Прочитај ми чланак

ПОЛУДЕЛИ ЗАПАД: Хистерија као увод у рат

0

putin medijski rat

Слика Запада, разоткривена иживљавањем поводом трагедије малезијског авиона, још је једно упозорење да је све могуће.

Трагедија малезијског путничког авиона над Украјином је у већем делу Запада, пре свега у Америци и Великој Британији, послужила не само за интензивирање непријатељства према Русији него и за до сада ретко виђен излив мржње, посебно према руском председнику Владимиру Путину. Поруке насловних страна британске и америчке штампе су као да је председник Путин лично убио путнике тог авиона. Тако агресиван излив мржње и избор и количина увреда сведоче, међутим, о паници и скривеном осећају кривице на Западу за све што се догађа у Украјини и бесу због неуспеха. Али изнад свега сведоче о болесном политичком друштву које има потребу да мрзи.

Индустрија несреће и мржње је одавно основа западне политике страха, којом се пре свега домаћа јавност одржава у константном, генералном страху и забринутости, али овога пута је јавна комуникација превазишла све до сада виђене „концепте“. Поводом несреће малезијског авиона на Западу је свако, али стварно свако, могао да каже шта год жели, није важно, и да прети Русији и председнику Путину. И то је све оркестрирана акција, па тако сва штампа, сви медији, имају исте наслове, исте приче, и користе исти арсенал мржње. Увредљивост и агресиван језик су пратили значај онога који говори, по систему што је политички безначајнији говорник, све су теже речи и увреде.

dejvid kameron medijski rat

НЕСУВИСЛА ОБЈАШЊЕЊА

Тако, на пример, премијер Холандије Марк Руте каже да председниик Путин „има последњу шансу“. Британски премијер прети Русији и поручује да ће „испаштати“. Истовремено, уместо тражења одговора на нека од кључних питања као што је оно зашто је контрола летења у Кијеву преусмерила малезијски авион на зону где су летови забрањени и спустила га са уобичајеног нивоа крстарења, нуде се увредљива објашњења „стручњака“. Најбизарније објашњење је једног „стручњака“ британског Института оружаних снага (РУСИ), који каже да је авион скренуо са коридора јер се „пилот осетио несигурно“, па је онда сам променио коридор.

Да ли је могуће? Да ли тај „стручњак“ заиста мисли да они који читају његову изјаву верују да је управљање авионом као аутомобилом, као када возач тражи слободно паркинг место или када избегава гужву у улицама. Та безочност у лажима је ипак израз панике у осећању кривице. И све то у светлу осећања Запада да је врховни судија и да је тај судија већ пресудио шта се десило иако истрага још није ни почела. То је одавно виђен западни приступ који, међутим, по правилу сведочи о западној кривици.

У том аутистичном миљеу политичких и јавних ниских страсти стиче се утисак да сама трагедија авиона и његових путника, па чак и сама Русија, уопште нису ни важни, важна је мржња. Али болест је део реалности, и у тој реалности су већ десиле озбиљне ствари, независно од тога шта ће показати истрага о авиону. После оволиког излива мржње и количине лажи, није више могуће да односи Америке и Британије са Русијом у догледно време постану разумни. У основи то је ратна реторика и то су ратни позиви. После овога нема више назад. Русија је, изгледа, добила последњу поруку да у овом времену са Америком и њеним савезницима није више могућ било какав договор. И тако погоршани односи ће бити дуго времена. У сваком случају, док су у Америци и Британији на власти актуелне политичке елите, ту поправке и промена не може да буде. Може само да буде још горе.

Али није само реч о односима са Русијом. Темељно су због Украјине, као што су показале околности авионске несреће, поремећени и односи Америке и Британије са већим делом Европске уније (ЕУ), оним који предводи Немачка. За разлику од ратничких добоша Вашингтона и Лондона, званични Берлин је упозорио на опасност од прераних закључака и позвао на међународну истрагу, у истом тону као и Москва. Јаз између Вашингтона и Берлина се тако све више продубљује и Украјина би заиста могла да доведе до истинског распада не само америчко-немачких односа него укупног нивоа сарадње Америке и Европске уније.

dzo bajden medijski rat
РАТОВАЋЕ ЕВРОПА

У том делу занимљива је судбина улоге Велике Британије. Британија је деценијама, упркос губитку моћи, успевала да се наметне као посредник у међународним кризама и тако је одржавала свој значај у светској политици. Овога пута, међутим, је потпуно стала на једну страну, постала је кључни део само једне стране, и тако дефинитивно изгубила своје вишедеценијско место у светској политици. Улогу посредника међу великим силама је сада преузела Немачка. То је јасно показала не само несрећа малезијског авиона него и укупна криза у Украјини. У том светлу Британија је један од највећих губитника украјинске кризе.

У тако компликованим међународним односима обично се историја призива као поуздан учитељ. Управо због историјског искуства, многи страхују да поверују том искуству. Јер, како нас историја учи, евентуални велики међународни ратни сукоб постаје све вероватнији. Из ове кризе, страхује се, неће бити могуће изаћи без рата. Тражење решења је, разумљиво, пре свега усмерено ка Америци као земљи која предводи Запад а актуелна криза у свету је уствари криза Запада. Америка, процењује се, има само две могућности. Једна је ратна опција а друга изолационизам, да се окрене себи и својим унутрашњим потенцијалима, који нису мали, и онда тако оснажена да се врати на међународну сцену.

Ако би превладала ратна опција, где би онда избио нови амерички рат? Мало је вероватно да би Америка директно заратила са другим великим силама, Кином и Русијом. Зато су историчари много више усмерени на нарастајуће неспоразуме између Вашингтона и Берлина. Другим речима, између Америке и већег дела Европске уније. Ма колико то звучало невероватно али Европа би поново могла постати ратни простор. Исход тог евентуалног рата би, тврди се, зависио од тога на чију страну ће стати Русија.

Из угла разумног човека страховање од рата може да изгледа и бесмислено јер како то да ништа није научено из трагичног искуства 20. века. На жалост, изгледа да није, или је сећање избледело, и рат је сасвим реална могућност. Укупна слика Запада, разоткривена хистеријом и јавним иживљавањем поводом трагедије малезијског авиона је још једно упозорење да је све могуће. Ту више нема политике, нема визије, него се те огромне празнине настоје прикрити буђењем најнижих страсти у већ одавно фрустрираној јавности. Индустрија несреће и зла, храњена бесом и мржњом је постала доминантна политика дела Запада и ту је тешко видети где су њене границе.

(Нови стандард – Синиша Љепојевић)

31 коментара “ПОЛУДЕЛИ ЗАПАД: Хистерија као увод у рат

  1. poli каже:

    zveri za odstrel,za početak malokalibarkom ,mada puno ih je pa bi možda bombica mogla,ona je delotvornija.Putine,Vi to znate pa…….

  2. Ref Um Lex каже:

    -‘… поремећени и односи Америке и Британије са већим делом Европске уније (ЕУ), оним који предводи Немачка….’
    – одкуд таква лакомост у процјени. и поред таквих карактеризација играча, позивања на историју, упорно се превиђа да је запад – зло! они нису дозволили дефашизацију свијета већ су дозволили претпоставку да фашизам може проћи ако је у корист општезападних интереса. запад је уобличио своју свијест и створио себи амбијент и сценографију по којој је сваки члан увјерен да увијек може играти било какву игру, за колико год безначајан интерес без бојазни од неке опасне, скупе одмазде, сигурно не типа вијетнама, ако се нијемцима већ тако помагало. другим ријечима – они знају отприлике у којим су међусобним границама, за разлику од односа према другима. можда би се могло рећи и да је то – католичанство!
    -‘…поремећени и односи Америке и Британије са већим делом Европске уније (ЕУ), оним који предводи Немачка. За разлику од ратничких добоша Вашингтона и Лондона, званични Берлин је упозорио на опасност од прераних закључака и позвао на међународну истрагу, у истом тону као и Москва….’
    – такође, отровно оружје из заједничког, западноказтоличког арсенала, којег овај пут рекламира – види чуда – њемачка. ( не, лаж је да је њемачка била фашистичка, поготово фашизам није био тако страшан, бар не тако страшан као комунизам који је заговарао равноправност и слободе људима.) пошто је ‘доказано’ да је комунизам руски , за ове прилике, по западу зло којег нема горег и какво више ум неће смислити ( да не омета бјелосвјетске удружене злочинце) никад више, та злочиначка њемачка пружајући руку спаса русији, баца копрену свем свијету који би да прочита и да дјелује, да се спаси. заводи русију наводећи је меканошћу на мек терен да се заглиби пред отвореном фашистичком ратоборношћу других чланица. русија се тако приводи како треба да одигра свој пораз! слутим да би путин и олигарси и да пристану … и ту долазимо до суштине – у принципу то јесте туча, али успутни резултат треба да буде да се више нико не дрзне да се бори за опште, народне интересе, јер постоје само интереси ексклузивиста, а тај народ … па он треба да гине као у римским аренама. зато су све ове издвојене ратне играрије успорена прича, срицање да масе то добро схвате као … безнадежност!

  3. nina каже:

    Samo da Gospod Bog sacuva i pozivi dugo dugo Vladimira Putina,on neka zna da se mi molimo za njega i da ga volimo!
    A ovi reptili,satanisti i ostala govna neka crknu u svom jadu i mrznji ide im kraj!

Коментари су затворени.