Прочитај ми чланакУметница Ксенија Симонова, Рускиња родом са Крима, представила је свој нови филм у жанру пешчане анимације „Живи, Србијо“. Она је постала позната широм света када је победила у такмичењу „Украјина има таленат“ 2009. године. Велики део њене уметности је посвец́ен људским трагедијама, ратовима, деци оболелој од рака, избеглицама...
Уметница Ксенија Симонова, Рускиња родом са Крима, представила је свој нови филм у жанру пешчане анимације „Живи, Србијо“. Она је постала позната широм света када је победила у такмичењу „Украјина има таленат“ 2009. године. Велики део њене уметности је посвец́ен људским трагедијама, ратовима, деци оболелој од рака, избеглицама…
„Ова пешчана прича говори о животу велике земље која чврсто брани свету веру наслеђену од својих очева, која је способна да се радује и да пева упркос тешкоц́ама и проблемима са којима се срец́е. Направила сам је после путовања по градовима и манастирима у Србији, где сам заувек заволела ту земљу и њене невероватне људе“, написала је уметница на свом званичном сајту.
Према њеним речима, идеја за филм је постојала вец́ дуже време, али је на реализацију сачекала до посете Србији, у којој је провела недељу дана.
У филму се чују две познате српске народне песме: “Тамо далеко“ (написана током Првог светског рата) и “Ђурђевдан“ (написана за време Другог светског рата). Ксенија Симонова не крије своју љубав према песми „Ђурђевдан“, за коју каже да говори о љубави коју не могу да прекину ни заробљеништво, ни концентрациони логор, ни рат.
“То је песма коју заиста много волим. Она се може чути на ромском језику у филму Емира Кустурице ’Дом за вешање‘. Постоји и верзија на пољском језику као дует Горана Бреговиц́а и пољске певачице Каје, и та верзија нам је веома добро позната. О српској верзији и о историји саме песме су ми причали у Србији. Најежила сам се када сам чула ту причу. Србија је за нас братска земља. Нико у Европи, као Руси и Срби, није прошао тако ужасан и крвав пут. Живи, Србијо“, рекла је уметница.
