Прочитај ми чланакСрби не само да нису (због југословенске политике заборава ради мира у кући) пронашли и казнили злочинце, већ им никад није дозвољено ни да се геноцид темељно истражи. Та је политика, која је у својој суштини, саучесничка у односу на почињени геноцид, довела до тога да се остатак Срба из Хрватске деведесетих година прошлог века протера, чиме је заокружен и остварен трипартитивни план о геноциду на Србима (1/3 покатоличити, 1/3 убити, 1/3 протерати).
On this Holocaust Remembarnce Day, let’s remind ourselves on a hidden, never recognized and never punished genocide commited by Croatian nazis (ustashe) against Serbs. At the picture: slaughter of 1.764 Serbs in a Serbian Orthodox church in Glina (nowdays Croatia).
Јевреји имају две речи којима означавају геноцид који су немачки нацисти починили над њима – Холоцауст и Схоа. Срби још нису пронашли ни израз који би у умовима свих одмах асоцирао на геноцид који су хрватски нацисти починили над њима. То је потпуно чудовишно и што се мене тиче представља потпуни тријум усташког зла.
Дуго сам размишљао који би то израз био адекватан да се у једној речи сумира хрватски геноцид над Србима и дошао до закључка да је ПОKОЉ најадекватнија реч. ПОKОЉ и због метода уништења и истребљења Срба (клањем, Хрвати су чак измислили и специјалне ножеве, ткз „србосеци“ за ефикасно и брзо клање Срба) а и због јасно изражене воље хрватских нациста, да истребљење буде темељно и потпуно. Превод на енглески био би SLAUGHTER.
У Србији и међу Србима, постоји жилава југоносталичарско-комунистичка фантазија о усташама као неком инциденту хрватске повјести, који је однекуд искрсао по избијању Другог светског рата, и остао побеђен на његовом завршетку. Тако темељна политика истребљења једног народа не би била могућа да су усташе биле инцидент хрватске повјести. Усташтво је континуитет и маинстреам хрватске историје већ скоро 3 века. Инцидент су епизоде, и то лоше маскиране, као Хрватска у Југославији.
Данашња независна Хрватска је у свим својим испољавањима усташка држава, чак и без претераног труда да се то замаскира. Чепркајући по историјским документима, налетео сам на један из 1700. године. Управник имања Загребачке бискупије, Амброз Kузмић, у извештају сачињеном 13. новембра 1700. године, написао је да би „било боље Влахе (Србе) всзе поклати него зтанити“ (све поклати него настанити). То је најранији хрватски документ у коме се помиње реч ПОKОЉ као решење за Србе у ономе што усташе перципирају као хрватску територију (у суштини пројекат Велике Хрватске).
То ме учврстило у уверењу да ПОKОЉ треба усвојити као реч еквивалентну холокаусту или шоа, да се у неким будућим студијама означава геноцид који су Хрвати починили над Србима.
На слици Срби, њих 1.764, у српској цркви у Глини, који су 29. јула 1941. довабљени обећањем о преласку на католичанство (чиме би им животи били поштеђени) да би потом сви, сем јединог преживелог, Љубана Једнака, били поклани.
Покољ у глинској цркви је својеврсна парадигма целокупног хрватског геноцида над Србима. Љубан Једнак, који је преживео покољ у глинској цркви, протеран је из Хрватске у „Олуји“ 1995. године. Након покоља, усташе су српску цркву запалили. По завршетку рата на том месту подигнут је спомен дом жртвама фашизма, који су након „Олује“ 1995. године, Хрвати преименовали у „Хрватски дом“
