С једне стране, налази се патриотски блок, с друге стране странке које су одустале од Србије, а збуњени бирачи су између, и ретко шта им је јасно.

Са дистанце од скоро 10 месеци од ђурђевданских избора сада се већ јасније назиру обриси новог распореда на српској политичкој сцени и поделе на два фронта. Са једне стране су оне политичке опције које су одустале од Србије, које данас чине коалицију СНС-СПС-УРС-ДС-ЛДП, јединствену у залагању за улазак Србије у ЕУ по сваку националну цену и даљој предаји Косова и Метохије.

На другој страни се налази патриотски политички блок, за који се може рећи да не одустаје од Србије и националних и државних интереса, оличених пре свега у прекиду погубног процеса уласка Србије у ЕУ и неодступној борби за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Овај блок чине ДСС, СРС и ДВЕРИ.

Први, евроунијатски блок је јединствен и по питању продаје пољопривредног земљишта странцима, увођења ГМО у Србију, даљег задуживања земље и бројним другим питањима. Други, патриотски блок је јединствен у супротстављању овим погубним социјално-економским процесима и залаже се за већу подршку домаћој привреди и пољопривреди кроз повратак улоге државе у економској сфери.

Велики број збуњених гласача са ђурђевданских избора стоји између ова два блока, највише у неверици да је СНС прешао на другу страну и прикључио се евроунијатском блоку. Велики број родољуба из редова СНС, па и СПС, данас гледа како њихови лидери учествују у заокруживању друге шиптарске државе на Балкану и стварању Велике Албаније. Али, оно што треба да знају јесте да чак ни ту неће бити крај распродаји и распарчавању Србије.

Прошло је готово непримећено да је нова Влада Србије на челу са СНС укинула три министарства идентитета: министарство вера, дијаспоре и Косова и Метохије, и тиме јасно ставила до знања колико им је стало до ове три области. Садашња канцеларија за КиМ служи за амортизацију бриселских договора слуђивањем и изазивањем подела међу Србима на КиМ, канцеларија за дијаспору је неприметна, а канцеларија за вере још није ни формирана. Да овде и не говоримо о одсуству било какве политике заштите угрожених људских и националних права Срба у региону.

Али, зато се све ради на геополитичком сакаћењу Србије: простор северно од Саве и Дунава уз подршку нових власти пада под интересну сферу Уједињених арапских емирата, Немачке и Мађарске, а јужно од Саве и Дунава увелико потпада под турску сферу интересовања, посебно аеродроми у Лађевцима код Краљева и на Пештеру. Улагања у Рашку област из муслиманских земаља свакога дана су све већа и мере се милионских износима у страним валутама.

Тако се постепено ова линија фронта све више продубљује и постаје видљивија на политичкој сцени Србије, која се све јасније дели на политичаре који су део колонијалне управе и политичаре који се боре за слободу суверене државе. Све ће зависити од тога колико ће брзо грађани схватити на чијој су страни председник Томислав Николић, премијер Ивица Дачић и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић.

(Двери)