Прочитај ми чланакАмеричке демократе су јасно и гласно позвале одређене атлантске кругове да се активирају на Балкану. Јер, ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом? Друга је ствар што су се времена променила.
„Путинов асиметрични напад на демократију у Русији и Европи: Импликације на националну безбедност САД“, назив је извештаја припремљеног за Сенатов Комитет за спољне односе и говори о „вишегодишњим и непрекидним нападима“ режима Владимира Путина и покушајима да се уруше демократија и владавина права у Европи и САД.
© AP Photo/ Martin Meissner
Извештај обрађује утицај Кремља на 19 земаља и говори о „методи одбране“, а у закључцима о Србији се наводи да је Србија кључна у региону и да би борба против „малигног утицаја Русије“ у овом делу Европе требало да отпочне управо у Београду.
Искусни дипломата Владислав Јовановић каже за Спутњик да та иницијатива демократских сенатора има две стране, једна је окренута према Србији, а друга према Русији.
Везати руке Србији, истерати Русију
Према Србији показује да Америка и иницијатори тог предлога Србију више гледају као објекат жеља него као суверену државу која може самостално да брине о својим интересима и да одређује која страна кад и колико врши некакав ћудљиви малигни утицај на њу. Што се тиче Русије, указује Јовановић, ту би ваљала да послужи она народна изрека —држ′те лопова, пошто ако се мери руски утицај у Србији са утицајем Америке и њихових савезника и организација, онда је то отприлике 1:100.
„Преголем је доминирајући утицај Америке и западних земаља у Србији у односу на Русију. То се огледа и у мешању у изборне процесе. Подсетимо да су се до 2000. Америка и западне земље отворено мешале у изборне процесе финансијски, политички, пропагандно, информативно, и тиме су се још и хвалили. Да не говоримо о другим облицима мешања који су наставили касније“, јасан је Јовановић.
„Што се тиче осталих облика њиховог присуства то је посебно изражено у често неодмереним изјавама које дају у односу на Србију где се показују отворени покушаји утицаја на њене спољнополитичке ставове. Што се тиче невладиних организација, и ту су такозване прозападне невладине организације у огромној надмоћи у односу на вероватно мали број, чак занемарујуће мањи број које Русија има“, сецира Јовановић за Спутњик.
Према томе, указује он, та иницијатива није одраз неке искрене жеље за поправљањем присуства и утицаја Америке у Србији, колико јесте да се Србији вежу руке и да се, ако је икако могуће, потпуно истера сваки облик утицаја Русије у Србији, а тиме и на Балкану.
Измењени односи на Балкану
Појављивање тог извештаја, према мишљењу политиколога Дмитрија Евстафијева, стручака за Америку и Канаду, значи да почиње ново заоштравање унутрашње политичке борбе унутар САД. Савршено је јасно, сматра тај политиколог, да Трампова администрација није успела да победи Демократску партију у информационом рату, односно да демократе користе све расположиве ресурсе и могућности како би оптужили Трампа за то да је наводно издао интересе Америке у међународним оквирима.
„Злоћудни утицај Русије у Србији манифестује се кроз културне везе, пропаганду, енергију и развој војних односа“, указују демократски сенатори. Наводи се и да је, према подацима Стејт департмента, у Србији знатно повећан број невладиних организација и медија са проруским ставом.
Објективно гледано, констатује Дмитриј Евстафијев, извештај одражава потпуно измењене односе снага у Европи и конкретно на Балкану, а то се најпре види кроз то како ко врши различите утицаје путем, на пример, невладиних организација и медија који делују у новим форматима.
„САД немају више тај неприкосновени примат и то их ужасно брине и плаши. Овај извештај осликава оно што мисле америчке елите и естаблишмент. Друга је ствар што се све речено претвара у општу антируску хистерију, што је веома, веома опасно“, конкретан је Евстафијев.
Америчка спољна политика према Србији веома детаљно је формулисана и демонстрирана још 1999, сматра и Дмитриј Евстафијев, кад је путем војне интервенције, односно бомбардовања, Косово одвојено од Србије.
Времена су промењена, али
„Иако извештај нема обавезујућ карактер за америчке институције, ми смо га врло озбиљно схватили, јер он ипак јесте званични документ. То је документ који јасно и гласно дефинише позив одређеним атлантским круговима да се активирају на Балкану. Јер, ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом? Друга је ствар што су се времена променила“, напомиње Евстафијев.
С друге стране, Владислав Јовановић сугерише да овакав став Америке не одговара тези о слободној утакмици и такмичењу. Ако неко врши утицај у Србији преко облика који сматра дозвољеним, пита Јовановић, зашто то не би омогућио и неком другом, јер се на тржишту вредности постиже да превагу однесу стварне вредности, а не самопроглашене или наметнуте.
„Према томе, ова иницијатива нема много изгледа за успех, а и одражава друго, позадинско, гледање у Америци — да се првобитна тежња и идеја да цео Балкан потпадне под апсолутни утицај западних организација почиње да клати и да измиче. Не само због релативног пораста утицаја Русије, него и због континуираног пораста утицаја Кине, Турске и неких других земаља“, подвлачи Јовановић.
Поменути извештај, сматра политиколог Дмитриј Евстафијев, најпре показује ставове Трампових противника.
„Јасно је да Трамп смањује учешће и присуство Америке у бројним институцијама, па и на Балкану. Јасно је и да је Балкан изгубио значај, то јест приоритет, и то принципу ’шта буде — биће‘. Људи који су сад гласно против политике Америке на Балкану заправо траже начин и разлог за критику више на рачун Трампа“, наглашава Евстафијев.
Свако ко претендује на апсолутни утицај и контролу на Балкану има проблем са историјом, посебно истиче Владислав Јовановић и подсећа да се то показало немогућим.
„Ниједна велика сила досад, не само у модерно доба, него у последњих хиљаду година, није успевала да свој утицај апсолутно наметне целом региону. Увек је то морала да дели са неким другим или другима или да трпи оспоравања. То је оно што би требало сви да извуку као закључак“, закључује Јовановић.
