Прочитај ми чланакНа снимку се налази наводно ГМО свиње које су тако одгојене да би касније биле употребљене за људску исхрану.
Шта мислите како ће изгледати људи после коришћења оваквог свињског меса?
Иначе, у Немачкој, одакле долази велики месарски ланац Тенис и трговачки ланац Лидл, коришћење ГМО свиња у људској исхрани је дозвољено; и за разлику од природних свиња, месо ових животиња је јефтиније и стално на акцији.
Такву праксу ће и Лидл примењивату у Србији – увозиће јефтино месо које продаје у Немачкој на акцијама не обавештавајући српске потрошаће да храна без ГМО у његовим продавницама, по правилу, није на снижењу.
Погледајте овај кратки видео клип, па сами донесите свој суд да ли је потребно да уместо меса, који добијамо од српских произвођача и који се продаје у српским трговачким ланцима, имамо јефтино ГМО месо у Лидл, које се добило узгајањем свиња у клаоницама Тенис коорпорације.
ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ОСТАЈУ БЕЗ ПОСЛА: Ево како Лидл уништава домаћу производњу у Румунији
Лидл и Кауфланд су освојили Румунију, а пољопривредници се управо због тога жале.
У Румунију је стигло мноштво трговинских центара, али су Лидл и Кауфланд успели да освоје ову земљу. Отворено је чак 186 трговинских центара, што је прави скандал, упозорили су немачки новинари.
У немачким продавницима Лидла, здрава, органска храна никад није на акцији
Новинари часописа „Монитор“ радили су репортажу са пољопривредницима у Румунији. Посетили су пијацу у Букурешту, штандови су препуни воћа и поврћа, али купаца скоро да уопште нема, чак су и многи штандови празни јер су сељаци престали да долазе. Више им се не исплати, јер је недалеко од трговачког центра Лидл у којем је све јефтиније, само што нико не пита одакле долази то воће и поврће.
– Проклети Лидл – рекла је једна од продавачица новинарима.
Долазак чак 186 трговинских центара остварен је уз кредит Интернационалне финансијске корпорације ИФЦ, односно финансијског сервиса Светске банке за помоћ у развоју.
Немачки трговачки центар је добио кредит од укупно 393 милиона долара за проширење пословања у Хрватској, Србији, Пољској, Бугарској и Румунији. Комерцијални услови овог кредита нису претерано повољни, нарочито у време изузетно ниских камата.
Лидл у Румунији нуди нешто и најсиромашнијима. Тако у овом трговинском центру можете купити празилук и салату из Пољске, шампињоне из Мађарске, лук са Новог Зеланда. Свих ових производа, наравно, има у изобиљу и код румунских произвођача. Лидл је за новинаре Монитора рекао да 71 одсто намирница које имају на полицама не долази из Румуније.
Новинари Монитора закључили су да постоје два скандала везана за Лидл. Први је то што Лидл чини пољопривредницима земаља у којима се шири са својим филијалама, док је други још већи: како је фирма из Некарсулма уопште могла да добије тај кредит Светске банке?
У статутима ИФЦ-а пише да се кредити издају за пројекте „мањих и средњих“ предузећа, који „не могу добити средства из приватних извора“. Власник Лидла, Шварц Динстлиштунг, са својим небројеним филијалама, тешко се може убројити у „мало и средње предузеће“. Он следеће године жели да оствари промет од 100 милијарди евра и нипошто није јасно како је могао да објасни Светској банци да „нема приступа приватном капиталу“.
