Нешто се чудно дешава на Блиском истоку. Руси, оцрњени у арапским земљама као безбожни комунисти, са урушеном економијом, технолошки заостали, зависни од помоћи са Запада, неспособни да производе високу технологију – сада бришу недавну прошлост, радо су виђени гости како код Арапа-сунита, тако и код Иранаца-шиита, а утицај САД опада.

Тренд који је настао од „Арапског пролећа“ почетком 2011. године, наставља се и јача.

Чињеница да Москва подржава режим у Сирији не свиђа се већини из Арапске лиге, али се тихо „превиђа“ – због чињенице да Русија важи за поузданог испоручиоца војне опреме. Четврт века од распада Совјетског Савеза руски утицај на Блиском истоку је највећи у поређењу са ранијим генерацијама. Извоз руских авиона МиГ-29 достигао је максималне бројке у историји.

Према Стокхолмском Међународном институту за истраживање мира (СИПРИ), извоз руског оружја чини 27% од укупног светског извоза за Блиски исток и Северну Африку у периоду после 2012.

Застој

Утицај Москве у региону пролази неку врсту препорода после низа историјских застоја. Целокупно оружје које је СССР обезбедио арапским земљама до 1973. и арапско-израелског рата није успело да обезбеди победу Арапима против Израела (чији је арсенал састављен од оружја купљеног/добијеног у САД). Руси су, чинило се, бесповратно изгубили углед.

Када је СССР напао Авганистан 1979. године, то је изазвало осам година џихада против Руса. Талибани, потпомогнути Пакистаном, ЦИА и Саудијском Арабијом, приморали су совјетске вође да се повуку. Од тада су Москву многи у региону видели и доживљавали као „непријатеља“.

Године 1990. совјетска сателит-држава Јужни Јемен (Демократска Република Народног Јемена), спојила се са севером, а руске трупе отишле су из Адена. Следеће 1991. године, кратка и оштра “Пустињска олуја” била је тријумф америчке војне технологије. Садам Хусеин је био снабдеван застарелом совјетском опремом. Исте године СССР се распао.

Онда је у 2003. години америчка инвазија на Ирак и свргавање Садамовог режима оставила Москву без кључног арапског клијента. Треба напоменути да Ирак и данас дугује милијарде долара Руској Федерацији за испоручено оружје и опрему. Сирија и Алжир су остали последњи клијенти Русије у великом арапском свету, са посебним освртом да је сиријски режим у великој мери изолован од своје арапске браће у другим арапским државама.

Буђење

Колико год да не одобравају подршку Москве сиријском председнику Башару ал-Асаду, арапски владари су приметили да је, за разлику од неодлучног приступа Запада, руска политика непоколебљива од самог почетка. Потресени и огорчени, брзином којом Запад (САД) напушта свог бившег партнера председника Хоснија Мубарака у Египту, многи лидери држава у Заливу и Северној Африци преоријентисали су своју политику на друге центре моћи. Превасходно на Русију, Кину али и Немачку и Британију… Ипак САД остају главни испоручиоци наоружања, а заиста велики арапски потрошачи, пре свега Саудијска Арабија и државе Залива, сада желе да прошире своје уговоре за одбрану.

Кратак преглед руских интереса у региону

СИРИЈА

Без текуће подршке Русије, сиријски режим би се вероватно до сада распао од насртаја разних побуњеничких група. Већина сиријског арсенала је заснована на руским испорукама, као и помоћи Ирана. (Око 13% продаје оружја Москве за период 2008.-2012. у региону отпада на Сирију). Русија одржава поморску логистичку базу у сиријској медитеранској луци Тартус.

У августу 2014. Године шеф безбедности Саудијске Арабије, принц Бандар, одлетео је у Москву и понудио Русији 15 милијарди долара вредне уговоре у замену за напуштање своје позиције у Сирији. Русија није одустала од сиријског режима.

ИРАН

Један од највећих купаца америчке војне опреме у време шаха, Иран је морао да потражи снабдеваче негде другде од 1979. године. Због специфичног карактера револуције, нови режим није био радо виђен ни на Западу ни на Истоку. Алтернатива је пронађена у Северној Кореји.

Сада, иако је предмет међународног ембарга УН на оружје, Иран је успео да убеди Москву да испоручи напредне против-ваздушне ракетне системе С-300. У последњих неколико година Иран је развио домаћу индустрију оружја, на основу увезеног (пре свега Кинеског и Руског) дизајна.

ЕГИПАТ

У време председника Насера, Москва је постала главни партнер Египта, али се тај период завршио 1971. године и Русију су замениле САД. За време председника Мубарака, који је владао Египтом од 1981. до 2011. године, пре свега одбрамбене везе са САД постале су још ближе. Чак су се амерички тенкови М1 Абрамс производили у Египту под лиценцом. Онда се догодило „Арапско пролеће“… Мубарак је ухапшен, на власт су дошли исламисти. Њихова власт није дуго трајала јер је оборена од стране војске. Американци нису са одобравањем гледали на армијски пуч у Каиру, ускратили су дипломатску подршку и прекинули неке велике испоруке оружја, што је навело Египат да дочека руску делегацију највишег нивоа. Русија и Египат закључују уговор вредан две милијарде долара.

ИРАК

Историјски гледано, главни руски клијент за куповину оружја био је Садам Хусеин (1979-2003), али после Садама Ирак се преорјентисао на САД. Ипак, као последица грађанског рата у Сирији, сукоб се прелива у Ирак. Везани вредним уговорима са арапским сунитским државама, Американци остају неми на жеље шитске владе у Багдаду. Ирак се неповратно окреће Ирану, а то за последицу резултује повратком руске војне индустрије на велика врата.

Током 2012/2013 Багдад је потписао велике купопродајне уговоре за руске ПВО системе одбране и борбене хеликоптере, избацујући европске и америчке снабдеваче.

САУДИЈСКА АРАБИЈА

До сада највеће и најперспективније тржиште на Блиском истоку је историјски везано за САД. Ипак од 2008. године, Саудијску Арабију непрестано посећују снабдевачи оружјем из Кине и Русије. Иако је Саудијска Арабија прилично затворено тржиште, Руси су уговорили продају 150 тенкова Т-90, и 100 борбених хеликоптера Ми-17 и Ми-35.

УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ

Као и Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати су заинтересовани да прошире своје одбрамбене уговоре (извор СИПРА). Сходно томе преко 7% руске продаје оружја у 2008-2012 отишло је у УАЕ.

Током последње две деценије дошло је до огромног прилива руских посетилаца у УАЕ. Према наводима западне штампе, један веома важан члан владајуће породице има тако блиску сарадњу са председником Путином да иду заједно у лов по руским шумама.

ЗАКЉУЧАК

„Данас се Русија враћа у бројне регије изгубљене током ’90-их. То су афрички континент и Блиски исток. Чак и пре него што је избило такозвано „Арапско пролеће“, Русија није скривала своје интересе у тим регијама и започели смо јачање војно-техничке, економске и трговинске сарадње с тим земљама“, у интервјуу за РИА Новости је изјавио Михаил Маргелов, председник Руског одбора за спољну политику и додао „како се Москва првенствено фокусирала на Сирију, Египат, Јордан и раније Либију“.

Русија, дакле, по други пут долази на Блиски исток и после непопустљивог става Москве током сиријске кризе, арапски свет почиње да схвата како равнотежа снага овог пута иде у прилог Москви, док је утицај Сједињених Држава све слабији.

Извор: Србин.инфо – Др Милош Здравковић дипл.инг.ел.

Ознаке: Арапски свет, блиски исток, геополитика, др Милош Здравковић, Русија, руска војна индустрија, СРБИН.инфо