Најмлађу чланицу Европске уније чека још много посла да осигура бољи живот грађанима, који у Унију нису ушли с превеликим весељем и још постоје неки који би радије из ње изашли, пише „Дело“ поводом двогодишњице уласка Хрватске у ЕУ.

Без средстава из европских фондова Хрватска би на бројним међународним ранг листама била још ниже него што јесте, наводи љубљански дневник и упозорава на економске и друге проблеме који због чланства нису нестали „преко ноћи“, посебно на спори привредни опоравак, незапосленост и ниску конкурентност.

– У Бриселу кажу да је Хрватска добра ученица, мада понекад недисциплинована и тврдоглава, као и уверена да је највећа од највећих. Али, тако је то у сваком партнерском односу, где партнери упознају добре и лоше особине друге стране. Хрватска, ипак, полако ЕУ почиње да види као могућност и прилику, а тако Хрватску види и ЕУ – коментарише лист.

Подаци Европске комисије показују да ће Хрватска ове и следеће године имати скромни раст БДП-а који долази после дугог периода пада, а држава се сусреће и са растом дефицита, високом незапосленошћу и одласком младих у иностранство.

Поред тога, Хрватска је дубоко идеолошки подељена, иако анкете показују да је последње што би обични људи желели политички острашћено расправљање о „усташама и партизанима“.

– Централни приоритет Хрватске у садашњем тренутку је улазак у Шенгенски простор, али ће за то бити потребно нешто више времена, између осталог и због нерешених граничних питања са суседним државама – преноси Хина писање „Дела“, које додаје да су Хрватске границе „с већином суседних држава привремено дефинисане“, али да не постоје коначни међудржавни споразуми.

Постаје све јасније да ће се и одређивање граница Хрватске са Србијом, БиХ и Црном Гором, по свој прилици, наћи у рукама арбитража или судова, као и да одлуку арбитражних судија о граничном спору ускоро очекују Словенија и Хрватска.

Tanjug