о контактима с свјетским лидерима, нарочито је сада популарна веза с Путином. Иако се ово често претвара у пародију и производи контраефекат, што због нестручности ПР-ова СНСД-а (најновија кич-посјета Москви је добар примјер тога), а што због понашања самог Додика (који је „сваком лонцу поклопац“), ипак се ради о аргументу који има објективну тежину, како у главама бирача тако и стварно. Наиме, на изградњу овог мита више од спинова режимских ПР-ова и Додиковог глумљења „фаце“, утицала је стварна успјешна борба против агресивних настојања Сарајева. Кључни такав догађај је изванредна побједа у сукобу с Високим представником Мирославом Лајчаком, у коме је демонстриран механизам на који РС може избјећи ситуацију с наметањем одлуке од стране ОХР. Тај успјех је врхунац политичког дјеловања Додика и СНСД-а и један од великих успјеха српске политике који су на битан начин детерминисали будуће догађаје. У извјесном смислу Додик је тиме искупио своје квислиншко дјеловање из ранијег периода.

Нажалост, овај успјех није оплођен у даљњем развоју догађаја, и РС се под СНСД-ом показала неспособном да искористи предности своје ојачане политичке позиције. То најјасније долази до изражаја у аспекту економске стабилности РС, која је буквално девастирана у периоду 2006-2014. Својевремено је СНСД лансирао тезу о „бољем ентитету“ али данас је јасно да је стварност управо супротна. Покушаји Владе да амнестира себе од одговорности за економску катастрофу у коју смо доведени своде се на неубједљиве изговоре попут „свјетске економске кризе“ и/или тврдње да је „економски развој РС блокиран постојањем БиХ“. Премда ови аргументи морају бити у мањој или већој мјери узети у обзир, јасно је да гро одговорности лежи у неспособној и некомпетентној Влади. А како је Влада РС, како кадровски тако и агендом, узурпирана персоналном доминацијом Додика, рачун за катастрофалну економску политику с правом бива испоручен на његов рачун. Тако он не може у кампањи кредибилно промовисати било какву економску платформу, с обзиром да су под његовим мандатом економски показатељи РС достигли ниво који ни најгоре прогнозе нису могле да предвиде. Од задужености, БДП, незапослености, спољнотрговинског дефицита итд, РС никада није била економски угроженија. Стога обећања-пароле СНСД-а о „новим радним мјестима“ звуче као лоше шале и иритирају. Степен економске девастације РС која се десила у периоду Додикових мандата је толики да се чак може говорити о „економској издаји“ РС. Г-дин Тадић је инсинуирао ту ствар када је дефинисао себе као „економског националисту“. Он тиме не оспорава коначни циљ о коме већина грађана РС сања, већ промовише бољи метод. Насупрот стратегији СНСД-а која се своди на тезу „ми морамо постати политички самостални да би могли економски да се развијамо“, Тадић предлаже: „ми ћемо бити онолико слободни и самостални колико будемо економски јаки“.

Кампања страха

Како није могуће понудити кредибилна обећања из реалног сектора, Додик и СНСД су се одлучили за форсирање радикалне кампање страха. Ово није видљиво на први поглед и заслужује да се детаљније објасни. Наиме, апсурдна кампања о „пробосанству“ јесте апсурдна ако се чита буквално. Јасно је да анти-РС дјеловање не може бити реално прикачено једној странци каква је СДС, а како смо већ рекли, нарочито не Огњену Тадићу персонално.

Смисао ових глупости је у томе да се у гласаче усади страх од политички новог, страх од промјена. Режим поручује: „да ми смо заиста подбацили, али ипак смо очували какаву-такву стабилност РС“. Опозиција није ново („сви су исти“, „већ су били на власти“ итд) већ само неизвјесно. Нагласак на тези о „угрожености“ РС акцентира ову кампању страха. Стално се говори о „издаји“, „обојеним“ револуцијама, бијелој Ал Каиди у БиХ, и сл. Цијела армија безбједњака и квазиексперата је постала редован гост нашег медијског простора, плашећи народ свим видљивим и невидљивим непријателјима. У исту сврху пласирају се парола-пропаганде о „будућим уставним промјенама“ у БиХ, „укидању Дејтона“, „интервенцији Запада“ која се припрема „након избора“ и трупама „САС-а“ које су пристигле да осигурају војни притисак. Итд. Одлука опозиције да именује себе формулом Савез за промјене и изађе с паролом „Придружи се промјенама“ је управо одговор на ову кампању страха – један позив грађанима РС да се не боје новог и промјена, већ напротив, да сви заједно као друштво храбро закорачимо у ново. Ако нас и то ново разочара бираћемо поново неку трећу опцију. То је нормалан демократски процес. Али не смијемо дозволити себи да нас страх затвори у окове лоше садашњости и затвореног друштва. За разлику од Додика који инсистира на безобразној и иритантној тези да судбина РС зависи од останка на власти њега лично и СНСД-а, Тадић поручује грађанима да „жели шансу“ да покаже како РС може боље. Тај скромни, и само наоко непретенциозни приступ квалификује га као суперироног кандидата с становишта аутора овог текста. Хрватски филозоф Нино Распудић први је схватио о чему се ради када је прошле године, гостујући на ХТВ1, рекао: „након Додика доћи ће нам Огњен Тадић, који је исти такав националиста, само мудрији и образованији.“

(Фронтал)

24 коментара “ПОГЛЕД ИЗ ДРУГОГ УГЛА : Председнички избори у Републици Српској

  1. Stefan каже:

    Evo dokaza da srbin info nije tako cist portal kao sto sam mislio, ovaj pokusaj afirmacije tadica (anglosaksonske pudlice) i sds-a koji bi promjene u smislu vise bih a manje rs, je za mene dovoljno jasan signal da se u buducnosti klonim ovakvih pritajenih antisrpskih portala.

    1. Byk каже:

      тачно тако, Стефане

    2. Samo gledam sta se desava каже:

      Ovo je demokratsko drustvo i svako ima pravo na svoje misljenje. Jak ti dokaz jedan tekst, a ti jak i stabilan kad te jedan tekst izbacuje iz takta..Pricajmo argumentima. Zasto je to Tadic anglosaksonska pudlica, i po cemu zakljucujes da Ognjen Tadic i SDS, i ja kao obican nestranacki vojnik koji objektivno posmatra situaciju, zelimo vise BiH nego Republike Srpske?

  2. Byk каже:

    Ово није анализа него опозициони памфлет. Не желим да се расписујем у одговорима на силне изречене будалаштине али као неко ко познаје политичке прилике у Српској и ко живи у Српској једино што могу рећи је да Огњен Тадић реално заостаје барем за 15% гласова у односу на Милу. Нисам чак ни поборник СНСД-а али са оваквом опозицијом која сарађује са САД амбасадом, СДА-Бакир Изетбеговић и ко понавља причу ДОС-а, ми Срби из Српске можемо само да избегнемо под контролу ИСИЛ-а јер би то било боље него да ови уцењени опозициони зликовци победе. То је најава дављења властите државе Српске и властитог народа у живом песку.
    Да, ја пишем екавицу јер сам Београдски студент.
    СНСД-у и Милету се ноже ставити доста замерки на рад, али тај Миле је спасио Српску. Ови садашњи опозиционери су били на власти и изгубили су 50% уставних надлежности.
    Зашто?
    Па господа су толико корумпирана да их је од стране САД амбасаде лако уценити затвором.
    А нека РТВ БН одговори зашто је од праве српске телевизије постала гора од „АЛ- џазира„, има ли каквог криминала па их штити САД амбасада,
    Вук ( ово је моје право име)

    1. Кнеле каже:

      Тачно тако Вуче.Ми смо изгледа Срби,сами себи највећи непријатељи,па онда остали.Што се тиче БН Тв,никакво чудо,ако се погледа историјат настанка тог србског медијског ругла,које је изгледа успјело у одређеној мјери подијелити РС на исток и запад.Надајмо се да та гебелсовска кућа,неће успјети до краја у својој намјери.Проћи ће и 12. Октобар,а историју пишу побједници.Надам се свему најбоље,и недај Боже каквог нереда и крвопролића међу србима,а све су шансе да нам то и спремају.

    2. Samo gledam sta se desava каже:

      Ne branim bntv, niti gledam tu televiziju. To je privatna medijska kuca i ima puno pravo da plasira u javnost informacije koje zeli, jer se i finansira iz privatnih sredstava, a ne od pretplate koja je nematnuta gradjanima. Ja nikad npr nisam potpisao nikakav ugovor sa RTRS-om, nije mi ostavljena mogucnost da izaberem, nisam pristao da zelim da gledam tu televiziju, pa mi recite korektno i realno, zasto ja moram da placam reket toj televiziji, u kojoj su skoro svi zaposleni po rodbinsko partijskoj liniji, i toj televiziji koja sluzi samo i iskljucivo u sluzbi vladajuce partije. Opozicija je s pravom postavila to isto pitanje vlastima na koje nikada nije dobila odgovor, kao sto nikada nije dobila sansu da gostuje u nekoj gledanoj emisiji uzivo. Zato objektivno pisem svaki svoj komentar i stojim iza svake rijeci, i mislim da ako sam glup i neobrazovan, ili neinformisan, sigurno sam pravedan ako nista drugo.

    3. Т. Горски каже:

      Немој да причаш свашта,
      КО ТО ИМА ПРАВО ДА УНИШТАВА СВОЈОМ ПРЉАВОМ ПРОПАГАНДОМ ОНО ШТО СУ МОЈА БРАЋА И ДРУГОВИ КРВЉУ ПЛАТИЛИ ???

    4. Т. Горски каже:

      Брате Вуче, ти мислиш својом главом.
      Поздрављам те и
      Живио !

  3. Knele каже:

    „Фронзал“ је иста кухиња као и ТВ БН,где се фабрикује „истина“,која треба да послужи међународним хохштаплерима.Република Србска им стоји на путу,и све ће урадити да РС нестане,а затим следи даље комадање Србије.Зато господин,који се потписао са :“само гледам шта се дешава“ ,јако личи на извесног С.Васковића по стилу писања.Све што је написао,као да је словом и бројем преписао са портала БН-тв.

    1. Samo gledam sta se desava каже:

      Knele, ja argumentima, a ti odmah pricas o krvoprolicu? Ja nisam Vaskovic, niti imam ista sa njim, a najmanje sa bn portalaom. Ja sam samo jedan od obicnih i razocaranih, jos uvijek mladih ljudi, obicni gradjanin koji samo gleda kako zivi i sta se desava oko njega.. A mnogo je takvih medju omladinom koja ne moze da se zaposli zato sto nema stelu ili nije drug clan. Mnogo je takvih medju studentima, penzionerima, obespravljenim borcima, udovicama poginulih boraca, itd..
      Moj stili pisanja ti samo moze reci da ja nisam naivna gluperda koja vjeruje u sve sto mu RTRS servira da gleda. Moj stil pisanja ti moze reci da nisam papak koji nije izasao van svog sela. Moj stil pisanja ti moze pokazati da znam ljude sa svih strana ove planete. Moj stil pisanja ti moze reci da nisam primitivna seljacina koju mozes da kupis sa Bajom Malim Knindzom i kilom prasetine ispod satora, da me ne mozes prevariti nekom Cecom, Bregom, Miligramom, ugrozenoscu, referendumom. Moj stil pisanja ti moze reci da sam obrazovan, dijete sa asfalta, koji je prosao neke stvari u zivotu, koji govori 4 jezika, koji je izmedju ostalog obisao vise od pola planete.. Moj stil pisanja ti moze pokazati da citam knjige. Moj stil pisanja ti moze reci da sam odgovoran i praveda, da stojim iza svega sto sam napisao. Moj stil pisanja ti moze pokazati i reci da bih te pobijedio u sve jednom verbalnom javnom duelu. Otvori oci i pogledaj malo kako zivis. Da se razumijemo, ja sam Srbin, Srbenda, slavim krsnu slavu, krsten sam, divim se Seseljevom obrazovanju i principu. Obozavam ga gledati kako razbija haski tribunal. Mislis da si veci patriota od mene? Mislis da neko ko radi za americke sluzbe ambasade ili sta ti vec sanjas, voli i podrzava Dr. Vojislava Seselja, ili Generala Mladica? Nemoj da me vrijedjas, nisam duzan da ti se ispovijedam, ali sta sam uradio u inostranstvu zbog srpstva i svojih srpskih principa, to malo ko je imao muda da uradi! Budi mi dobar Srbine, ja ti zelim svako dobro, zdravlje i slogu u zivotu, a ti sad dobro razmisli..

    2. Т. Горски каже:

      Бојим се брате да си пао под утицај пропаганде и да ниси потпуно свјестан у каквој ситуацији се Република Србска налази.
      Зар не видиш да су напади на њу синхронизовани и иду руку под руку заједно.
      БН телевизија је постала одвратно непријатељска према РС-у и тако је већ неколико година и није никакво чуду што код Додика изизива реакције какве виђамо на утакмицама а не заборави да је исти био „играч“ и немој се чудити томе менталитету.
      Зар хоћеш да „гњилеж“ почне проводити оно о чему се договарају из леђа овом народу.
      Шта то ови „ДРУГИ“ овећавају овом народу изузев што причају како сада не ваља „ово и оно“.
      Знају они јако добро да би им се то могло обити о главу па зато и не обећавају јер опоравак ове земље, милим на РС ће потрајати због тога што смо срозани до самога дна у чему су ови „ДРУГИ“ имали огромно учешће а данас причају како је то последица некаквог „удара“ који је направљен.
      Не дај нам боже да је остало онако као што је почело одмах након рата јер вјеруј ми да данас од РС-а не би остала ни љуштура а од њених надлежности не би остало ни сјећање на њих.
      Превише времена би ми узело да се на овакав начин осврћем на доказе којима могу подкријепити ове своје тврдње но ко хоће да мисли својом главом а не главом БН-а може то и сам видјети.
      Како ли је то Додик (пази ја нисам члан ни једне политичке странке) ојадио буџет БиХ и ко је релевантан то објавио и одакле право било коме да тврди такву ствар.
      Ако неко има сазнања о томе онда се господине поднесе пријава надлежном органу који поступа у складу са законом а не прди се без икаквих аргумената.
      Само суд може да каже да је то неко урадио и то након правоснажне пресуде а до сада вам је све и једна пријава против тога Додика одбијена као неоснована и све се свело на на „60 минута“ и БН прдљавину која је прича за полуписмени свијет и којом се може добити само симпатија оних који нису у стању да мисле властитом главом.
      Не заборави да тај Додик има против себе такве противнике који би му „дошли главе“ на сваки могући начин када би имали икакве доказе за те и сличне тврдње.
      То што чусмо од тебе је из кухиње оних који нам раде о глави, како оних споља тако и оних који не презају ни од чега, не би ли дошли на власт и докрајчили ово што смо до сада успјели очувати.
      НЕ ЗАБОРАВИ ДА НАМ СЛИЈЕДИ ОЗБИЉНА БОРВА НАКОН ИЗБОРА СА ОНИМА КОЈИ СУ НАСРТАЛИ НА ЈУГОСЛАВИЈУ А САДА НАСРЋУ НА СВЕ ШТО ЈЕ СРБСКО И ПАТРИОТСКО У НАШЕМ НАРОДУ.
      Ми у ту борбу можемо ићи само ако идемо заједно са другим честитим и слободарским народима и ако на челу имамо људе који имају МУДА за такву УТАКМИЦУ.
      Није ваљда да нам сугеришеш да требамо ту утакмицу играти са капитеном који је благо речено само најобичнији „гњилеж“ и коме ништа није свето ?
      ТВОЈ ФАВОРИТ, УПРОШЋЕНИМ РИЈЕЧНИКОМ РЕЧЕНО, ЈЕДНОСТАВНО НЕМА КАПАЦИТЕТА ЗА ОЗБИЉНО „ВОЂЕЊЕ“ РЕПУБЛИКЕ СРБСКЕ А НЕМОЖЕ ДОБИТИ НИ ПОВЈЕРЕЊЕ БИРАЧА, ЈЕР ЈЕ СА СТРАНКОМ И КИЛАВЦИМА КОЈИ НИШТА НЕ НУДЕ ОВОМ НАРОДУ ИЗУЗЕВ ДА НАМ СЕ ПОПУНУ НА ГЛАВУ И СА СВОЈИМ СПОНЗОРИМА КОЈИ ИХ ОТВОРЕНО ПОКУШАВАЈУ НАТУРИТИ, ДОКРАЈЧЕ СУШТИНСКУ „САМОСТАЛНОСТ“ ЗА КОЈУ СМО МОРАЛИ И КРВ ЛИТИ ДА БИ ЈЕ ОЧУВАЛИ.
      „ПРОКЛЕТ БИО ИЗДАИЦА СВОЈЕ ДОМОВИНЕ !!!
      Поздрав.

  4. Samo gledam sta se desava каже:

    Zapelo mi je za oko „nesumLJiva“, i nepravilno pisanje ijekavice. To je jedina zamjerka autoru, a inace, sve se slazem sa sustinom teksta. Autor teksta je zaboravio napomenuti i da se Ognjen Tadic, u vremenu kad je bio poslanik u narodnoj skupstini, jedini odrekao poslanicke plate i benificija, obrazlozenjem da zaradjuje dovoljno za zivot kakav zeli, obavljajuci posao advokata! Sto mu ja nikada zaboraviti necu, jer nisam cuo da je to ikada iko uradio u bilo kojoj zemlji na svijetu! Zato ima moje veliko postovanje zauvijek! Dodik je sa svojom svitom ojadio i budzet i gradjane, kako Republike Srpske, tako i BiH. Najnovije informacije koje su izasle u javnost, a povodom slucaja utaje 2 milijarde poreza od strane Uprave za Indirektno Oporezivanje BiH, ne izlaze u javnom informativnom servisu, tj Radio Televiziji Republike Srpske. Zasto? Zato sto je ta medijska kuca postala Miloradov licni prostor za samopromociju i manipulaciju stanovnistva! Recimo, Kemal Causevic, je prilikom hapsenja izjavio da mu je to najsrecniji dan u zivotu! Zasto? Pa vjerovatno zato sto mu je bilo preko glave pritisaka i ucjena od strane najvisih zvanicnika i funkcionera u Bosni i Hercegovini, poput Dodikovog ministra finansija i trezora BiH, Nikole Spirica, zatim Aleksandra Dzombica bivseg premijera RS. Pomenuti su maltene svi predsjednici politickih partija u BiH. Bakir Izetbegovic, Zeljko Komsic, Dragan Covic, itd. Ove informacije ne izlaze na RTRS-u. Zasto? Na RTRS-u, koji je ponavljam, javni servis svih gradjana BiH, i koji placamo svi, bez prava na izbor, dakle reketom drzave, izlaze samo informacije u vezi Milorada Dodika i njegove stranke, povremeno i koalicionih partnera. Zanimljivo kako se manipulise Srbima u RS. Poslije vijesti, obavezno idu pjesme o Otadzbini, Republiko Srpska moja mila, itd. Dakle, u glave gledalaca se plasira taj kvaziodbrambeni stav, kao sto je bilo u ratu. Samo sto ne zapjeva Baja Mali Knindza sa pjesmom „Ne volim te Alija“. Zatim evo vec 4 dana samo prica i emisije uzivo u vezi krsta na Zlatistu! Plasiraju se samo infromacije koje skrecu paznju sa pravih problema. „Samo da narod ne sazna sta se radilo, i sta se i dalje radi“, „samo da dobijem jos jedan mandat, a onda poslije izbora, blejite ovce i Srbujte“.
    Za covjeka sa iole mozga u glavi, ovo je vrlo jeftino i providno. Ko da sam sad ja manji patriota od Mile i njegovih, samo zato sto vidim sta se desava i rezonujem svojim mozgom? Da napomenem da se ovakav jeftin trik nije koristio na RTRS-u prije predizborne kampanje! A o poslovnim uspjesima i dostignucima bivseg ministra zdravlja Dragana Skrbica, i o tome koliko je ojadio zdravstveni sistem u RS, to je vec posebna tema. Moglo bi da se pise danima i nedjeljama. Za nagradu i poslusnost je dobio mjesto ambasadora Republike Srpske u Srbiji, u Beogradu. Pa onda Mile Radisic i aferama „Medicinska Elektronika“ i „Picin park“! Sve te informacije necete vidjeti u sredstvima informisanja koje kontrolise Milorad Dodik. Zatim o poslovima bivseg gradonacelnika Banja Luke, Dragoljuba Davidovica. Sta je taj radio za vrijeme svog upravljanja gradom… Banjalucani su ga od milja nazvali Zgradoljub! Zatim Budimir Stankovic, pa duvanski poslovi, pa zemljiste poljoprivredne skole u Banja Luci, pa kumovi Milini sta rade i na koji nacin posluju. Ih, tu materijala ima da ti mozak stane kad vidis kako se krade drzava i pisa sopstveni narod! Svako normalan ce glasati za bilo koga drugog, osim za Milorada Dodika, jer taj covjek je privatizovao Republiku Srpsku, za koju nije proveo ni dana u rovu! Ja cu glasati za Tadica, ako nista, bar iz razloga sto nije baja i kulturan je covjek, a prije svega zbog poteza koji sam opisao u pocetku ovog teksta! Dole Mile i njegovi mafijasi. Narod misli da je on otisao kod Putina zato sto ga ovaj voli! A ja mislim da je otisao da rezervise vilu i zatrazi azil poslije izbora! Kaze dobio od Putina kredit!? Ma bravo! Kredit za sta? Gdje se ulaze novac? U cije firme? I ko ce da ga vraca?

    1. RSBL каже:

      Dobro je da si mi osvjezio pamcenje, ne samo meni nego i ostalim Srbima iz BL tj. cijele RS sa tim sta se desavalo. Od „Picinog parka“ pa na dalje. Unistili su sto se moglo unistiti i sada traze jos jedan mandat. Jesu unijeli strah kod gradjana, ako Mile ode, ode i Srpska. Ne znam, ovi izbori su, kao sto neko rece, test inteligencije. Treba biti pametan, pa glasati pametno. U Srbiji, bar se meni tako cini, je bilo lakse, imas dve budale, Tadica i Nikolica, a ovde Dodika i ovog naseg Tadica, ali doduse, ovaj je malo manje poznat narodu, bar meni. Znam da je bio prije u SRS. Mozda se valja kockati malo, pa glasati za SDS i Tadica i tako ovog skinuti sa grbace, al’ opet se postavlja pitanje „Sta ako ovi dokrajce sto je Dodik zapoceo?“. Dodik znati igrati, igra i sa Rusima i Izraelcima, a za ove iz SDS-a ne znam. Uostalom, vidjecemo sta ce biti.

    2. Samo gledam sta se desava каже:

      Upravo o tome ti pricam, tj o medijskom mracenju mozga putem medija u sluzbi rezima.
      Afera „picin park“ je bila aktuelna prosle godine, a mi vec zaboravili!? Zamisli koliko si onda zaboravio sta se desavalo prije recimo 4-5 godina, ili npr kako je Mile napuco svoje tjelohranitelje da prebiju navijace banjaluckog borca na utakmici protiv njegove Igokee, u dvorani borik. Samo zato sto su ga prozivali napaljeni klinci. I to s pravom.
      Saradnja sa Rusijom nije Dodikova volja, vec volja cijelog srpskog naroda, bili vlast, opozicija, neutralni, tako ce biti jer je to iskljucivo volja srpskog naroda, a ne samo jednog covjeka i njegove stranke i njihovih glasaca.. A Srbi i srpski narod treba da imaju prijatelje i saradnike po cijelom svijetu, ukoliko zelimo ekonomski napredak.

    3. ужасипромискуитета каже:

      Помињеш Чаушевића који је деценију отприлике после истека мандата био директор те главне царинске касе у БиХ и који је био власник 13 станова само у Сарајеву и о којем су скоро брујале све тв станице у БуХ, а све како је он „Додикова жртва“, шта ли?! Додик је из петних жила настојао да овог штеточину и јазавца отера после истека мандата, а муслиманска СДА је сваку процедуру у заједничким органима минирала да би овај остао. Јер ко зна колико се сарајстанских бегова „мрсило“ из заједничке царинске касе која је формално у Бањалуци, а физички у Сарајеву. Шта, овамо га „скидао“, а намигивао СДА да га не пушта?! Не уклапа ти се ово у „оптужницу“, мораш да редигујеш мало убудуће… Да се то мало припази, да се то центрира… а не около рупе!
      Па добро, јел ти овде друкаш за опозицију и против Додика или шта…? Не разумем:)

      Гласј како хоћеш, то је твоје право и приватна ствар не мораш тиме да се хвалиш, али немој „мимо рупе“ леба ти.

  5. Александар каже:

    Немојте и ви против Додика. Не вјерујем другим кандидатима, нарочито када искоче из сјенке анонимности, иза њих увијек може да стоји новац Запада. Прво да се њихов патриотизам и оданост Републици Српској и њеној борби за осамостаљење докажу, па ћу онда можда и да гласам за неког од њих. Република Српска на првом мјесту, а никако бошњачки и интереси Запада.

Коментари су затворени.