Прочитај ми чланакЗашто се председник Србије Александар Вучић плаши улице? Из два главна разлога. Прво, зато што је одавно “заробио” све институције државе и друштва стављајући их у своју службу и потпуну контролу над свим неистомишљеницима прегласавањем, отвореним претњама, уценама и увредама или обилатим коришћењем давно покорених и корумпираних медија. Друго, због тога што је уз пар ретких медија, улица (читај Славија), заправо једини преостали простор слободе и окупљања грађана пред којим он као и сваки други моћник постаје немоћан. Зато је Вучић брже-боље понудио онима који протестују - разговоре.
Говерећи о студентском протесту испред зграде Председништва, Александар Вучић је рекао да није хтео, односно да му није пало на памет, да на студенте изводи Кобре (Одред војне полиције специјалне намене) „да их све разбаца“, за шта „не би било потребно шест-седам секунди“. Причајући још о студентима, Вучић је рекао да су изманипулисани и да их хушакају они професори који „по кабинетима јуре девојчице и закључавају их по тоалетима“. Вучић је у новој кукумавци од пре неки дан поручио грађанима нешто као дај шта даш, кад се нема довољно.
– Одржан је и велики скуп у Београду. Полиција каже 28-29.000 људи. Изузетно велики скуп. Ти људи су опозиционо оријентисани и увек сам био спреман да чујем како мисле и шта сматрају да је важно да се учини за нашу земљу. Верујем да много већи број људи мисли другачије. Зато морамо да слушамо једни друге, да то буде нека врста вредности коју ћемо да покажемо у будућности – поручио је председник Србије.
Заборавио је да каже, како је он то слушао друге у протеклих 12 година? А председник Србије је показао да је човек који не уме да разговара. Вучић је током протеста мењао стратегију. Прва реакција била је да се протести минимализују. Уследило је пребројавање колико је људи било на ком протестном скупу, па онда израчунавање по различитим методологијама, у чему је учествовао и министар полиције. Покушали су да делегитимишу протесте тврдећи да на њима учествује мало људи. Како су се протести ширили, како су добијали на замаху, мењала се и стратегија власти, па је режим почео да вођама протеста дели разне етикете, да су изазивачи нереда, фашисти, лопови, тајкуни и шта све не.
Вучић се свакако боји губитка подршке. Њему највише смета што ствари које власт ради све више излазе у јавност, чиме се урушава њен легитимитет. Вучићу је стало да се протести не шире још више по Србији, јер они у овом тренутку на неки начин замењују расправе које су нормалне у сваком демократском друштву, а којих у Србији нема, јер је огроман број медија под контролом власти. Политичка расправа се прелила на улицу, где људи изражавају своје незадовољство, а то је оно чега се власт у Србији боји.
Упркос свему Вучић и даље стварно мисли да ће људи више веровати њему него својим очима. Да ли он мисли да су људи глупи? Његови иступи у последњих неколико месеци, који су ескалирали до екстремне говорничке хистерије, показују да он потцењује људе у Србији, да потцењује њихову памет и интелигенцију.То је део његове тактике и маркетинга. Он мисли да то код људи пролази и то ће код једног броја и да прође. Наравно, увек је питање мере, јер неки потези могу да имају и контраефекте.
Непрекидно позивање на народ јесте трагање за подршком које нема, за обожавањем које не постоји нити је могуће. Просто је отужна његова вечита чежња за позицијом пророка који би умео и могао све, али ништа не уме.
