Прочитај ми чланакDevet porodica nestalih u "Bljesku" i "Oluji", u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu, konačno saznalo istinu. Radmila Banić: Godinama čekam istinu o mom suprugu Milanu
НАКОН толико година макар ћу знати где да одем да мужу упалим свећу. Коначно ми је потврђено да мој супруг Милан Банић није жив. Годинама сам слушала приче да га је неко негде видео. Сада знам истину.
Ово за „Новости“ прича Радмила Банић, супруга Милана Банића (1954), несталог 5. августа
Фото министарство хрватских бранитеља /Ископавање посмртних остатака из масовне гробнице у Хрватској
1995. године, у околини Љубова, дан након што се вратила из Загреба, где је на Институту за судску медицину извршена идентификација посмртних остатака девет српских жртава, међу којима је и њен супруг.
Радмила додаје да је прве праве информације о посмртним остацима свог мужа чула у августу прошле године, када јој је Миланов војни командир рекао да су на Љубову пронађене кости за које се сумња да су Миланове.
– Те кости су однете најпре у Карловац, па у Загреб – каже Радмила. – Узорци за ДНК анализу узети су још пре неколико година од деце, мајке, брата и сестре мог мужа. У међувремену су пронађени и посмртни остаци, па је годину и по трајала анализа и утврђивање идентитета.
Сада је на реду сахрана посмртних остатака, а породицама је речено да се јаве када одлуче где ће и када сахранити своје најближе.
– Још нисам одлучила да ли да Милана сахраним овде или у селу Мекињари у Хрватској, где смо живели пре рата – каже Радмила Банић. – Ближе сам одлуци да га тамо сахраним, јер му у селу почива цела породица. Сахрану ћу обавити када прођу ови празници и коначно ћу знати где је Милан и где свећу да му упалим.
Она каже да се током идентификације у Загребу добро држала, али када се вратила кући, сустигле су је емоције и наврла су јој сећања:
– Тешко ми је – каже она. – Ужасан је ово осећај.
У Загребу је пре два дана боравио и Никола Цимеша. На Институту за судску медицину идентификовани су посмртни остаци његовог оца Николе Цимеше.
– Мој отац је нестао 5. августа 1995. године у Глини – објашњава Никола за наш лист. – Потврђено ми је оно што сам и сам знао – да је мој отац страдао тог дана.
Наш саговорник, који иначе од 1995. године живи у Голубинцима, додаје да су га обавестили како је ексхумација посмртних остатака његовог оца урађена 2007. године на гробљу у Петрињи и да су они од тада били на Институту за судску медицину у Загребу.
– Ускоро ћемо преузети очеве посмртне остатке – каже Цимеша. – Још нисмо одлучили да ли ћемо оца сахранити у родном месту у Глини или овде у Србији. Убрзо ћемо и ту одлуку донети и коначно ће овај страшни случај и за нас бити окончан.
Према саопштењу Документационо-информационог центра „Веритас“, осим Милана Банића и Николе Цимеше, пре два дана су на Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани посмртни остаци још седам особа српске националности, страдалих на подручју Северне Далмације, Лике, Баније и Западне Славоније. Њихове породице, иначе, живе у Србији.
УТВРЂЕН ИДЕНТИТЕТ ЈОШ СЕДАМ ЖРТАВА
У ЗАГРЕБУ су, пре два дана, идентификовани и Милан Гњатовић (1920) из Билишана, Обровац, Пејо Шевер (1956) из Бунића, Кореница, Љубица Кнежевић (1923) из Парчића, Бенковац, Петар Генераловић (1956) из Житнића, Дрниш, Миле Љиљак (1959) из Великог Обљаја, Глина, Зорка Марић (1955) из Брезовог Поља, Глина, и Пава Марић Јовановић (1910) из Горње Обријежи код Пакраца.
СРБИ СА КОСМЕТА Срби су у Вучића добили три у један. И лопова и лажова и издајника https://t.co/0fXuDenNaj
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 20, 2018
