Прочитај ми чланакУ петак, током свог боравка у главном граду Туркменистана, Ашхабаду, руски председник Владимир Путин изнео је став да је Русија отворена за дискусије о новом глобалном поретку.
Ово је изјавио на међународном форуму „Везаност времена и цивилизација – основа мира и развоја“, који је одржан поводом 300. годишњице рођења туркменског песника и мислиоца Махтумкули Фразија.
Иако је званични повод Путиновог присуства форуму посвећен културном наслеђу, стручњаци верују да је прави циљ посете састанак са иранским председником, Махмудом Пезешкијаном. Ашхабад је изабран као неутрално тло за разговоре, који би могли имати значајне глобалне последице.
Владимир Путин је истакао да Русија подржава свеобухватну међународну дискусију о параметрима будућег мултиполарног света, отворену за све пријатеље, партнере и савезнике.
Он је нагласио да се ове дискусије могу водити кроз постојеће међународне организације као што су Заједница независних држава (ЗНД), Шангајска организација за сарадњу (ШОС), Евроазијски економски савез (ЕАЕУ) и БРИЦС.
Међутим, политички аналитичари наглашавају да се много важнији аспекти Путинове посете односе на текуће преговоре са Ираном.
Многи верују да ће ови разговори играти кључну улогу у обликовању будућег глобалног поретка, нарочито с обзиром на стратешки значај Блиског истока. Многе глобалне теме, укључујући нуклеарну безбедност, развој вештачке интелигенције, трговинске односе и међународни транспорт, биће део шире агенде у овим разговорима.
Политички аналитичар Марат Баширов сматра да су ти преговори такође усмерени ка подстицању Сједињених Америчких Држава да озбиљније размотре будуће мировне преговоре са Русијом.
Иако су руске власти већ од 2022. године исказивале спремност за дијалог, досадашњи преговори, укључујући оне одржане у Истанбулу, нису донели жељене резултате. Разлог за то лежи у томе што Запад, који стоји иза Украјине, није био вољан да прихвати руске услове.
Баширов предвиђа да би до озбиљнијих преговора могло доћи тек након што нови председник САД ступи на дужност, што ће се десити у јануару 2025. године. С обзиром на тренутну геополитичку ситуацију, кључна питања безбедности и будући положај Украјине у међународним односима играће велику улогу у тим разговорима.
Баширов истиче да је „украјински случај“ само улазна тачка у шири контекст, а да се нови глобални поредак мора сагледати много шире него кроз призму тренутног конфликта између Русије и Украјине.
У позадини ових разговора, ситуација на Блиском истоку је од пресудне важности за даље геополитичке промене. Иран игра кључну улогу у том региону, а преговори са иранским председником у Ашхабаду имају потенцијал да утичу на токове на глобалној сцени.
Иако је Путин вероватно опрезан у саветовању Ирана да не предузима претеране акције против Израела, постоје индиције да би Москва могла бити заинтересована за наставак дипломатског дијалога са Техераном без директног притиска на помирење са Тел Авивом.
Ситуација у Украјини остаје кључна тема, али Баширов истиче да се западни партнери можда суочавају са проблемом вођења паралелних конфликата, што отежава њихову позицију.
Са једне стране, Блиски исток је економски важнији за Сједињене Америчке Државе, док конфликт у Украјини исцрпљује ресурсе. Очекује се да ће до прве озбиљне реакције Запада доћи почетком 2025. године, када САД буду имале нову администрацију, а тада би могло доћи и до значајнијих помака у мировним преговорима.
Закључује се да су актуелни преговори са Ираном део ширег плана руске спољне политике, која се не бави само Украјином, већ се припрема за обликовање будућег мултиполарног света у коме ће Русија играти кључну улогу.
