Прочитај ми чланакДо 2050 године, Нигерија ће по броју становника бити већа од САД и тећа најнасељенија земља на планети. Нигерије није једина афричка земља чија ће популације расти у наредним деценијама. Према проценама УН, западно афричке нације бројаће око 300 милиона грађана више, док ће се истовремено европски континент суочити са огромним таласом деполулације. Каква је судбина нашег региона?
Према извештај „Проспекти светске поулације“ Уједињених нација (Wорлд Популатион Проспецтс 2017) до 2050. планету Земљу насељаваће чак 9,8 милијарди људи, с тим што ће се половина популационог раста догодити у Африци. На списку земаља чије ће становништво најбрже расти су Нигерија, Конго, Етиопија, Танзанија и Уганда.
До 2050. године половина светске популације живеће у девет земаља: Индиија, Нигерија, Конго, Пакистан, Етиопија, Танзанија, Уганда и Индонезија.
Са друге стране, највећи део европског континента очекује драстично смањење попупулације. То се посебно односи на наш регион.
– Очекује се да популација 51 земље или делова света смањи у периоду од 2017. године до 2050. године. У неколико земаља очекује се да број становника опадне за више од 15 одсто, укључујући Бугарску, Хрватску, Летонију, Литванију, Пољску, Молдавију, Румунију, Србију, Украјину и Девичанска острва. Природни прираштај у свим европским земљама је сада испод нивоа потребног за замену популације на дуге стазе (око 2.1 порођаја по жени, у просеку) и у већини случајева, био је испод нивоа просте репродукције током последњих неколико деценија. Пројектовани природни прираштај за Европу, међутим повећава се са 1,6 порођаја по жени у периоду од 2010-2015 на готово 1,8 у периоду од 2045-2050. године. Овакав пораст, неће спречити вероватно смањење укупног броја становника – пише у извештају.
Foto: screenshot ostalo / screenshot
Већ за две декаде – 400.00 Срба мање
У извештају се наводи да Србија у 2017. године има 8,791 милиона људи, од чега 4,295 милиона мушкараца и 4,495 милиона жена. Такође, наводи се да популација у старосне групе од 0 до 14 година износи 16 одсто, од 15 до 24 само 12 одсто, 47 одсто у групи од 25 до 59 година и 24 одсто у групи плус 60.
Foto: screenshot ostalo / screenshot
Претпоставља се да је ова у статистику ушло и Косово, јер према поседњем званичном попису грађана 2011. године у Србији без Косова живи 7 186 862 грађана, док се популација Косова процењује на око 1,7 милиона људи.
Према прогнозама, први већи пад у популацији биће видљив већ 2030. године када ће у Србији живети 8.355 (око 400.000 мање). До половине века тај број становника Србије пашће на 7,447 милиона људи, односно 1.344 милиона мање. До краја века (2100) ситуације ће бити још гора – 5.464 или 3.327 милиона мање.
Ништа боље неће бити ни у Хрватској која сада има 4,2 милиона становника, а већ за десет година та бројка пашће испод четири милиона, док ће до 2050. године бити мања од 3,5 милиона.
Црна Гора ће са садашњих 629 хиљада, до 2030. године пасти на 625 хиљада, до средине века на 588 хиљада, а 2100. године имаће 449 хиљада становника. До краја века Словенија ће изгубити око 200 хиљада становника, Македонија нешто више од пола милиона, док Босне и Херцеговине нема на листи.
