Прочитај ми чланакПрестанак финансирања српских општина на Косову и Метохији и управљање језером и хидроцентралом “Газиводе” су међу најважнијим условима које би Србија требало да испуни на својом европском путу у оквиру Поглавља 35 о КиМ.
Међутим, озбиљан проблем и невоља је у томе што у вези ове две ствари не постоји ниједан потписан споразум између Београда и Приштине на основу кога би се о њима и преговарало, већ то управо и јесте – ствар дијалога.
Штавише, “Газиводе” се не помињу ни у једном документу од 2011. године на овамо, али су очекивања да би до затварања Поглавља 35 (које се затвара последње) морало да се нађе решење. Зато је врло извесна опција да ће се и са “Газиводама”, исто као и са “Трепчом”, доћи у ситуацију у којој ће приштинска страна тврдити да је све њено, а Србија супротно, што ће бити још један од повода за заоштравање односа и застој дијалога.
Ово није једина област којом би Србија требало да се позабави у оквиру Поглавља 35, а да не постоји документ у дијалогу Београда и Приштине на основу којег би се проблем решавао.
На ово је прошле недеље на седници скупштинског Одбора за КиМ указао и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, наводећи да се Едита Тахири јавно похвалила да оно што она напише о спровођењу Бриселског споразума буде директно преписано у поглавље 35.
– То је забрињавајуће, јер то поглавље не би смело да се користи као замена за бриселски дијалог, већ би требало да буде инструмент за праћење примене споразума – рекао је Ђурић на седници скупштинског Одбора за КиМ, где је Бриселу поручио да преко уцена не може да се разговара.
У Канцеларији за КиМ за “Блиц” појашњавају да се у тим прелазним мерилима налазе многе ствари којих нема ни у једном споразуму, и да испада да је суштина овог поглавља да се тако прејудицира исход дијалога Београда и Приштине, или да се на тај начин оствари све оно што дијалогом није могуће.
Суштина је да све што је пописано у Поглављу 35 мора да се испуни, али нема на основу чега. То је случај и са финасирањем српских општина, са достављањем извештаја о полицији и правосуђу приштинским властима, визуелним изгледом званичне преписке.
Шта све пише у поглављу, али не и у споразумима
Газиводе – У Поглављу 35 наводи се да Србија решава питање управе електране “Газиводе/Ујмани”, именоване од стране Србије.
Међутим, “Газиводе” се не помињу ни у једном до сада потписаном споразуму. Иако ова формулација изгледа бенигно, суштина је да се од Србије тражи да смени руководство “Газивода” и да право управљања преда Приштини да би поставила своје, и како би “Газиводе” постале њихове. Иста ситуација је и са “Трепчом”, као и телекомуникацијама, односно са власништвом “Телекома Србија” на КиМ.
Финансирање српских општина – Техничка мерила предвиђају да Србија престаје да финансира и подржава српске структуре (привремена општинска већа, запослене у општини), да би се оне успоставиле и почеле да раде у складу са косовским законима.
На Косову је 29 српских општина које раде по српском систему, на чијим челима су привремени органи, и које Србија финансира. Приштина тражи да се све те општине укину, и то у замену за формирање Заједнице српских општина (ЗСО).
Достављање извештаја о полицији и правосуђу – Ова обавеза такође није предвиђена ниједним документом, а предвиђа редовно достављање података косовским органима ко је пензионисан, када, колико прима пензију у Србији.
Званична преписка – Техничка мерила предвиђају да се Србија сагласи са визуелним изгледом званичне преписке који још није утврђен (печати, симболи, заглавља).
Заправо, тражи се да преписка Београда и Приштине не буде статусно неутрална, што би требало да буде, већ да има “државна” обележја Косова. Осим тога, и Бриселски споразум је статусно неутралан, као и цео процес дијалога Београда и Приштине.
Слобода кретања – Наводи се и да Србија дозвољава улазак држављана трећих земаља са Косова у Србију.
Међутим, није проблем кретање људи и роба, али је спорна формулација по којој практично значи да су Косово и Србија две земље. И на овај начин се прејудицира статусно решење.
Јањић: Дијалог у кризи и без будућности
Душан Јањић из Форума за етничке односе каже да је дијалог Београда и Приштине запао у озбиљне проблеме, да нема будућности, да постоји криза преговарања и организације преговарачког тима.
– Стиче се утисак да су оба преговарача дошла у ситуацију као да не желе више ништа да испреговарају. Србија нема политичког преговарача за дијалог за поглавље 35 али, верујем и да преговарачки тим нема подршку председника Томислава Николића – рекао је Јањић на представљању публикације “Будућност дијалога: нормализација односа са Косовом и европске интеграције Србије“.
Како каже, дијалог је у кризи, али да су разговори неопходни.
– Да не бисмо упали у тероризам и у потпуну политичку деструкцију, сви треба да ураде то што сам сигуран да ће да уради ЕУ, Брисел и Вашингтон – да се наставе разговори – истакао је он.
Буразер: Преговори без отварања крупних питања
Програмски директор Центра савремене политике Никола Буразер каже да се дијалог Београда и Приштине одвија уз коришћење принципа “конструктивне нејасноће“, односно вођењем преговора о конкретнијим стварима, без отварања крупнијих питања око којих постоје непомирљиве несугласице.
– Поглавље 35 једно је од најважнијих у преговарачком процесу, а питање односа Србије према Косову уско је повезано са евроинтеграцијама – казао је он, истакавши да оно не замењује дијалог Београда и Приштине, већ да је формална веза између дијалога и европских интеграција Србије.
