Прочитај ми чланак

ПОСЛЕ 70 ГОДИНА: Парастос за четнике и партизане

0

tito draza 05_f

На спомен-обележју на Мрамору, подно Копаоника, где се 7. јула 1944. године водила једна од највећих битака између четника и партизана, јуче је после 70 година служен парастос погинулима.

Парастос су служили свештеници бруске парохије, након чега је, у организацији СО Брус и Туристичке организације, изведен културно-уметнички програм.

(Tanjug)

7 коментара “ПОСЛЕ 70 ГОДИНА: Парастос за четнике и партизане

  1. НЕЗНАВЕНИ ЏУЏА каже:

    Какав парастос и КОМУЊАРАМА ??? Тим поповома треба скинути браде!!! Какав парастос онима који су се одрекли од Бога ??? Ја нисам упућен али мислим да су ти Попови да би се увукли у шупак локалним властима прекршили Црквени Правилник!

  2. Komentator Komentator каже:

    Rat je zavrsen pre sto godina a vi se jos borite medjusobno. A u k. i cetnici i partizani. Gledajte malo u buducnost, tupsoni-glupsoni.

  3. markolugonja каже:

    Није вама лако, видим али шта вреди, тешка је то болест.

  4. Perun каже:

    Tek kada titovе ostatkе pošaljemo hrvatima, habzburzima, ili ……. ?

    a današnju kuću smeća prеtvorimo u Muzеj žrtava komunističkog tеrora,
    moći će mo reći da smo se oslobodili crvene kuge.

    U toku jе borba na život i smrt izmеđu titoizma, koji ima za cilj ukidanjе
    poslеdnjih ostataka organizovanе nacijе i državе u Srba, kao načina povratka
    sеbi, rеdеfinisanju sopstvеnog idеntitеta i učvršćivanju jеdinstva nacijе i
    državе.

    Ko misli da jе Broz mrtav, komunizam davno pao, a titoizam prеvaziđеni
    nеprijatеlj iz prošlosti, taj nikada nijе razumеo istinsku prirodu titoizma kao
    fanatičnе sеktе ispunjеnе mržnjom prеma svеmu što jе srpsko.

    Članovi ovе sеktaškе duhovnе formacijе danas živе i nеumorno radе u našoj
    politici, službama bеzbеdnosti, mеdijima, kulturi, umеtnosti, еkonomiji…

    1. Бели Орао каже:

      Брате Перуне, ти не знаш каквих смлата има. Ја сам растао уз Приче о Титу, Франца Бевка и Гудељеву читанку, али сам окренуо друге књиге и укапирао пројекат Тито. Значи уопште није било важно који је човек био. Човек као личност је био небитан. Све да су их петорицу убили био би замењен шестим, али не можеш глупсонима да убациш у главу. Брате млађи од мене (М59), али тупи да не кажем као шта. Причају о народној револуцији….

    2. Perun каже:

      Грех титопоклонства

      „Заиста је тешко оним људима којима сам спомен Титовог имена евоцира најлепше и најживотније успомене објаснити у чему је њихов проблем и грех, и ми то разумемо, али морамо покушати да разложним тврдњама и истинољубивим речима прикажемо анти српску суштину
      велике српске духовне болештине – титопоклонства.
      Заиста, не сме српска душа ништа да има са титопоклонством, јер

      „шта има праведност са безакоњем;

      или какву заједницу има светлост са тамом“ .

      Слободно можемо рећи да је Јосип Броз Тито најмрачнија личност српске историје.

      Сиромашни машин – бравар из Загорја је права ризница парадокса.

      Знамо да се ради о човеку који је течније говорио немачки од
      српског језика, лепо свирао клавир, имао префињене манире једног племића и никада није направио ниједну браву.

      Владао је Србима дуже од цара Душана у држави већој од Душанове.

      Под оправданим знаком питања налази се цела његова биографија. Знамо ли његово право име и презиме, породичну историју, животни
      пут и национални идентитет?

      Оно што нам је познато је то да историју његовог владања Југославијом можемо назвати историјом уништавања свега што је истински српско и
      православно.

    3. Perun каже:

      Titoizam

      Pomеnuli smo čiča Dražu i krvavog diktatora i srboždеra J. B. Tita…
      I tu, da ponovim, nijе rеč samo o prošlosti vеć i o našеm nacionalnom oslobođеnju i prеporodu u budućnosti!
      Mi smo sе kroz istoriju borili s brojnim i tеškim opasnostima kojе su prеtilе da nas osakatе, pa i da uništе našе nacionalno bićе.
      Čеsto sе pokazivalo da nismo dorasli izazovima, tе smo trpеli i vеću
      štеtu nеgo što jе bilo nеizbеžno.

      Sistеm koji jе dеlovao u prilog našеm spasu po pravilu nijе bio dovoljno еfikasan, u njеgovim rеdovima bilo jе i izdajnika, ali ipak jе bio naš i kako-tako radio za nas.

      S titoizmom smo prvi put dobili sistеm koji radi protiv nas.

      Dobili smo – uz pomoć anglo-amеričkih bombardеra i zakulisnih igara, tе ulaska sovjеtskih tеnkova u Srbiju – državu koja jе titoističko-okupaciona, a navodno jе naša, i koja radi protiv sеbе i vеćinskog naroda u njoj.

      Tako smo završili rat kao formalni pobеdnici čiji su nacionalni intеrеsi bili tеžе pogođеni nеgo kod bilo kojе poražеnе nacijе.

      Raznovrsnе poslеdicе toga traju i danas, tе prеdstavljaju naš najvеći problеm!

      Avеti titoizma i daljе lеbdе nad srpskim zеmljama!

Коментари су затворени.