«Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила је да је најхитније изградити прихватни центар за мигранте у Београду, а да би им се, у наредној фази, могла понудити опција да остану у деловима Србије који су пусти, уз претходно обављену детаљну безбедносну процену.» *

Пре него што је дала ову невероватну изјаву и запањила целокупну српску јавност, требало је да Бранкица Јовановић посети сајт Републичког завода за статистику, те да се упозна са најосновнијим подацима о држави чији је функцонер и о становништву Србије, као што су подаци о броју рођених, броју умрлих, о поражавајућем негативном природном прираштају, о стопи незапослености, о линији сиромаштва у Србији, о стопи ризика од сиромаштва, о просечној месеној потрошњи по домаћинству итд.

По свој прилици ради се о пажљиво смишљеној изјави која је замишљена као пробни балон за испитивање и припрему јавног мњења у циљу реализације осмишљеног пројекта окупације Србије, овога пута преотимањем животног простора нашег народа, у којој окупацији централну улогу имају да одиграју невладине организације које су спремно ко запета пушка дочекале ову ситуацију и чије активисткиње се не скидају са националних телевизија апелујући на хуманост и заштиту основних људских права, забрану дискриминације и слично.

Већ одавно је јасно да се заштита људских права и забрана дискриминације односи на све друге осим на нас саме, па би Повереник за равноправност могла мало да се позабави управо том проблематиком и да најзад заштити већински народа од дискриминације којој је годинама изложен и заштити наша основна људска права као што су право на живот, право на слободу и безбедност, право на рад, право на рађање, право на имовину, право на отаџбину.

У нашој земљи се изгледа примењује принцип «опустоши па отми». Земља је опустошена од сиромаштва, од ратова, страдања нашег народа, од санкција, бомбардовања, багер револуција, издаја читавог спектра дугиних боја, па сада кад се народ због сиромаштва више ни биолошки не обнавља и када смо на ивици демографске катастрофе, сад је на сцену ступила генијална спаситељка Бранкица Јанковић да предложи да нашу територију уступимо неком другом, што би нас одвело у сигурну пропаст и нестанак. И тако, уместо да власт гледа како да поправи економску сиуацију у земљи и подстакне рађање млађих нараштаја како би се наш народ биолошки обновио, Повереник би да нашу територију изда на дугорочни лизинг другима, не би ли се краткорочно нешто зарадило, а на крају све изгубило. Срамна изјава једног државног функционера.

Тренутна ситуација је таква да се у земљу слива огроман број људи тзв. миграната. Није познато да ли они улазе у нашу земљу са путним исправама или без њих, да ли улазе у нашу земљу само на граничним прелазима или и на другим местима, колики број лица је добио транзитне и визе за краћи боравак од стране пограничне полиције, који број евидентираних странаца је изразио намеру да тражи азил у нашој земљи, а колико њих је азил већ затражило.

Треба напоменути и то да је одредбом чл. 11 Закона о странцима прописано да ће се одбити улазак странцу у Републику Србију између осталог и из следећих разлога: ако је то лице у транзиту, а не испуњава услове за улазак у трећу земљу, ако нема потврду о вакцинисању или други доказ да није оболео, а долази са подручја захваћеног епидемијом заразних болести, и ако то захтевају разлози заштите јавног поретка или безбедности Републике Србије и њених грађана. Да ли надлежи органи (погранична полиција и други) поштују наведене одредбе?

Такође, треба имати у виду податке о броју лица која су по Споразуму о реадмисији (Сл. гласник РС број 103/2007) враћена у Србију из земаља ЕЗ од 2006. године па до 2015 године, док још није била наступила мигрантска криза. Ради се о око 13.500 лица, и то углавном ромске националности.** Овај Међународни споразум који је потписала наша земља са земљама ЕУ представљао би правни основ и за евентуалну будућу обавезу Републике Србије да прихвати реадмисију држављана трећих земаља (било којих) као и лица без држављанства, уколико та лица поседују, или су у време уласка у земљу чланицу ЕУ поседовала, важећу визу (транзитну) или дозволу боравка издату од стране Србије и уколико су на незаконит начин директно ушла на територију државе чланице ЕЗ, након што су боравили или били у транзиту кроз територију Србије. Више је него јасно да би се цифра враћених лица мерила стотинама хиљада, а не десетинама хиљада што је до сада био случај.

Све ове обавезе које је преузела Република Србија међународним уговорима неопходно је имати у виду приликом пуштања странаца у земљу и приликом издавања транзитних и виза на краћи боравак од стране пограничне полиције.

Са друге стране, након што странци уђу у земљу и евентуално изразе намеру да затраже азил, или поднесу захтев за добијања азила, потпадају под одредбе Закона о азилу чије одредбе се имају тумачити у складу са Женевском конвенцијом, Протоколом и општеприхваћеним правилима међународног права и које гарантују изузетне привилегије за азиланте везујући руке држави у којој су се затекли. Основна начела овог поступка (стицања статуса азиланта) су: забрана протеривања и враћања, начело недискриминације, начело некажњавања за незаконит улазак или боравак, начело јединства породице, начело информисања и правне помоћи, начело бесплатног превођења, начело слободног приступа УНХЦР, начело родне равноправности и многа друга. Уколико из било којих разлога дође до престанка азила, процесни механизам удаљења странаца који прописује Закон је тром и неефикасан, нарочито у околностима када су све околне земље наоружале и оградиле како би спречили даљи прилив странаца у властите земље.

Према Закону о војсци Председник Републике Србије одлучује о употреби Војске Србије и командује Војском Србије у миру и рату. Војска Србије је организована оружана снага која брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.

Председник Републике или министар одбране, по овлашћењу председника Републике може одлучити да Војска Србије надлежном државном органу, односно организацији, органу аутономних покрајина и органу јединица локалне самоуправе, на њихов захтев, пружи помоћ ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других разлога утврђених законом.

Дакле, неопходно је да надлежни државни органи изврше свеобухватну и детаљну анализу свих напред наведених података о структури и броју лица која прелазе нашу државну границу и направити стручну безбедносну процену о степену угрожености наше државе и о томе известе Председника Републике и остале надлежне државне органе, како би се предузеле све мере које предвиђа Устав и закони Републике Србије у циљу заштите свеобухватне безбедности земље. О свим нађеним подацима неопходно је редовно извштавати и целокупну домаћу јавност. Грађани имају уставно право да буду истинито, потпуно и благовремео о свим питањима од јавног значаја, а овде се ради о судбиниски битном питању од чијег решења зависи наша будућност, опстанак и државе и народа.

УПУТНИЦЕ:

*http://www.nspm.rs/hronika/brankica-jankovic-iako-izbeglice-prvenstveno-zele-da-odu-u-zemlje-zapadne-evrope-u-narednoj-fazi-im-treba-ponuditi-da-ostanu-u-srbiji.html

** http://www.kirs.gov.rs/articles/readizvestaji.php?type1=47&lang=SER&date=0

Извор:  Фонд Стратешке Културе – Славка Којић

Ознаке: азиланти, Бранкица Јанковић, ЕУ, избеглице, мигранти, насељавање Србије, Славка Којић, Србија, хуманитарна катастрофа