Прочитај ми чланак
Хапшење Оливера Ивановића је у великој мери узнемирило становнике на северу Косова, посебно јер се десило убрзо након убиства одборника СЛС Димитрија Јанићијевића.
Да ли је писање албанских медија о том хапшењу утицало и на инциденте у појединим местима у општинама Клина и Исток, не могу да тврдим. Али, узимајући у обзир оно што се десило марта 2004. године, када је један новинарски извештај покренуо лавину насиља на читавом Косову усмереног ка српској заједници, не може се искључити могућност да је извештавање појединих медија, изазвало тензије у срединама у којима Срби нису већина, каже Далибор Јевтић, косовски министар за заједнице и повратак.
Он истиче и да је као министар реаговао поводом сваког инцидента, па и оних који су се дешавали последњих месеци од када су почела хапшења на северу, али његови апели и осуде нису били довољни.
– Да ли је довољно осудити? Колико смо пута позивали на одговорност и проналажење починилаца свих напада на повратнике и њихову имовину, али резултата и дан данас нема, односно нису познати. Као члан Савета безбедности Косова званично сам затражио да се повећа степен заштите повратника и припадника других мањина. Тражио сам веће присуство полиције на терену – каже Јевтић.
За споразуме у Бриселу, он оцењује да су неки од њих „ребнули“ по џепу грађане, а да је остала по страни тема без које нема изградње поверења између две заједнице, а то је узурпација имовине.
– Бриселски споразуми су, из угла обичних грађана, више политички него практични, јер последице не могу да осете директно, у позитивном смислу, у свакодневном животу. Неки су чак и негативно, у финансијском смислу, утицали на живот обичних људи, као на пример договор о „слободи кретања“ са оним силним наплатама осигурања за возила. Мислим да је проблем узурпиране имовине једна од највећих препрека на путу повратка и изградње поверења и коначног помирења Срба и Албанаца – сматра Јевтић.
Бићемо упорни!
– Инцидената и тензија има и даље. Људи су уплашени. Запаљена је повратничка кућа, а неколико опљачкано у општини Клина, а у селу Кош у општини Исток било је и звецкања оружјем Свестан сам да није лако када се украде пумпа и цело село остане без воде, нити када у пола ноћи неко покуша да вам украде трактор. Куповали смо нове пумпе, тракторе, обнављали куће. Морамо да будемо упорни, да их охрабримо и покажемо да нису сами. Ми не можемо да спроводимо истрагу, нити да хапсимо и судимо онима који чине сва та недела, али често разговарам са онима којима то јесте посао. И наставићу да инсистирам – обећава Јевтић.
Без обзира на све, он мисли да је ситуација данас за Србе боља у односу на ону од пре пет година.
– То је далеко од идеалног, али смо се некако за то изборили. И треба да наставимо да се боримо, да будемо упорни и не одустајемо. Срби морају да се врате на Косово и да на Косову опстану. Није лако ни малој Милици у Призрену, нити Софији у Бабушу. Једина су српска деца у тим местима, али су упорне. Остаће ту. И оне виде своју будућност на Косову. Зашто је не би видели и други – пита Јевтић.
Осим у провинцији, притисак на Србе је у и у косовској престоници. И то политички, где се покушава да се сузбије број, односно утицај Срба у косовском парламенту. Ко год да победи на наредним изборима, могао би да остане без резервисаних места за мањинске заједнице.
– У свакој прилици скрећем пажњу на ову тему, међутим то је у рукама посланика у Скупштини Косова, где двотрећинска већина мора да подржи нашу иницијативу да се задрже резервисана места за припаднике мањина. Захтеваћемо од Владе у Приштини да тражи од Уставног суда Косова одговор на питање: Да ли су прошла два мандата за резервисана места, тј. да ли један мандат подразумева један изборни процес или период од четири године? Сматрамо да се мандат односи на временски период, а не изборни процес. У том случају резервисана места се не могу укинути пред наступајуће изборе – објашњава Јевтић.
К Р А Ј
(Вести онлајн)
