Телеграм који је Тесла послао 1936. године у Загреб др Мачеку има свој контекст. Писмо тадашњем вођи опозиције било је пре свега љубазна захвалност за телеграм који је стигао у хотел „Њујоркер", а касније је поптуно истргнуто из контекста.

Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Aли, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био пођеднако поносан на „своје српско порекло и хрватску домовину“ и да је у ствари све време био искључиво Југословен или само – космополита.

Тако се на друштвеним мрежама на таласе, као недавно, поведе полемика да ли је он икада изричито говорио о свом пореклу као српском, па је недавно као доказ у некој хрватско-српској или српско-хрватској полемици (опет) цитирано Теслино писмо Владку Мачеку у којем велики научник говори како је „подједнако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“. Довољно да се (опет) усталасају националистички духови на мрежама.

Љубазношћу Музеја Николе Тесле и стручњака који раде у њему, Недељник је, како би једном засвагда ставио тачку на „наш“ или „ваш“, добио увид у документа у којима се Тесла изјашњава о томе ко је и одакле потиче, и шаље поруке „својој браћи“ расутој по Aмерици, али и на Балкану, искључиво као – Србин.

Посебно поменути телеграм који је послао из чувеног „Њујоркера“, 26. маја 1936. године, у Загреб др Влатку Мачеку – Влатку, а не Владку, како га је насловио у депеши послатој Western Unionom – има свој контекст. Писмо тадашњем вођи опозиције, а касније творцу Бановине Хрватске, а онда и потпредседнику у Влади Краљевине Југославије, било је пре свега љубазна захвалност за телеграм који је стигао у хотел „Њујоркер“ дан раније.

Цело Теслино писмо одговора од 26. маја гласи:

„Хвала на много циењеној честитки и почасти, једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине, живели сви Југославени“, у потпису: Никола Тесла. Цео контекст схвата се читањем првог писма, а не само Теслиног одговора. Дан раније, 25. маја 1936. године, др Мачек упутио је честитку Николи Тесли, насловљену на његов дом у хотелу „Њујоркер“. У том писму, на које је Тесла одговорио са „подједнако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“, др Мачек му пише:

„Великом сину народа србског, а домовине Хрватске, вођи човјечанства у борби са природом честита у име хрватскога народа, др Влатко Мачек“, 25. маја 1936. године. Тесла је у одговору цитирао део Мачековог телеграма. Свакако, он никада није крио да је космополита, чак ни кад је позивао на борбу Уједињених народа против нацизма. Aли и тада је потенцирао своје порекло.

„Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више… Дешава се, господо, да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Aли тога, господо, код мене никад није било…“

Извор: nedeljnik.rs

Ознаке: Југославија, влатко мачек, Зорица Марковић, Никола Тесла, Срби, Србија, српска историја, Хрвати, Хрватска