Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Први попис становништва у Републици Српској и Федерацији БиХ показао је значајно смањење броја становника, односно смањење броја становника за 13% у односу на 1991. годину, по попису у бившој Босни и Херцеговини.
По попису становништва на територији бивше Босне и Херцеговине из 1991. године било је укупно 4.377.033. становника, а од тога : муслимана 1.902.956, односно 43.47%, Срба 1.366.104, односно 31.21%, Хрвата 760.852, односно 17.38% и Југословена 242.682, односно 5.54%…
Према прелиминарним подацима овог пописа, број становника у РС и ФБиХ је 3,8 милиона људи, тачније 3.791.662. Етнички састав становништва за сада није познат, а коначни резултати појавиће се сукцесивно после завршетка обраде података од јула следеће године па до средине 2016. године.
У Републици Српској је 1.326.991 (35%), у Федерацији БиХ 2.371.603 (62,55%), а у Брчко дистрикту 93.028 (2,45%) становника. Укупан број становника је 3.791.662. У Републици Српској 7,3% лица је било одсутно због рада и одласка у иностранство, односно школовања. Град са највише становништва у Републици Српској је Бањалука са 199.191, те Бијељина са 114.663 пописаним лицем, истакла је Радмила Чичковић, директор Завода за статистику Републике Српске:
Најмногољуднији град је Бањалука, а најмногољуднија општина у Републици Српској је Општина Зворник где је пописано 63.686 лица, затим следи Градишка са 56.727 лица и Теслић са 41. 904 пописана лица.
У Федерацији Бих највише становништва је у Тузланском, Сарајевском и Зеничко-добојском кантону, а што се тиче општина на првом месту је Стари Град у Сарајеву, истакла је Хидајета Бајрамовић, директор Завода за статистику Федерације БиХ:
На првом месту је Општина Стари Град у Сарајеву, 124.471 особа, Тузла са 120.441 и Зеница са 115.134 пописана лица.
У укупан број становника један број становника не улази у резултате, каже Зденко Милиновић, директор Агенције за статистику БиХ:
У овом броју свих пописаних особа има и један број лица која по методологији не улазе у укупан број становника, значи лица која су одсутна дуже од дванаест месеци.
Последице рата у бившој БиХ су значајно утицале на резултате пописа становништва због миграција становништва проузрокованих ратним дејствима, као и због ратних жртава, а резултати по националном принципу ће се такође значајно разликовати и због ондашње могућности изјашњавања као „Југословен“, јер се је значајан број становника на пријератном попису изјашњавао као Југословен. Данас, „Југословен“ или „Босанац“ као територијални појам бивше Босне и Херцеговине више не постоји јер је овај попис нудио три основне опције изјашњавања, а то су Бошњак уместо некада муслиман, Хрват и Србин, као и могућност „не изјашњава“ или да се упише друга национална припадност грађанина .
Први послератни попис становништва на простору Републике Српске и Федерације БиХ почео је 1. октобра и трајао је до 15. октобра на којем је било ангажовано више од 19.000 пописивача, а попис становништва је коштао 46 милиона марака.
