Прочитај ми чланак
МУП води евиденцију пријава, а и Црвени крст узима податке о несталима и на свака два дана их прослеђује полицији.– Тачан број није ни издалека „сравњен”.
Тачан број несталих у поплавама није познат, а јединствене евиденције несталих и нађених нема. Уместо тога, пре два дана МУП Србије је објавио податак да је за четири дана пријављен нестанак 798 особа од којих је 215 нађено. Убрзо је стигло и образложење да није тачно да број несталих износи 583, јер више грађана пријављује нестанак једне особе и да грађани нису ажурни у обавештавању о нађенима. Ово свакако оставља простор за сумње, спекулације, а највише од свега – за бригу.
Покушавајући да сазнамо ко све и на који начин води евиденцију о пријавама несталих и нађених, закључујемо да јединственог списка нема, што вероватно и највише прави проблем. Поред МУП-а и Црвеног крста, пријаве несталих особа у поплавама могу се наћи на разним интернет сајтовима, као и на друштвеним мрежама, што на групним, што на приватним страницама корисника.
У Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије за наш лист је речено да све податке које добијају о несталима прослеђују Црвеном крсту Србије. Наводе и да има проблема у комуникацији у вези са тим ко шта води.
Ружа Петровић, стручни сарадник Црвеног крста Србије каже за „Политику” да се информације о несталим особама пријављују на телефонске линије које је у ту сврху отворио МУП и да Црвени крст нема приступ њима. Она наводи да МУП води евиденцију, а да Црвени крст такође, узима податке о несталима и на свака два дана их прослеђује полицији.
– Црвени крст Србије за сада, закључно са 20. мајем у 21 час, има 62 захтева за налажење сродника. Реч је о случајевима у којима су рођаци смештени у неком од колективних прихватних центара или код пријатеља и родбине, али још нису успели да ступе у контакт са својим ближњима, такође из подручја угрожених поплавама. Било је 80 захтева, а до данас смо решили 20. Могуће је да су неки од њих већ успоставили контакт, а да нам то нису јавили – објашњава наша саговорница.
Петровићева каже да су свакодневно на терену два професионалца из Црвеног крста, задужена да сваки дан обиђу све центре и помажу у спајању породица, родбине, пријатеља, комшија.
– На сваком пункту волонтери прикупљају податке и попуњавају посебне обрасцу за тражење, прилагођене овој сврси и на дневном нивоу достављају у седиште Црвеног крста Србије. Наши сарадници професионалци, колеге из Међународног комитета црвеног крста делегације у Београду и колега из наше службе задужени су за теренски рад. Дневно обиђу све центре и покушавају да споје породице. Њима су доступна два комби возила и уколико сродници, пријатељи или комшије искажу жељу да буду са својима ми их спајамо. Трудимо се да то радимо у координацији са Црвеним крстом Београда и да пробамо да не реметимо угрожене – тврди Петровићева.
Једна од волонтерки из прихватног центра у „Пиониру” за наш лист је испричала да се спискови збринутих мењају из сата у сат. Она каже да је у првим данима било много оних који нису знали где су им најближи.
– Једна бака је тражила свога сина, а девојка није могла да нађе целу своју породицу. Највећи број њих раздвојен је током евакуације. Већина није имала мобилне телефоне, а они који су покушавали да путем телефона нађу своју ближње, то су ретко успевали, због проблема у телекомуникацијама – објашњава ова волонтерка.
За њих се сигурно зна да нису на списку несталих: Обреновац 16. маја (Фото Р. Крстинић)
Због оваквих ситуација, наша саговорница из Црвеног крста Србије каже да је испред сваког прихватног центра постављен пункт са телефонима.
– Наше колеге одлазе на терен, улазе у све прихватне центре и нуде бесплатне телефонске линије за све који желе да се јаве некоме. Број телефона варира у зависности од броја људи у центрима, па тако у прихватилишту у којем има 600 особа постоји четири телефона, а тамо где је њих 50, довољан је један телефон. У прихватним центрима где је већи број људи има и више телефона. То су телефони за успостављање породичних веза, обележени знаком Црвеног крста. Реч је о донацији Међународног комитета црвеног крста који је наш партнер у мрежи успостављања породичних веза – објашњава Петровићева.
(Политика)
