Прочитај ми чланак

ПОГЛЕД У ПАКАО: Четници у једној ноћи убили 68 невиних људи

0

Поемом “Поглед у пакао” Владан Пантић чува сећање на жртве покоља у Вранићу, децембра 1943. Злодела Дражине војске не смеју се заборавити, опомињу потомци страдалих.

Мој крик, мој бол, моја суза и моје огорчење. Пишем у име 68 невиних жртава четничког покоља у Вранићу, у име 72 становника села Друговца, који су страдали због тога што су се партизани пробили кроз обруч три Дражина корпуса, па је бес те братије требало на некоме искалити. Пишем у име крвавих колевки, силованих девојака, опљачканих и попаљених кућа. Пишем, јер не могу и нећу да ћутим.

Овако говори Владан Пантић, рођак шесторо преживелих у покољу који се десио у Вранићу 1943. године. Председник Удружења “20. децембар” деценијама се клања сенима настрадалих, у ноћи између 20. и 21. децембра те ратне године и бори се да сећање на њих не утихне.

ОПОМЕНА

– Жалосна прича из Вранића остала је као опомена за сва времена – наводи Душан Чукић, председник СУБНОР Србије.
– Дом Пантића је заједнички симбол многих страдалника на нашим просторима. Сада један од потомака, упорни и виспрени Владан, подастро је пред свеколико читалаштво поглед у пакао, кроз надахнуту, писану рањеним срцем и још пуном душом, што злотвори нису успели да истребе племе, поему о данима што пролазе и свежим ожиљцима који никад не могу да зарасту.

Растао је слушајући очеву причу о језивој ноћи четничке одмазде, о стравичном покољу недужног народа. Поема “Поглед у пакао”, његов је вапај за разумом и истином о, како каже, злу и ужасу, мржњи и безумљу, када су четници Авалског корпуса Првог батаљона Посавске бригаде клали жене, децу, бебе…

– Током лета и јесени 1943. сазревала је одлука да у Вранићу треба извршити већу одмазду према породицама партизана и њихових симпатизера – објашњава Пантић.

– Одржана су три састанка четничких главешина, на којима су направљени спискови смрти и план извршења тог крвавог зверства.

Пантић подсећа да је у то време Дража Михаиловић издао наредбу својим командантима да одлучно и хитно, од Космаја па до Београда, “очисте терен од комуниста, од тих авантуриста и пробисвета”.

– Овдашњи четници су добили “зелено светло” да реализују свој паклени план – наводи Пантић.

– Договорено је да покољ у Вранићу буде на други дан Светог Николе. Рачунали су да ће тада готово сви бити код својих кућа. Село је било партизанско и звали су га “мала Москва”. Командант батаљона био је наредник Спасоје Дрењанин Зека из Мале Моштанице, командант бригаде поручник Коста Маринковић, а командант корпуса мајор Света Трифковић из Умке.

Пантић у књизи “Поглед у пакао” наводи имена свих жртава и извршилаца страшног злочина.

– Вранић добро зна и памти сваку жртву и сваког џелата из те проклете ноћи – истиче он.

– Ни ми не смемо да заборавимо злодела Дражине војске, која данас себе представља као ослободиоце. Не постоје лажи и измишљотине којима могу да се оперу крваве стазе.

Пантић је, иначе, један од великих противника рехабилитација четничких команданата.

ЂОРИЋ: ЗАКЛАЛИ МАЈКУ НА МЕНИ

– Запитао сам: куда ме водите? Одговорили су ми: “Ти си осуђен у име краља Петра, а по наређењу Драже Михаиловића.” Онда сам казао: Немојте ме клати као животињу и ако већ хоћете да ме убијете, ви ме стрељајте – сведочио је Душан Ђорић.
– Легао сам на патос, они су запуцали, метак ме је ударио у лево око, а изишао на десни образ. Кад сам се мало освестио дотерали су ми брата, њега су стојећи стрељали. Пао је мртав на мене. Правио сам се да сам мртав, а они су довели једно псето које је почело да лоче његову крв. Тада су довели нашу матер да види нас, па су је оборили и клали на мојим леђима. Довели су затим мога синовца и заклали и њега. Потом снају, жену мога брата који је погинуо у партизанима …

– Стојим у породичној спомен-соби и гледам на зиду десеторо мученика који ме немо посматрају и питају оно што не знам и не могу да им објасним. Стидим се и срамим својих предака, што су невини страдали, осуђени без суђења и кривице. Како да објасним њима, а и себи, зашто су тако свирепо кажњени и зашто се поново убијају одлуком о рехабилитацији – пита се Пантић.

– Стидим се што нисам урадио више да одбраним њихову част.

Он је револтиран, јер су, како каже, злочинци и кољачи проглашени за патриоте и ослободиоце.

– Против кога су се равногорци борили и кога су то ослободили – пита Пантић.

– До краја рата били су раме уз раме са фашистима у борби против народноослободилачке војске и сопственог народа. На хиљаде невиних жртава широм Шумадије и Србије страдало је од четничке каме. Ако је Дражин покрет био антифашистички, онда су све невине жртве његовог терора били фашисти!

Од 68 жртава те ноћи, 35 су били жене и деца. Крвава стаза смрти почела је од породице Марка Митровића, где је побијено њих петоро, па редом, по седморо Ђорића и Илића, по петоро Радосављевића, Матића, Поповића, четворо Савића, по троје Ђоинчевића, Степановића, Тодоровића, Ђорића.

Тада је убијен и мобилисани четник Бошко Јоксић, који је схватио да се спрема покољ и покушао да избегне да у њему учествује.

– Та ноћ била је паклена, али још је теже било преживети у сталној стрепњи до краја рата – закључује Пантић.

БАБИЋ: ДРАГОЦЕН РУКОПИС

– Свако дело које подсећа на катастрофу под Авалом, пре свега осамдесетак година, више је него добродошло – написао је писац Горан Бабић, у рецензији књиге “Поглед у пакао”.

– Јер, битка против заборава, можда је и најтежа битка. Време прогута људе, имена и догађаје, побрка лаж и истину, помилује кривце, а осуди невине. Овакви рукописи су драгоцени и кад их створи невешта рука, јер ће рука у којој је перо на крају надвладати руку у којој је кама.

 

331 коментара “ПОГЛЕД У ПАКАО: Четници у једној ноћи убили 68 невиних људи

  1. Tandrčak каже:

    Namerno objavljen ovaj tekst to je jasno.I ovaj sajt se sve više
    dokazuje i vidimo da odrađuje posao,kao što je odrađivao Beli
    Preletačević i Zavetnici.Kaobajagi patriote.Kapitalizam su u Srbiji
    doneli takozvani komunisti i julovci,gomila njih su radili za zapad.I
    kod komunista je bilo poštenih ljudi da se razumemo.Mnogo ima lažnih
    rusofila.Mnogo njih gledaju korist a ne poštuju Ruse,Jevreje i druge
    iskreno.A O ovoj temi je već pisano i objašnjeno,i razlučeno da je jedno
    bila jugoslovenska snaga u otadžbini a drugo je bio Kosta Pećenac
    vrbovan od Nemaca još 30-ih, a treće su bile samostalne grupe itd.Tako
    da je jasno, da se namerno ovaj članak objavljuje a da se ne govori o
    gomili protivustavnih zakona donetih od ove vlasti.O Briselskom
    sporazumu,BG na vodi,smanjenju plata,penzija,komunalnoj
    policiji,siledžijma-izvršiteljima,da mogu da ti oduzmu decu ako ih ne
    vakcinišeš,o upravniku zgrade,notarima koji su stranački,o minulom
    radu,o predaji katastarskih knjiga itd.Što o tome ne piše ovaj sajt?

  2. Милутин Јевић каже:

    То за покољ сам чуо да су биле прерушене усташе и партизани који су имали за циљ да народ у Србији замрзи четнике, и то ми стварно има смисла,.
    ЗАШТО БИ БИЛО КОЈИ НОРМАЛАН ЧЕТНИК УБИЈАО ДЕЦУ И ЖЕНЕ? У ТО НЕ ВЕРУЈЕМ.
    Оно што ја знам о Вранићу јесте да су четници поклани на спавању а после тога у одмазди је стрељано 12 људи и то мушкараца, тај који је наредио стрељање је ражалован и стављен је на списак за војни суд.
    Није ли вам мало чудна прича наших старих да су „четници“ после злочина на сав глас певали „песме“ које би одавале њихову припадност ?????
    Оно што ја знам 100% јесте да су партизани напали четнике са леђа док су се ови борили са усташама! То се десило у Бихаћу! Нека ми било који комуниста објасни то зашто су партизани након што је Јвуо потписала примирје са Хрватским домобранским снагама ( НЕ СА УСТАШАМА) ДА БИ КОНСОЛИДОВАЛА СНАГЕ, ЗАШТО СУ ПАРТИЗАНСКА ГОВНА НАПАЛИ СВОЈУ САБРАЋУ ? Шта ли је било у главама тих људи ??? Па и дан данас се Личани и Крајишници не подносе управо због тих покоља, јебем ли матер комунистима што поделише браћу!

  3. Мајстор каже:

    Ово треба нагласити:

    „Југословенска влада и Енглези обавештени су о преговорима са Немцима и пре и после састанка. Вест о преговорима пренео је и “Би-Би-Си“, с по­хвалама Дражи за храбро држање пред моћ­ним оку­патором.81“

    81 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 784.

    Пошто лоботомирана маса мисли да ће немачким записником са састанка доказати сарадњу, или шта већ.

  4. Мајстор каже:

    Преговори са Немцима у селу Дивци 11. новембра 1941.

    ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

    „Зверска погубљења хиљада невиних грађана у одмаздама стотину за једнога, Дража је покушао да спречи и директним пре­го­ворима са представницима окупатора. Зато 28. октобра 1941. шаље два своја обавештајна официра из илегалне Команде Бе­о­града, пуковника Бранислава Пантића и капетана Ненада Мит­ровића, на састанак са капетаном др Јозефом Матлом. Овај пре­дратни про­фесор славистике на универзитету у Грацу, тада офи­цир војне оба­вештајне службе Абвер, сматран је најпогоднијом особом у осо­винским редовима за покретање једне диплома­тске иницијативе, утолико пре јер се одраније познавао са ка­пе­та­ном Митро­ви­ћем.“

    Наставак текста на линку: https://www.pogledi.rs/pregovori-sa-nemcima-u-selu-divci-11-novembra-1941/

  5. perungromovnik каже:

    ово ни пас с маслом не би прогутао, ово је пропаганда против Срба која се наставља, овде се у тексту каже да је доказ томе што је …

    „…Растао је слушајући очеву причу о језивој ноћи четничке одмазде, о стравичном покољу недужног народа…“

    да би после тога, неко који није његов отац из прве руке „посведочио“ да је видео све а добио је метак у око…
    „…Запитао сам: куда ме водите? Одговорили су ми: “Ти си осуђен у име краља Петра, а по наређењу Драже Михаиловића.” Онда сам казао: Немојте ме клати као животињу и ако већ хоћете да ме убијете, ви ме стрељајте – сведочио је Душан Ђорић.
    – Легао сам на патос, они су запуцали, метак ме је ударио у лево око, а изишао на десни образ. Кад сам се мало освестио дотерали су ми брата, њега су стојећи стрељали. Пао је мртав на мене. Правио сам се да сам мртав, а они су довели једно псето које је почело да лоче његову крв. Тада су довели нашу матер да види нас, па су је оборили и клали на мојим леђима. Довели су затим мога синовца и заклали и њега. Потом снају, жену мога брата који је погинуо у партизанима …“
    Ало бре Златановићу, јел ти овде намерно објављујеш удбашке измишљотине како би посвађао Србе, или шта тиме хоћеш да постигнеш? ово што је написано ни вељко булајић не би боље могао да напише, или онај пенезић прцун или кретен самозвани мајор љуба поповић који је ватао дражу да не кажем за шта…
    а све у стилу „Мирко пази метак“…“хвала ти Славко, спасао си ми живот…“ кад неко добије метак у око тај није при свести да би тачно видео како кољу све одреда њему на леђима, и још види псето које лоче крв…итд итд итд…

Коментари су затворени.