Прочитај ми чланакПише: Др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији Института за физику, и потпредседница Савета за међународну сарадњу МКТ.
Агенција за истраживање канцера 2016. године прогласила је пирален за канцероген прве најопасније групе, јер је било довољно доказа да проузрокује канцере јајника, простате и тестиса.
Заједнички уговор о Међуресорном координационом телу (МКТ) потписан је 12. јуна ове године. У структуру тог пројекта су укључени Савет, Национална мрежа лабораторија и Управни одбор (УО). Председник УО је министар заштите животне средине Горан Триван. Његова дужност је да обезбеди просторије и админстративну подршку за функционисање МКТ, отварање портала МКТ и финансијска средства. Чланови свих структурних делова су именовани на интернет презентацији Министарства заштите животне средине, али нико није добио званични документ о именовању. Савет је у оквиру својих надлежности усвојио програм и план рада прве фазе пројекта 1. октобра на састанку Савета и МКТ.
Председник и секретар Савета, као и руководилац МКТ су се састали са председником УО, министром Триваном, 10. октобра и по свему договореном требало је да се створе ускоро потребни услови да се почне са радом. Нажалост, нема повратне информације о томе, чак и о задовољавању потребне законске процедуре да чланови свих структура добију решења о именовању.
БЕСРАМНО НАС УБЕЂУЈУ ДА СМО САМИ КРИВИ
Нанотехнологије ће обележити 21. век и оне са собом доносе нове опасности по здравље у радној и животној средини. Њихови штетни утицаји биће изразити у савременим војним интервенцијама оружјем велике убојите моћи. Мало је компетентних саговорника код нас да би се водила принципијелна полемика. А, међународне организације као што су Светска здравствена организација, Агенција за истраживање канцера и друге релативизују проблем, па нас упозоравају да је црвено месо канцерогено, а не баве се наночестицама оксида осиромашеног уранијума и других метала. У опсервацији је чак и испијање кафе. Дакле, намеће се представа да је човек сам крив што је добио канцер јер је дебео, једе слатко, пије алкохолно пиће, не трчи, пуши… Аболирају се војне силе које користе муницију са осиромашеним уранијумом и забрањене касетне бомбе, а за погонска горива пројектила користе једињења која имају штетне последице по здравље и животну средину.
Упркос спорости администрације, ентузијасти окупљени око иницијативе настављају свој рад. Њима се обраћају бројни стручњаци нудећи своје услуге и знање. Много је важније да им се обраћају учесници одбране Србије на КиМ, чија су сведочења веродостојна. Генерал у пензији Слободан Петковић, проф. др Бранка Ђуровић и др Мирјана Анђелковић Лукић, судски вештак за експлозиве, одржали су трибину на штанду листа „Одбрана“ на Сајму књига. Главни уредник листа, артиљеријски пуковник Стевица Карапанџин, рекао је др Мирјани Анђелковић Лукић да се око места где су дејствовали пројектили са осиромашеним уранијумом (ОУ) јављала жута боја. Пре тога су многи борци говорили о „жутом гасу“ и тумачило се да је НАТО користио бојна гасовита средства разних намена. Сумњало се и на хемијска средства која су коришћена у Вијетнаму.
Жуте честице
На интернету је расположив извештај Италијанске парламентарне комисије на италијанском језику о оболевању учесника војних мисија на територијама где је коришћена муниција са ОУ. Италијанска призната научница др Антонијета Гати анализирала је одстрањена болесна ткива код 40 италијанских, три француска и једног канадског војника и нашла наночестице металних оксида на местима почетка малигних болести.
Поред тога, доказала је присуство наночестица код цивила из Сарајева и код више њих који живе непосредно где је било дејстава. Доказано је да се ОУ прликом дејства јавља у облику наночестица уранијумових оксида од којих су неки жуте боје.
Оптичке особине наночестица зависе од њихових димензија, па тако наночестице цинк-оксида (цинквајса који је бео прах) могу бити жуте. Дакле, та жута боја може садржавати наночестице оксида ОУ и других метала опасних по здравље и са канцергеним дејством ако се удахну. Око види честице у ваздуху величине око 10 микрометара, које су око 100 пута веће од горње границе за опсег у који спадају наночестице. Када се те наночестице око погођене мете дигну са тла ваздушним струјама, оне ће бити видљиве као жути гас, а то су неки наши војници видели и удахнули. Таква судбина је задесила и италијанске војнике касније на тим просторима. Јонизујуће зрачење је могло бити у дозвољеним границама, али није се знало да те отпорне наночестице круже између тла и атмосфере. Приоритетни задатак би био да се анализом временских услова помоћу метеоролошких модела утврди докле су стигле те честице.
Пирален
НАТО војна интервенција у Србији има, такође, и карактеристике индиректног хемијског рата, јер су бомбардовани објекти хемијске индустрије и то наменске – Барич, Лучани, Ваљево, и оне за цивилну употребу, као што су „Петрохемија“ и Фабрика азотних ђубрива у Панчеву. Бомбардоване су вишеструко рафинерије у Новом Саду и Панчеву. Међутим, највеће последице су настале бомбардовањем великих трансформатора у којима је било пиралена – Крагујевац, Бор, Колубара, Бежанијска коса, Ресник, Лучани. Агенција за истраживање канцера 2016. године прогласила је пирален за канцероген прве најопасније групе, јер је било довољно доказа да проузрокује канцере јајника, простате и тестиса.
Комерцијални назив пирален обухвата групу полихлорованих бифенила са различитим степеном хлорирања. Њихово задржавање у животној средини је различито, али се може проценити да су њихове концентрације у земљишту и води око 50 одсто веће од оних које су биле 1999. На појединим местима – Крагујевац, Бор, Колубара, и мисије УН су нашле врло високе концентрације, а пре наше иницијативе су многи наши и инострани истраживачи детектовали њихово присуство у узорцима честица у ваздуху. У току и после НАТО бомбардовања у савској и дунавској риби је детектована њихова акумулација. У рутинској контроли квалитета земљишта се мери њихова концентрација и према расположивим подацима не може се игнорисати њихово присуство на појединим локалитетима, посебно у пољопривредном земљишту. Било је и неких чишћења загађених места, али се не зна где је ускладиштен тај отпад, за разлику од отпада са ОУ који је по свим прописима одложен у Институту за нуклеарне науке у Винчи.
Биомониторинг
Најскупљи мониторинг по једну државу је биомониторинг односно регистровање штетних последица по живи свет, на првом месту по здравље људи. На то су упозорили угледни експерти: онколог, професор Слободан Чикарић и неуролог-онколог професорка Даница Грујичић. И сад предстоји озбиљан истраживачки рад да се установе сви узрочници и последице и предузму мере здравствене превентиве и опоравка животне средине. То се односи на регистроване поремећаје у шумским екосистемима. У ова истраживања треба укључити младе истраживаче јер ће бити неопходно да се ове појаве прате у следећим деценијама. Нема оправдања за то што су пропуштене две декаде, поготову сада када су сагледане последице у светлу најновијих сазнања. Тим пре је већа обавеза надлежних министара да изврше оно што су потписали 12. јуна 2018. године.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
