Тек кроз коју годину, када се страсти смире и слегну, и ми овде и они тамо - о, посебно они тамо - схватиће колико је велики. Нека, дотад, и вама и њима у одгонетању узрока и последица Новаковог успона и успона, помогне највећи "испит" једне личности, чувени Прустов упитник.

Тек кроз коју годину, када се страсти смире и слегну, и ми овде и они тамо – о, посебно они тамо – схватиће колико је велики. Нека, дотад, и вама и њима у одгонетању узрока и последица Новаковог успона и успона, помогне највећи „испит“ једне личности, чувени Прустов упитник.

Најбољи српски спортиста свих времена и човек који доминира светским тенисом као нико пре и после њега, испунио је овај својеврсни лексикон, ексклузивно за Недељник, чија је то редовна рубрика.

Они досадни и прорачунати, они немаштовити и рационални, рећи ће да ни у спорту, као ни у животу, не постоји судбина, нити бајке. Да све зависи од човека: колико добро радиш, тако ће ти се и вратити. Није да Новак Ђоковић, суверени владар тениса и први човек који је у професионалној ери успео да обједини сва четири грен слема, трећи човек у историји тениса, а први од 1969. године који је освојити четири највећа турнира у низу, није пролио довољно зноја на сваком тренингу.

Али, било би прелако успон дечака из Београда деведесетих – што је прича коју посебно воле и на којој посебно инсистирају новинари са Запада, ретко када залазећи у суштину, као да су се те бомбе под којима је ударана једна лоптица десиле саме од себе; но то је већ сасвим друга тема – свести само на нечувени таленат и непрекидни рад на себи, рад због којег ће ове јесени сваки трећи-четврти ђак првак у српским школама одазивати на име Новак.

Не, ту мора да има нешто више. Дан пошто се свет опростио од најбољег на свету у једном другом спорту, где је такође прво важно победити себе, па тек онда противника, дан пошто је отишао Највећи, планети се догодио један други Највећи.

Мухамед Али плесао је по рингу попут лептира и задавао убоде као пчела, Новак Ђоковић исто то радио је облачног поподнева на шљаци терена Филип Шатрије, оставивши свог пријатеља из Шкотске, Ендија Марија – с којим је делио прво парче професионалног хлеба, и којем већ годинама оставља само мрвице на сребрним тањирима – да се чуди и немоћно шири руке.

Било би само на први поглед претенциозно рећи да Новак има много тога заједничког са Мухамедом Алијем, но то је истина од које објективни посматрач не може да побегне: као што је Касијус Клеј морао да се туче против целог света, естаблишмента и туђих, богатих фаворита, тако је и Ђоковић упао у посх друштво белог спорта непозван, чудни клинац неизговорљивог презимена који се појављује да размрда, преузме и растури досадну журку на којој су се годинама смењивала два иста ди-џеја.

Алијева звезда сијала је све јаче са сваким наредним успехом, зато што није престајао да буде гладан и поштен, зато што није престао да сања. О новим победама или о бољем свету, то је сасвим свеједно.

Нема разлога да не верујемо да ће се исто догодити са Новаком Ђоковићем: и тек кроз коју годину, када се страсти смире и слегну, и ми овде и они тамо – о, посебно они тамо – схватиће колико је велики.

Нека, дотад, и вама и њима у одгонетању узрока и последица Новаковог успона и успона, помогне највећи „испит“ једне личности, чувени Прустов упитник.

Најбољи српски спортиста свих времена и човек који доминира светским тенисом као нико пре и после њега, испунио је овај својеврсни лексикон, ексклузивно за Недељник, чија је то редовна рубрика.

Био је сасвим личан и много велики у својој искрености, као што је био велики у свакој победи и сваком – истина ретком – поразу.

Која је ваша представа о савршеној срећи?

Стала је у једну једноставну реч – склад. За мене то значи: ред, баланс, снага воље, разумевање себе и свих других, унутрашњи мир и хармонија између прошлости, садашњости и будућности.

Који је ваш највећи страх?

Мало чега се плашим, али за мене су највећи изазов животне околности, јер на њих ретко можемо да утичемо. Мада не мислим да је страх лош, због страха смо опстали, зар не? Мислим да се плаше и кукавице и храбри људи, само храбри људи упркос том страху нешто и ураде у животу.

Са којом историјском фигуром се идентификујете?

Ни са једном. Поштујем генијалне умове који су унапредили свет попут Николе Тесле и Михајла Пупина. Са друге стране дивим се људима који су били спремни да дају свој живот за идеале или за животе других људи.

Којој живој особи се највише дивите?

У овом моменту највише мојој Јелени. Заправо због посебног животног тренутка у којем сам очекујући своје прво дете – посебно се дивим свим женама и мајкама. Сада мало боље разумем колико је захтевна улога жена.

Која је ваша особина коју не подносите код себе?

Веома сам емотиван, такав сам у приватном животу, али и у послу и хуманитарном раду. Не бих рекао да ми је то мана, али знате како кажу за емоције – оне су као глукоза, не ваља много, а не ваља ни мало. Тежим да будем боља особа и непрестано радим на себи.

Која је ваша највећа екстраваганција?

Једноставност и пријатељства која чувам од детињства.

Које је ваше омиљено путовање?

Крај сезоне и одлазак на Малдиве са Јеленом.

Коју особину личности сматрате најпрецењенијом?

Рекао бих да ни једна особина која људима чини добро не може бити прецењена.

У којим приликама лажете?

Немам потребу да лажем људе око себе, изузетно ценим људе који су искрени па се трудим да и сам будем такав. Мислим да сам довољно јак да увек примам и изговарам истину.

Шта не волите у свом физичком изгледу?

Задовољан сам оним што јесам.

Које речи или реченице пречесто користите?

Тако да.

Које је ваше највеће кајање?

Не кајем се.

Ко је љубав вашег живота?

Моја супруга.

Где сте и када били најсрећнији?

На првом Јеленином ултразвуку.

Који таленат бисте волели да имате?

Волео бих да знам да певам, јер би мојим пријатељима било много лакше да ме слушају.

Како се тренутно осећате?

Испуњено.

Шта сматрате својим највећим успехом?

То што не одустајем.

Ако бисте се после смрти вратили на овај свет као особа или као предмет, шта бисте били?

Кажу да је највећа срећа када си здрав, богат и анониман. Рецимо да би било занимљиво вратити се као неко ко је анониман.

Који је најдрагоценији предмет који поседујете?

Албум са фотографијама из детињства.

Шта је за вас оличење патње?

Способност да осећаш презир и показујеш најгоре емоције према некоме или нечему. Таква емоција разара душу и тело и оличење је патње како за особу која је способна тако нешто да осећа тако и за све оне ка којима је усмерена.

Којим занимањем бисте волели да се бавите?

Да нисам био тенисер био бих фудбалер или скијаш.

Ко су ваши узори у животу?

Једноставни људи, доследни себи и другима.

Ко је ваш омиљени писац, а ко сликар?

Српски Нобеловац Иво Андрић. Волим и ценим рад мог пријатеља Брендана Марфија чије слике имам у стану.

Ко је ваш омиљени фиктивни јунак?

Можда Петар Пан.

Где бисте волели да живите?

Живим на две адресе стално, а на бар још 15 радим. Ипак Београд и Монте Карло, баш тако у комбинацији, су идеални за мој живот. Волео бих да тако остане.

Шта највише мрзите?

Не мрзим. Ту реч никад не користим.

Како бисте волели да умрете?

Ако треба да бирам – брзо и у дубокој старости.

Који је ваш мото?

Имам два. Веруј у своје снове, због којег се трудим да кроз фондацију помогнемо да сви заједно верујемо у дечије снове. И други, буди увек оно што јеси јер се трудим да останем доследан себи и својим уверењима и не дозволим да ме успех и богатство искваре.

Извор: nedeljnik.rs

Ознаке: Новак Ђоковић