Прочитај ми чланакТекст Пол Крејг Робертса бави се кључним изазовима и дилемама у вези са могућностима спровођења политике Доналда Трампа након његове изборне победе.
Робертс упозорава да се Трамп суочава с озбиљним препрекама због структуре власти, политичких противника и недоследности у избору кључних сарадника.
Проблеми са именовањима и поставкама у администрацији
Трампова транзициона администрација, према Робертсовом мишљењу, суочава се с озбиљним изазовима у именовању 1.200 кључних позиција које захтевају одобрење Сената.
Робертс сматра да недостатак познатих кадрова у Трамповом тиму отвара простор за инфилтрацију људи из естаблишмента који неће подржавати његову агенду.
Међу кључним именовањима Робертс истиче:
Елиса Стефаник, као амбасадорка при УН, за коју каже да је ратоборна према Русији и лојална израелским интересима.
Мајк Волц, као саветник за националну безбедност, који подржава санкције Русији и продужавање рата у Украјини.
Марко Рубио, као државни секретар, означен као заговорник ратних политика.
Пит Хегсет, министар одбране, чији традиционалистички приступ војсци долази уз склоност веровању званичним наративима о америчким непријатељима.
Робертс наводи да је Трампова тактика постављања ратоборних фигура погрешна јер би могла додатно отежати преговоре са земљама попут Русије, Кине и Ирана.
Утицај естаблишмента и губитак савезника
Један од кључних проблема који Робертс наглашава јесте утицај фармацеутске индустрије и других лобија на одлуке о потенцијалним сарадницима попут Роберта Ф. Кенедија Млађег и Елона Маска.
Док је Кенеди првобитно виђен као кључна фигура за реформе у области здравства и фармације, Робертс тврди да ће му улога бити сведена на прикупљање података о вакцинама, што је, према њему, резултат притисака великих корпорација.
Слично томе, Маскова улога у реструктурирању бирократије кроз новоформирано Министарство за ефикасност владе (ДОГЕ) сматра се симболичном, без стварне извршне моћи.
Проблеми са границом и унутрашња опозиција
Трампов фокус на контролу граница наишао је на оштру опозицију демократских гувернера попут Гевина Њусома (Калифорнија), Џеј Би Притцкера (Илиноис) и Море Хили (Масачусетс), који отворено саботирају његову агенду.
Робертс наглашава да ове државе активно подржавају имиграцију без обзира на федералне законе, што додатно отежава спровођење Трампових политика.
Кључна именовања и ризици
Посебно забрињавајуће за Робертса је именовање будућег државног тужиоца. Уколико Трамп не изабере некога ко ће одлучно истражити корупцију, случај Хантера Бајдена, или завере против њега, Робертс сматра да ће администрација бити угушена већ на почетку.
Такође, поставља питање да ли Трамп има воље и капацитета да се поново суочи са притисцима сличним онима из свог првог мандата.
Робертс закључује да Трамп, упркос својој победи, можда неће успети да се избори са моћним естаблишментом.
Његова неспособност да постави лојалне сараднике, отпор демократа и утицај неоконзервативаца доводе у питање његову способност да заиста обнови Америку. Штавише, постоји ризик да ће Трамп, због компромиса, постати део естаблишмента против којег се бори.
Шири контекст
Овај чланак одражава скептичан став према могућности да се Америка под Трампом дистанцира од хегемонистичке политике и унутрашње корупције.
Робертсова анализа указује на дубоко укорењене проблеме у америчком политичком систему, укључујући непрестану тежњу естаблишмента да контролише и неутрализује промене.
