Прочитај ми чланак
Одлука швајцарских власти да Насера Орића изручи Босни и Херцеговини уместо Србији мало је кога изненадила, иако је муслимански ратни командант Сребренице ухапшен 10. јуна у Женеви по српској потерници. За председника Владе Србије Александра Вучића „пуштање Орића је мучно, али поучно за Србију“.
Још једно гутање жабетине: Александар Вучић
– Србија ће и из ове лекције извући поуке. А та лекција за нас значи следеће: Да питање ратних злочина није увек питање правде, него политике и да та политика мора од вас да направи победника – рекао је Вучић на ванредној конференцији за медије, сазваној у вечерњим сатима у четвртак, убрзо пошто су сарајевски медији објавили да је Швајцарска одлучила да Орића из екстрадиционог притвора изручи БИХ.
Са злочинцем у Сребреници?
Вучић каже да ће коначну одлуку о томе да ли ће ићи на комеморацији сребреничким жртвама 11. јула у Поточаре донети неколико дана пред годишњицу.
„Добијам савете са свих страна. Мој посао је да урадим најбоље за Србију и да не мислим о резултатима будућих избора или било чега другог. Донећу одлуку која је најбоља за српски и бошњачки народ и не интересују ме ни безбедност ни ризици“, каже Вучић.
На питање шта ће се догодити уколико у Сребреници сретне Орића, Вучић одговара: „Прво да видимо ко ће да иде, како ће да иде, када ће да иде и да ли ће да иде.“
Пораз борбе против злочина
Да ли је Вучић и из овог процепа у који га је довело неочекивано хапшење Орића изашао неокрњен пред очима домаће јавности и западних савезника? С једне стране, српски премијер је доживео да га градоначелник Сребренице уцењује да не долази у Поточаре 11. јула, кад се обележавају две деценије злочина над Бошњацима, уколико Орић не буде пуштен. На другој страни, Срби у Републици Српској и Србији очекивали су достојанствену и енергичну одбрану права српских жртава да се њиховим џелатима коначно суди и пресуди за злочине. Премијер се ипак премишља да ли да оде на комеморацију у Сребреницу.
– Теорија како је хапшење Орића у Швајцарској део велике завере против српске владе и премијера је спиновање власти да скрене пажњу са бриселских разговора и уступака који се траже, било поводом Косова, Телекома или РС. Проблем је што смо се ми изненадили што је неко уопште уважио нашу потерницу и што нисмо имали храбрости да озбиљније захтевамо изручење. С друге стране, нисмо имали образа да је повучемо – коментарише уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић.
Чланови Владе Србије у Београду јуче су ламентирали над одлуком швајцарских власти, истичући, како каже шеф српске дипломатије Ивица Дачић, да она представља „пораз борбе против ратног злочина“.
– Очигледно је да швајцарски органи нису улазили у оцену дела које је починио Орић, што је у ствари највећа трагедија јер се те ствари политизују, а не разговара о суштини, односно да ли ће и када бити осуђен за почињена недела – истакао је Дачић.
Шамар породицама жртава
После фарси с привођењем Ејупа Ганића и Јове Дивјака, такође по српској потерници због ратних злочина, Србија и њено тужилаштво су доживели нови шамар, али је несумњиво он најболнији за породице српских жртава.
„Ово је наставак мрака у процесурирању ратних злочина над Србима у БиХ. Пуштање Орића у потпуности разоткрива дискриминацију српских жртава рата у погледу тражења несталих и прецесуирању ратних злочина над Србима“, каже Недељко Митровић, председник Републичке организације породица заробљнеих и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.
Мртав случај
Питање шта ће се десити са Орићем сада када се враћа у БиХ, где га највећи број Бошњака доживљава као хероја, такође је лажна дилема.
– Процедура сада зависи од Тужилаштва БиХ. На Тужилаштву је да одреди на који ће начин у БиХ бити вођена истрага против Насера Орића. Државно тужилаштво, одмах по доласку Насера Орића у БиХ, може одлучити да изда налог за његово привођење и одређивање притвора, или може наставити истрагу без тих мера – наводи теоријске опције Орићев адвокат Лејла Човић.
Одговор на питање шта сада следи Орићу, притвор у Сарајеву или и даље слободно шпартање, може се пронаћи у ликовању бошњачке јавности и податку да се тамошње тужилаштво напрасно сетило да се против „Орића и других“ води поступак пред њиховим правосуђем, и то за исти злочин за који се терети пред судом у Србији. Реч је о убиству српских цивила у селу Залазје 1992. године. Зато су од Швајцарске затражили да Орића изручи БиХ јер би, како тврде, његово изручење угрозило процесуирање поменутог предмета, који су одлуком Суда БиХ још 2009. преузели од Окружног тужилаштва у Бијељини.
– Од како је из Бијељине пребачен у Сарајево, тај случај се суштински не води – нема илузија председник Владе Србије.
– Одлука да се Орић преда БиХ је шамар и понижење, али не представља и изненађење јер смо на слична понижења навикли. Али сам био изненађен што је било очигледно да српска власт невољно потражује Орића и што је то доживела као проблем и невољу, па су медији под контролом власти ламентирали да је његово привођење у Женеви део напада и замка за премијера Вучића и Владу Србије – коментарише за „Вести“ Ђорђе Вукадиновић.
Vesti online
