Ових дана је почело пуњење бране ровни у Ваљеву и прављење вештачког језера на реци Јабланици. Према речима стручњака који раде на брани Ровни ово вештачко језеро је потребно ради снабдевања водом Ваљева и околних места, иако по речима људи који су из Ваљева за тако нечим нема нарочите потребе јер је Ваљево и његова околина изразито богато чистом, изворном и пијаћом водом.

Оно што је фасцинантно у овој причи, јесте да простор на коме ће бити ово вештачко језеро није до краја сређен и исчишћен, pа ипак ће грађани Ваљева и околних места пити воду која ће бити ту акумулирана. Једне од ствари које су запањујуће јесте да су околна гробља која су исељена и чији су остаци преминулих ексхумирани на подручју где ће бити вештачко језеро одакле ће становници Ваљева пити воду, да су та подручја и даље остала неочишћена, са све деловима ковчега, остацима крстова, ракама пуних водом и других ствари које подсећају на то да је на том месту (било) гробље. Такође, поједини случајеви где мештани тих места нису дозвољавали да се њиховим ближњима који су преминули врши ексхумација, гробна места су прекопавана и нису дирана, остаци њихови ближњих ће заувек остати под вештачким језером, ако оно и заиста буде направљено. Такође се вршила ексхумација над онима који су преминули пре само пар година, иако је законски уређено да се тако нешто може вршити само после 10 година.

О другим стварима попут тога да није скинут асфалт иако је то морало да се уради, да су многи видљиви остаци нафтних мрља и много чега још ту, по сведочењима очевидаца и сликама је још невероватнија одлука да се крене са пуњењем бране. Такође стручне студије наводе да је брана Ровни осим што је непотребна и врло ризична у смислу промена микроклиматских услова живота у Ваљеву и околини, а поред тога биће повишена влажност и магла.

Исто тако постоји бојазан да пуњење бране Ровни до оног максимума који су одредили функционери из Ваљева доведе до тога да се ће се вода са тог вештачког језера спојити са многим изворима и рекама чисте пијаће воде и да ће тиме аутоматски и та вода постати недовољно квалитетна. Тиме би се упропастили квалитет воде реке Градац, извора у околини Лелића итд. О катастрофичним предвиђањима шта би се рецимо десило да таква брана пукне, јер ипак је то подручје Србије које је подложно земљотресима, као нпр 1998. у Ваљевској Мионици или пак у скорије време такође у околини Мионице (2009) и прошле године, тешко и говорити јер би тако нешто имало катастрофалне последице по тај део Србије.

Пуњење бране је довело и до почетка потапања манастира из доба Немањића, за који први писани документи потичу још из 15.века. А према предању манастир је и старији. Још чудније је то што је као културни споменик манастир Ваљевска Грачаница под заштитом државе Србије ?! Дакле својеврсни нонсенс и парадокс да држава која треба да штити и у чијој је заштити исто тако потапа и уништава исти споменик културе и духовна светиња који је под њеном заштитом.

Пре 12 година је тадашњи епископ Шабачко-Ваљевски Лаврентије потписао и дао дозволу држави да потопи манастир Ваљевску Грачаницу, међутим верници који се противе овом потапању светиње се никако не слажу да епископ има право да поклања или продаје оно што није његово лично власништво и да би таква пракса била погубна, јер епископ je епископос тј старешина, надзорник, а никако власник, а поготово не власник манастира или цркава који су ту вековима.

Оно што је упадљиво да су се око случаја манастира Ваљевске Грачанице стидљиво оградили званичници СПЦ, без неке велике помпе и буке су замолили саопштењима, пре свега епископ Ваљевски Милутин, да се акумулација и пуњење бране Ровни заустави на коти 333 и тиме спречи потапање манастира Ваљевска Грачаница али и спајање воде из вештачког језера са природним и здравим рекама и изворима Ваљевскога краја и смањи сваки други ризик који би довео евентуално пуцање бране или нека катастрофична ситуација (а према предвиђањима стручњака евентуално пуцање бране би значило и 10 до 15 метара воде у самом Ваљеву). Надлежни у Ваљеву на све то остају неми… но и даље се стиче утисак да је СПЦ уз допуштење од пре 12 година надлежног епископа и овај пут без неког нарочитог противљења и таласања одлучила да не улази у превелику борбу за манастир пошто се све завршава на неком локалном нивоу и молби.

За разлику од званичника СПЦ верни народ је ревносно исказивао свој протест и из недеље у недељу долазио у манастир и покушавао кроз разноразне акције да спречи оно што се ових дана одвија. Према најавама господина Антонија Давидовића који је стао у одбрану ове светиње и који управо потиче из ових крајева и у Ваљевску Грачаницу је долазио још као дете, он заједно са другим мештанима ових дана организује још протеста, овај пут у Београду испред Владе Србије.
Да подсетимо само да су се пре пар година скупљани потписи петиције против потапања манастира Ваљевска Грачаница и иако је на терену прикупљено преко 30.000 потписа и на ту чињеницу и молбу су званичници бране Ровни, града Ваљева се оглушили.

Најболније је овој причи што се цео овај процес до дана данашњег када је почело потапање манастира, одвија већ готово годинама уназад и при том скоро нико у Србији од виђенијих утицајних људи, политичких партија, неких друштвених организација, или толиког броја НВО, није реаговао. Медији су брујали месецима када је посечено неко дрво због аутопута а овде је у питању вековима стар српски манастир, аутентично културно благо Србије. Сем тога у питању је и ризик од еколошке катастрофе ваљевског краја.

Дакле више озбиљних аргумената који би свако иоле нормално друштво натерали макар да се заинтересују за овај догађај. Код нас је све прошло готово незапажено. Медији су ту и тамо по нешто штуро провукли, али без бомбастичних наслова, без потребе да од тога праве спектакл иако је сам догађај много већи спектакл од риалити програма. Очигледно манастир ваљевска Грачаница није могуће искористити у политичке сврхе јер су сагласност за потапање дале и неке претходне власти. А ни садашње власти се нису нешто претргле, тачније нису ни реаговале по овом питању. Код нас на жалост све функционише у складу са тренутном политичком ситуацијом и по оној «врана врани очи не вади».

На крају занимљиво је да је оног момента када је вода кренула да улази у манастирску цркву стигла вест да су почеле поплаве по Србији, случајно?!

Аутор: Милош Цветиновић

Видовдан.орг

Ознаке: манастир грачаница, Милош Цветиновић, потапање