Прочитај ми чланакВладика Григорије опростио се данас на празник Светог Василија Острошког и Тврдошког од својих Херцеговаца и Епархије захумско херцеговачке у којој је служио 25 година.
Свету архијерејску Литургију Владика је служио у Мркоњићима, родном селу Светог Василија.
Мркоњићи су село које има свега 11 становника и двадесетак камених кућа смештених у врлетима Поповог поља надомак Требиња, и данас је било испуњено народом, верницима, ходочасницима.
Владика је поручио да му “пола срца остаје у Херцеговини и да ће се вратити једног дана”.
У својој беседи у препуним Мркоњићима, родном селу Светог Василија, коју су у сузама слушали и млади и седе главе, владика је симболично описао зашто се на Сабору понудио да оде у Епархију у Немачкој и напусти Херцеговину коју воли.
– Човек се ретко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је, ваљда, правда! Молим вас најпонизније и свим срцем да се молите и за мене Светом Василију, да остане уз мене и на мом новом путу и у мојој новој служби и жртви – беседио је владика.
Он се помолио и Светом Василију, за кога каже да га је својим животом научио да се не боји змија и шкоприја, да буде уз њега у туђини:
– Свети претходниче, што сад идем у хладну туђину, јер верујем да, с твојим благословом, могу помоћи нашем расијаном народу! Да им могу показати да је наш Бог Христос свуда, и да си ти са нама, ма где ми били!
Епископ Григорије позвао је Херцеговце да поштују новог владику Димитрија кога је Сабор на његов предлог изабрао за наследника.
Беседу преосвећеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског г-дина Григорија преносимо у целости:
Пожурио сам из Београда како бих стигао у своје мило Требиње и био данас овде, са вама, у Мркоњићима. Помислио сам да је то најбоље и најприкладније место да захвалим Светом Василију, оцу и владици херцеговачком! Молим и вас, добри Херцеговци, духовни потомци Светог Василија, да у овом часу заједно са мном захвалите Светом Василију!
Хвала јер ме ниједног часа ниси оставио самог! Помогао си ми да с тобом поглед усмеравам ка Христу а својим животом си ме учио да једновремено примам ударце и благосиљам. Својим благословом си ме покретао и подстицао да волим суседе, људе друге вере и нације, јер си и ти тако чинио и чиниш! Упутио си ме да будем пастир пастирима, да љубим и поштујем своје свештенике и сатруднике. Ти си ми показивао да треба да се радујем туђој срећи и напретку, и још више си ме упућивао да, колико год и кад год могу, благо спустим руку на раме болних и немоћних.
Твој поглед и очи су ме покренули да с радошћу гледам ова поља, реке, језера и горе, и да их доживим као своје, као твоје, као Божје те да их осетим и видим као дар, као слику, као песму! Од тебе сам научио да ми срце заигра кад угледам дете и да ми утроба затрепери кад видим витке и прелепе младиће и девојке, с дивним умним и блиставим очима! Да се радујем сваком човеку; да се топим од милине у разговору с нашим племенитим старицама и старцима. Да уживам и благодарим на чудесним плодовима ове земље, на вину, воћу, поврћу; да гледам и миришем наше траве!
Научио си ме да се исповедам Требишњици, Неретви, Брегави, Заломки; да ценим и волим Орјен и Прењ, Зеленгору, Морине и Лебршник! Охрабрио си ме да певам на Чемерну и Придворици; да тихо плачем у Житомислићу и Пребиловцима! Да Мостаром шетам отмено као Шантић, да волим Требиње слично Дучићу! Да никад не заборавим, када сам у Дубровнику, Владиславиће и Бошковиће; да подједнако поштујем горштаке и пољаке! Ти си ме учио да су сви људи браћа, да је Црква мајка, да је Бог пријатељ и Отац и Сведржитељ!
Данас сам дошао у ово твоје и наше село, у твој и наш дом, у ову цркву, да са овим народом поделим благодарност и да изразим неизмерну захвалност због свих благодати којим си ме даровао, свети! Ако си ти, пастиру и учитељу, имао потребу и вољу, из било којих разлога, да напустиш ову земљу и да ради жртве и молитве одеш у хладну пећину, схвати и мене, свети претходниче, што сад идем у хладну туђину, јер верујем да, с твојим благословом, могу помоћи нашем расијаном народу! Да им могу показати да је наш Бог Христос свуда, и да си ти са нама, ма где ми били!
Света црква, ти и овај народ на твој трон ускоро постављате нашег дивног оца Димитрија из твог и нашег Тврдоша! А ви се, драга браћо и сестре, помолите да нову службу и жртву отац Димитрије понесе и изнесе уз помоћ Светог Василија јер другачије у Херцеговини и не може да буде! Будите му, ви хришћани, пријатељи, сапутници и сатрудници! Будите му оно на шта сте позвани, народ Светог Саве и Светог Василија, народ Божји!
ДА ВАМ БОГОУГОДАН И БЛАГОДАРАН ДАН БУДЕ https://t.co/rklMUILq94
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 12, 2018
Врло је могуће да је ово дрво, браћо и сестре, засадио Свети Василије, али се није под њим одмарао. Отуда и ми треба да разумемо да се човек ретко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је, ваљда, правда! Не треба да вам казујем да сам пола живота провео с вама.
