Његово Блаженство Патријарх Јерусалимски Иринеј, кога су екуменисти и завереници насилно свргли с патријарашког трона, и кога већ више од 10 година држе заточеног, обратио се Посланицом свој пуноти Васељенске Цркве. Значај његовог сведочења и исповедања Божанствене Истине, у овом сложеном и тешком тренутку за Васељенско Православље, – тешко је сагледати. Његове речи су вода животодавна за душе православних. Аксиос, Патријарху Иринеју – јерихонској труби Православља и звезди путеводитељки у мраку одступништва! – (Уредништво Борба за веру)

+ + +

ПОСЛАНИЦА

Наша Смерност обраћа се Нашој пастви и читавој Христоименитој Пуноти Васељенског Православља, Нашој браћи – Предстојатељима Православних Цркава и Нашој у Христу браћи – Светогробским оцима.

Заснивајући на чињеници да је насилно Наше свргавање и удаљавање са трона Јерусалимске Патријаршије 2005. године било антиканонско и противзаконито, Ми изјављујемо да остајемо једини прави и канонски Патријарх Јерусалимски.

С обзиром да нашу Смерност оптужују за јерес, екуменизам и раскол, сматрамо неопходним да укажемо на једну у Цркви општепознату чињеницу: Преподобни Агатон смирено је прихватио све увреде, но када су му рекли да је јеретик, он је одговорио речима: „Оне сам увреде примио, јер су корисне за моју душу, а ову нисам, јер бити јеретик значи бити одвојен од Бога.“ Тако су поступали наши Свети Оци, тако нас учи да поступамо наша Мати Црква.

Зато сматрам својом дужношћу да изјавим следеће:

1. Наша Смерност никада није била и није јеретик и екумениста. Екуменизам – то је мозаик сложен од јереси и раскола. Екуменизам је – јерес.

То је збориште свих јереси и изопачења вере, која су се икада појавила, јер екуменизам окупља и присаједињава себи давно отпале и изопачене у својој вери расколнике, па чак и иноверне. Притом, питање покајања се не разматра, већ се сви они сматрају равноправним пред Богом. Где у том зборишту нечестивом може бити истина? Могу ли на истом дрвету расти и јестиви и отровни плодови? Плодови слатки и плодови горки? Екуменистичка „црква“ није жива, но мртва, јер лаж у њој убија сваку истину.

2. Наша Смерност није поново увела Јерусалимску Патријаршију у Светски савет цркава, који је збориште екуменистичко.

Ја сам у потпуности сагласан и на сваки могући начин подржавао сам и подржавам одлуку блаженопочившег Патријарха Јерусалимског Диодора, који је 1979. године извео Јерусалимску Цркву из „Светског савета цркава“.

Теорија грана, која је прихваћена и призната у „Светском савету цркава“, неодржива је, јер одвојене од Цркве заједнице нису живе гране, већ одломљене и сасушене. „Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити” (Јн.15,6).

3. Поводом Свеправославног Сабора чије се одржавање припрема за 2016. годину.

Његова Светост Патријарх Константинопоља припрема, скупа с Помесним Црквама, Свеправославни Сабор, ради изношења на њему наводно нерешених питања Православне Цркве.

Али, као прво, већина питања са дневног реда припреманог Свеправославног Сабора већ су решена у Православној Цркви: екуменизам, однос с инославнима, о посту, о календару, о православном крштењу, о браку итд. Због тога постоји велика опасност да на овом сабору дође до издајничке ревизије православног богословља и антропологије.

А друго, Свесвјатјејши Патријарх Константинопоља и Предстојатељи Православних Цркава у потпуности игноришу факат Васељенског Преступа учињеног 2005. године против Нас. Или су они успокојили своју савест, мислиће да сам ја својевољно отишао у „затворништво“, борећи се и умољавајући за место на трону?

Константинопољски Патријарх је сам, „стојећи на месту светом“, распирио Шизму на Светом Сиону, у крилу Матере Цркве, од Које је засијала Истина и Светлост у Свету.

Свети Дух садејствује само стојећим у истини православним хришћанима. Он не може саучествовати у делима неправедним. Због тога игнорисање Предстојатеља Православних Цркава нерешеног проблема у вези антиканонског свргавања с престола Наше Смерности, чини немогућим Богонадахнутост предстојећег Сабора, и он ће, у овом случају, бити безблагодатан и небогоугодан.

Више него икада, у овој судбоносној етапи, Богом постављени и призвани да чувају Веру Предстојатељи Цркве – епископи, морају заузети светоотачку исповедничку позицију заштите Православља од оних који Њиме тргују и уводе Га у политику угађања свету који у злу лежи.

Спасење је могуће једино повратком Богочовеку, кроз свеусрдно и свестрано покајање и усвајање православне вере Светих Апостола, Светих Отаца и Светих Васељенских Сабора.

Отачко Наше срце не подноси привиде у Телу Цркве, које крвоточи због кривице преступника и одступника и призива и моли све чланове Сионске Матере Цркве и читавог Православља, а такође и све представнике компетентних органа, да дођу и са страхом Божијим, вером и љубављу помогну васпостављању канонског поретка у Нашој Патријаршији, да бисмо се, по исходу сатане с ангелима његовим из стада Христовог, причестили Истином скупа са основаном самим Христом Матером Црквом, у славу вере, у славу народа Бога нашега.

Ниспославши изобилно Наш благослов, очекујемо сваки киринејски напор, молећи се да Господ Животодавац обасја све Светлошћу невечерње Светлости Своје!

У Светом граду Јерусалиму 2015. године, 20. јуна

Ваш заточени Патријарх Јерусалимски

ИРИНЕЈ I

Превод са руског: „Борба за веру“

(httpprotivkart.org)

Ознаке: Јерес, екуменизам, прогнани патријарх Јерусалимски Иринеј