Прочитај ми чланак

ПОТРЕСНА ПОРУКА ИСИДОРЕ БЈЕЛИЦЕ: Боље да сам умрла, него што сам ово доживела!

0

Да се нисам борила као суманута не бих доживела да сметам свима које сам волела и никад не бих схватила колико сам проклето сама нити бих сазнала како је то кад они који су вас волели чекају да одете јер више не могу да издрже да гледају како сваки дан има све више болести а све мање вас, написала је списатељица.

Isidora Bjelica

Наша позната списатељица Исидора Бјелица поделила је са својим многобројним пратиоцима на друштвеним мрежама потресну поруку о борби са тешком болешћу.

Порука је изазвала велику пажњу јавности, јер у њој говори и о смрти, пријатељству, али и издаји, пише Сторy.

„Требало је да умрем у пролеће 2013, само захваљујући мојој пријатељици др Душици Матовић открили су ми канцер на левом јајнику величине десет цм који је већ метастазирао. Лоша прогноза од 6 до 8 месеци живота. Ја сам издржала целе четири године. Ово вам, да погрешно не помислите пишем из очаја а не да би се похвалила ако сте тако помислили. Напротив жалим из дубине душе што сам упркос свему оволико издржала. Да сам умрла на време, не бих сазнала за многе издаје, жалили би ме од срца сви који су тврдили да су ми пријатељи, а било их је јако јако много…

Не бих прошла све тешке терапије и још теже издаје, обмане и лажи, не бих доживела да ме чак оптуже да сам измислила болест и шта све већ не, деци би било тешко али бар им не бих распродала сву имовину да још мало продужим живот и не би несрећни одрастали по болницама и гледали ме у страшном стању где се губи сваки људски дигнитет.

Да сам лепо умрла на време не бих дозивела да наносим толику бол најмилијима и да гледам како рак не једе само мене него и све добро што смо имали у животу… А рак баш има апетит, једе као луд све, романтику, хумор, веселост, новац, сећања, наду. А сеје страх, беду и патетику. Све на шта наиђе поједе и кад поживиш предуго не остане ти баш ништа…

Да, да се нисам оволико борила за живот остала би бар илузија о мом животу, овако кад све илузије покопате пре себе мало шта остане за покопати… Да, да се нисам борила као лавица и да сам лепо умрла на време са стилом у раним четрдесетим не само да бих избегла тридесет хемиотерапија него никад не бих знала како је то јести кубанске бубе и пити чај олеандера као што не бих прошла агонију преко триста крајње опскурних и суманутих алтернативних метода које сам пробала и које нико нормалан не би пробао…

Да се нисам борила као суманута не бих доживела да сметам свима које сам волела и никад не бих схватила колико сам проклето сама нити бих сазнала како је то кад они који су вас волели чекају да одете јер више не могу да издрже да гледају како сваки дан има све више болести а све мање вас.

Да, да се нисам оволико борила и све подносила храбро и одважно отишла бих као много вољенија и поштованија и срећнија и синоним за моје име не би била болест… Да, веровала сам да је храброст борити се за још један дан живота данас знам да је већа храброст отићи на време.

Зато, извињавам се свима породици, пријатељима, читаоцима којима сам својим крајње неукусним и предугим преживљавањем као и недоличним понашањем за канцер болесника изазвала додатну бол, непријатности и муке.

Извињавам се и себи јер ми све ово није требало, а мора се умрети свакако. Не замерите ми, преклињем вас што сам била толико глупа. Једна од ствари коју између осталог спознаш кад живиш дуже него што је требало је колико си бескрајно глуп и колико је људска памет прецењена категорија“, написала је Исидора на Фејсбуку.

18 коментара “ПОТРЕСНА ПОРУКА ИСИДОРЕ БЈЕЛИЦЕ: Боље да сам умрла, него што сам ово доживела!

  1. Милутин каже:

    Када човек постане паметнији и погледа уназад свог живота, многе би погрешне ствари другачије радио. Када човеку дође из дупета у главу, понекад већ буде касно.
    Ипак се надајмо, и немојмо хулити на живот и помишљати на смрт, јер је живот од Бога и само нам он суди и позива нас ка себи. Зато се и треба стално и непрестано борити у животу, јер ко зна како нам је суђено и колико ћемо да живимо.

  2. ЏЕРОНИМО каже:

    Ko veruje u postojanje duše i njenu seobu , taj se smrti ne boji.

  3. Мила каже:

    На жалост сама сурова истина.Чињеница је да је све привид и кад се умире да живот дјелује тако глуп,ваљда се због тога чини да смо све радили погрешно.Исто тако чињеница је да они који живе са нама у својој немоћи заиста једва чекају да оде неко ко је тешко болестан.Један разлог је што смо немоћни да помогнемо и не можемо гледати патњу најдражих,а други је ,на жалост ,што је тако лакше.Ми преболимо тешко болесног много прије његове смрти…кад умре осјећамо се лакше,скинули смо терет са душе и обавезе које се подразумијевају док их његијемо.На њиховим сахранама сузе су лажне,као што су иначе лажне људи су себични -они углавном оплакују своју везу са покојником ,оплакују неке своје планове ,заправо оплакују само себе.Закопамо га ,два дана причамо о њему ,још два дана га спорадично споменемо и онда га заборавимо као да никад није постојао.На жалост је тако.

    1. Roberto Raviola - Magnus каже:

      Svaka istina je relativna a zna biti i teška uvreda, besmisleno lupetanje, licemerje…koliko ljudi toliko ćudi. Ako bi išao ovom po meni teškom logikom jedne na smrt bolesne žene, došao bih do suludog zaključka da je moja supruga bila vrlo fina osoba koja je kulturno i na vreme umrla. A umrla je tako teškom smrću koju mnogi na svoju sreću nemaju, postoje kapi, derivat opijuma pa se zadnji dani i časovi provode više u besvesnom ili polusvesnom stanju. Ona kao “kulturna“ bolesnica nije imala ni tu milost, svako besvesno stanje je bilo za nju smrt od gušenja tečnošću u plućima. Kada je umrla, u svoj tuzi sam osetio i neko olakšanje. Surove muke su zauvek prestale i zli ljudi, pa i lekari koji su joj došli glave joj više ništa ne mogu. Moj najbolji drug, moja prava ljubav, osoba koja je samnom 35 godina više delila zlo jer zahvaljujući životinjama na dve noge zla je bilo nesrazmerno više od dobra je konačno van domašaja skotova koji sebe nazivaju ljudima. Moje zlato spava i nikada je više neće maltretirati kojehakve spodobe. Za koji dan se navršava zvanična godina žalosti, i ostaje mi da na miru tugujem, privatno, za svoj račun za mojim najboljim drugom. Čak i njeni psi su imali više takta i ljubavi od prokletih, sebičnih ljudi. Nekada je bila paklena larma tri psa kada odlazimo nekud a još veća kada se vraćamo. Kada sam je odvodio na VMA na hemoterapiju koja ju je u roku tri dana oborila s nogu i pretvorila držeću ženu u nemoćnu babu, psi su u tišini je ispraćali, nemo, tišina kao na groblju. Poznaju zvuk automobila, i pošto se vraćam bez nje, mora biti na kiseoniku, sva tri psa stoje i sa nadom u tišini gledaju u kapiju. Kada zatvorim kapiju, ćutke odu u svoje kućice, nema im omiljene gazdarice. Zanimljivo, ali kod mnogih ljudi sam uočio da su manje vredni od životinja, U svakom pogledu. Isidora nije sasvim u pravu ali ima nešto i istine. Zaključivanje joj je zbog teške bolesti i blizine smrti pomereno, niti je belo sasvim belo, niti je crno toliko crno.
      A moje zlato spava i niko je više ne može buditi, maltretirati, davati netačne dijagnoze, otrovne lekove,….. Zakupio sam dva groba, iu jednom je ona a za godinu, pet, a ne više od 27 (prosek mojih predaka), eto i mene kod nje. Ljude koji ne žale svoje najbolje prijatelje, ljubavi, drugare mogu samo da žalim, to su prazne ljuske dvonožaca na nižem stepenu od mnogih životinja. Za mene i ne postoje, prazni ljudi, prazni životi, uzaludni životi.
      A meni odgovara samo ovo što na kraju molitve udovca za pokojnom suprugom stoji i što svake subote na grobu ponavljam:

      Molim Te i prosim Gospode silni, daruj mi da se u sve dane života mojega neprestano molim za preminulu rabu Tvoju, i sve do končine života moga tražiću je u Tebi, Sudijo celoga sveta, oprosti sarešenja njena. Kao što si Ti Bože, položio na glavu njenu venac časni, venčavajući je ovde na zemlji; tako je uvenčaj večnom slavom Tvojom u Nebeskom Cartsvu Tvome, sa svima svetima, tamo likujućim, da zajedno s njima večno slavi svesveto Ime Tvoje, sa Ocem i Svetim Duhom. Amin

    2. Мила каже:

      Ма,не кажем да је Исидора у праву,она је у праву што се тиче њене перцепције осјећања њених ближњих-једино то.Мислим јако је тешко типкати о овом,тешко је и размишљати,а универзалног одговора нема.Међутим осјетила је,недвојбено да ће њеним најмилијим бити лакше кад она „оде“.Ко зна шта је био окидач да жена овако излети у јавност.Међутим мање је важно то од борбе у њеној души.Жао ми је сваке овакве животне несреће,жао ми је и због ваше супруге,међутим морамо се и навићи да ће оваквих случајева бити све више.Свако треба да нађе начин да се избори са тим,а и ако не нађе исто га чека.А на Вашу молитву могу само рећи :Амин.

    3. Roberto Raviola - Magnus каже:

      Pa sad, pulmolozi (na čiji rad nemam primedbi), zahvaljujući iživljavanju lekara opšte prakse se sve ovo i desilo (bolje da ne citiram izjavu specijaliste, načelnika odeljenja i njgovom mišljenju o svojim “kolegama“), reći ću samo nešto što pametne ljude može prestraviti, užasnuti. Skrenuli su mi pažnju da se već neko vreme pojavljuju slučajevi tuberkoloze koja ne reaguje ni na jedan antibiotik. To je nedvosmislen dokaz da evolucija postoji, ma šta ko blebetao.Zahvaljujući nesavesnim lekarima koji su delili antibiotike kao da su bombonice, ubrzanom evolucijom- prirodnom selekcijom smo dobili takav užas da je nepojmljivo. Ja sam sa svojih 57 godina video ono što neki neće ni za tri života a nekako bih prilično rado zauzeo svoje mesto pored supruge, nemam primedbi ali u ovoj priči ja sam sporedan lik. Umiraće deca, klinci, omladina, trudnice……E tu je užas. Neka nam je sa ovakvom pameću Bog u pomoći, kad već mozga nemamo. A vala kakva sve sranja pravimo, mislim da nam Bog toliko gleda kroz prste da se pitam kada će mu dosaditi i pustiti da svakome po zasluzi.A opet, nekako najviše stradaju nevini.

    4. Мила каже:

      Све шта сте навели је страшно,а биће и горе.Међутим није одговорност само на љекарима,па запрашују нас свакодневно чиме стигну,а о томе се шути ,нико ни ријеч.Замислите какве се болести појављују узроковане тиме,а нико се тиме не бави-можда је и та туберкулоза посљедица истог…Нису љекари а ни медицина свемогући,међутим бар могу да буду уљуднији,а не да узимају новац сиротињи да би им саопштили да им нема спаса.(ово је жива истина-жена из Херцеговине упућена на претраге на ВМА ,а отац пјевачице ане станић узео јој новац и ‘ладно јој саопштио да јој нема спаса).Остаје нам нада да постоји неки бољи свијет и суд на коме нема протекције.

    5. Roberto Raviola - Magnus каже:

      Ima istine ali ne zaboravite, svi pesticid prolaze kao neku vrstu kontole. U čemu učestviju itekako i lekari. Svojevremeno sam i na ovim stranicama pisao o tome ali praktično nikoga nije interesovalo.Valjda se mora na smrt oboleti pa da se neko zainteresuje. ljudi koji su poznati, slani, bogati, moćni i slično ne mogu poverovati da će umreti. Gde tu sebe vidi Isidora neka sama vidi. Moja supruga je umrla tiho i dostojanstveno kao i priličan broj anonimnih žena koje na odeljenju upoznah i za kratko vreme pomreše, tiho, široke narodne mase nisu to ni konstatovale.
      O trovanju nas od strane raznih vucbatina niko ne vodi računa pa ni oni koje truju. Igrom slučaja tražeći kamenoresca za spomenik upoznah ženu, znatno stariju od moje supruge. Rođena sa urošenom srčanom manom, ne bi se hleba najela ali je operisao Isidor Papo i ona je sada već baba, poživela je a i još će ako Bog da. Imao sam čast upoznati ga kao dete, upotnala me je majka i nikako nisam shvatao kako se o tog ljubaznog dedicu pacijenti (takođe u godinama skoro vešaju u tog ljubaznog dedicu a kako se isti pretvara u Terminatora, hladnog kao led i nemilosrdnog kada primeti lekara koji hvata zjale. Sada mi je jasno ali, tada sam bio mali. Sada znam zašto. Imamo najkorumpiranije zdravstvo ali časna imena kao što je bio Isidor Papo, Prof dr Isidor Papo, lekar – kardiohirurg, general-pukovnik sanitetske službe i glavni hirurg JNA, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i član SANU.će još dugo odzvanjati hodnicima vremena i pamćenju ljudi koje je spasao.kao i rođacima tih pacijenata. Da je više takvih pa Bog da nas vidi. A ne ove mafije u belim mantilima zinutom za pare.

    6. Мила каже:

      Исидор Папо-велики Мостарац-о њему круже легенде.Њему је врхунски поклон био кад би му неко донио шипак(нар) из Мостара.Био је велики локалпатриота-кад би неко одавде отишао на вма слободно се могао обратити њему за помоћ-ничија му препорука није требала(да се разумијемо не ради се о томе да је био добар према херцеговцима а према другима да није него да је увијек помогао неком ко би се нашао у непознатом свијету,сам).Велики хуманиста,а о његовој стручности је сувишно писати.На крају бих само додала да је један од ријетких на које нико нема ништа ружно да прокоментарише.

    7. Zoran Cvetkovic каже:

      Netera mi suze na oci…ja trenutno lezim od nekog odvratnog stomacnog virusa i ne secam se kada sam se ovako lose fizicki osecao,a opet imam nadu da cu za koji dan biti dobro,a kako je onima koji imaju recimo rak debelog creva,trpe nevidjene muke i slute svoj kraj bez nade u oporavak.A tek dusevni bol njihovih bliznjih.Jedan starac sa svete gore je jos 70-80-ih rekao da se na taj nacin mnoge duse spasavaju i da medicina nece ni naci ili da nece jos dugo naci lek za rak.Ovog dole sto misli da ima pravo na komentare(bolesne) jednostavno blokiraj.

    8. Roberto Raviola - Magnus каже:

      Virus te uhvatio, istog tipa kao i moju sestru od strica.Malo više ležanja (mnogo više ako ćemo pravo) i WC šolja (sestra mi se žali da je više na njoj nego u krevetu) i proći će. Moj problrm je što sam kao radarista za vreme bombardovanja pitao:“Dobro Bože, za nešto me čuvaš. Prestar sam i ne dam se navući, to za šta me spremaš ne miriše na dobro.“ Sada znam zašta me je “čuvao“. Oduvek sam imao trip da ću umreti pre nje, toliko sam ozračen, imao bliske kontakte sa vrlo otrovnim i kancerogenim materijama pa sam suprugu podučavao, šta i kako da nastavi život bez mene. I bilo mi nekako prirodno. Ispalo je onako kako se ni u snu nisam nadao i očekivao. Što je govorio njen pokojni otac: “Bog uvek da ono što nećeš“.
      Što se ove barabe tiče, ja mu napisah ko je i šta je pa iako sam mu komentar označio kao neprikladan, Zlatanović prstom nije mrdnuo, a to mnogo o Zlatanoviću govori kao čoveku.

    9. Zoran Cvetkovic каже:

      Na kraju se sve svede na reci Bozje-Koliko je zapad daleko od istoka,koliko je nebo iznad zemlje,toliko su sudovi moji iznad sudova vasih.Svaki nas pokusaj da shvatimo i razumemo neke stvari samo je izvor svakodnevnih frustracija.Zasto je kicica toliko odvratna,zasto se Dzordz Busu bas svaki put otvori padobran…Zato onaj koji je u stanju da u potpunom smirenju i u svakoj situaciji kaze-neka bude volja tvoje Gospode,taj je vec ovencan slavom.Koliko je samo dece na onkologiji,a i danas zive ljudi koji su preziveli Hirosimu i Nagasaki.Kada citas o nekom gadu u ljudskoj istoriji,budi siguran da ces ako odes na wiki videti da je umro u dubokoj starosti.
      Nego,davno sam procitao da su ljudi u nekoj anketi izglasali wc solju kao najveci izum u ljudskoj istoriji.Koliko mi je to tada bilo apsurdno,danas bih bio spreman da je uvrstim u top ten,rame uz rame sa usb papucama koje greju.
      Ja dok nisam video Zlatanovica na balkaninfou nisam ni znao ko je.Nije me zanimalo.Kada bi ga neko pomenuo mislio sam da je u pitanju neki admin koga poznaju stariji clanovi portala.Sa druge strane ako odes na N1 i napises ne pozitivan,vec neutralan komentar o recimo crkvi,Rusiji,Dodiku,neces proci sigurno.

    10. Roberto Raviola - Magnus каже:

      Na strani: „КАДРОВСКИ ПРОБЛЕМИ“ у СПЦ: Како све мањи број монаха утиче на будућност Цркве-
      dao sam odgovor “urbanoj gerili“ koga sam voleo zvati “Če“ odgovor:

      Roberto Raviola – Magnus > урбана герила – pre 5 minuta
      Možda nije pravo vreme za odgovor ali ako cepidlačimo, pravo vreme i ne postoji………
      Tu su a i u prethodnim postovima na istoj strani neki moji stavovi. Ukratko, ako izuzmemo ono što sam bio, to sam ja. Neki vole, neki mrze ali ko će svetu udovoljiti?
      A shvatićeš zašto mi danas nije do nekih velikih pisanija. Ima kad.

  4. Првоборац каже:

    Слобода је најскупља, љубав најлепша, а нада најдрагоценија. Надам се да ће нас љубав ослободити.

  5. Неле каже:

    Кажу: издржи,биће све у реду. Кажу,а ти знаш истину као и они који ти то кажу.А не лажу, и они се надају.

Коментари су затворени.