Прочитај ми чланакКиша и ружно време, који су најављени на дан одржавања избора, погодоваће већој излазности бирача. Тако бар каже статистика.
Лоше временске прилике у многим земљама утичу на изборну апстиненцију, али не и у Србији. Наиме, показало се да је код нас највећа излазност забележена управо када је било лоше време.
То је био случај са парламентарним изборима у јануару 2007, кад је, по киши, на биралишта изашло 60,6 одсто грађана. Слично се догодило и 2003. Са друге стране, најмања излазност од 1990. била је на изборима 2014, који су практично одржани у идеалним временским условима – (око 53 одсто).
– Излазност у Србији мање зависи од временских прилика, а више од тога како су избори представљени, колико су важни и да ли се бирачи опредељу за или против нечега. У земљама високе политичке културе временске прилике више утичу на расположења бирача да изађу на изборе, него код нас – каже за „Блиц“ Бојан Клачар из Цесида.
Научници су у СAД у петогодишњем истраживању доказали да лоше време у Aмерици утиче на њихове гласаче и да у тим условима гласају махом само најпосвећенији бирачи. У Великој Британији реакција гласача је обрнута – излазност се повећава сваки пут када на дан избора пада киша.
Да се Срби у том погледу понашају слично као и Британци, каже психолог Зоран Миливојевић.
Грађани Србије би лепо време радије искористили за излазак у природу и дружење са пријатељима, него за одлазак на гласање.
Он истиче да би лоше време требало позитивно да утиче на излазност, јер људи седе код куће, гледају телевизор и ментално се укључују у изборну атмоферу и мотивишу да оду на бирачка места.
Биралишта отворена од седам до 20 часова, обавезне важеће исправе
Републичка изборна комисија подсећа грађане да ће се у недељу 24. априла одржати избори за народне посланике Народне скупштине, на којима ће моћи да гласају сва лица уписана у бирачки списак. Гласање ће трајати од седам до 20 часова. Бирач може да гласа само под условом да на бирачко место понесе важећу личну карту, пасош или возачку дозволу на чијем обрасцу је наведен јединствени матични број грађана.
Сви бирачи би требало да добију обавештење са адресом бирачког места на којем ће моћи да гласају, при чему нису дужни да то обавештење понесу на бирачко место. Напомиње се да бирачи који нису у могућности да дођу на бирачко место, могу да гласају уколико до 11 часова на дан избора о томе обавесте бирачки одбор.
Бирачи са инвалидитетом могу да на бирачко место дођу уз помоћ пса водича, као и да уместо личног потписивања, користе печат са потписом, односно личним подацима.
На бирачком месту и на 50 метара од бирачког места забрањено је истицање симбола политичких странака и другог пропагандног материјала. На бирачком месту забрањено је коришћење мобилних телефона и других средстава веза и комуникације.
Сваки бирач гласа лично, тајно и само једном, на овереним гласачким листићима. Гласачки листићи за парламентарне изборе биће лед сиве боје, а за покрајинске светлозелене боје. Кад му се утврди идентитет, бирач потписује бирачки списак и преузима гласачки листић. Потом се бирач обележава специјалним спрејом на кажипрсту десне руке, као знак да је већ гласао.
Бирач може да гласа само за једну изборну листу. Гласа се заокруживањем редног броја испред назива изборне листе или кандидата за којег се гласа. Бирачима који су се затекли на бирачком месту у тренутку његовог затварања биће омогућено да гласају.
Припадници полиције на дужности могу да уђу на бирачко место само ако су на бирачком месту нарушени ред и мир, на позив председника бирачког одбора. Збирне изборне листе морају за време гласања бити видно истакнуте на бирачком месту. На парламентарним изборима учествује 20 изборних листа, а на изборима за Скупштину Војводине 15 изборних листа.
Хронологија избора у Србији – трећи парламентарни за четири године
У недељу, 24. априла у Србији ће бити одржани ванредни парламентарни избори, које је расписао председник Србије Томислав Николић 4. марта. Тог дана биће одржани и избори за Скупштину Војводине и локални избори.
Избори у недељу биће једанаести од успостављања вишестраначког система у Србији 1990. године и пети ванредни од демократских промена 2000. године. Истовремено, то ће бити трећи парламентарни избори за нешто мање од четири године. Од пада режима Слободана Милошевића 2000. године у Србији парламентарни избори су шест пута организовани. Ванредни су одржани 2000, 2003, 2008. и 2014. године, а редовни 2007. и 2012. године.
Републичка изборна комисија (РИК) је за учешће на парламентарним изборима 24. априла прогласила 20 изборних листа:
Aлександар Вучић – Србија побеђује
За праведну Србију – Демократска странка (Нова, ДСХВ, ЗЗС)
Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије (СПС) – Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма
Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка
Двери – Демократска странка Србије – Санда Рашковић Ивић – Бошко Обрадовић
Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор
Борис Тадић, Чедомир Јовановић – Савез за бољу Србију – Либерално демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка.
Муамер Зукорлић – Бошњачка демократска заједница Санџака
Странка демократске акције Санџака – Др Сулејман Угљанин
За слободну Србију – Заветници – Милица Ђурђевић
Група грађана „За препород Србије – проф. др Слободан Комазец
Руска странка – Слободан Николић
Републиканска странка – Републиканус парт – Никола Сандуловић
Српско руски покрет – Слободан Димитријевић
Борко Стефановић – Србија за све нас
Дијалог – Млади са ставом – Станко Дебељаковић
Доста је било-Саша Радуловић
Партија за демократско деловање – Aрдита Синани
Зелена странка
У инат – сложно за Србију – Народни савез
Укупан број бирача у Србији је 6.737.808 грађана.
Резултати парламентарних избора у Србији од 2000. године
Скупштина Србије
Фото: Јошида Масанори / РAС Србија Скупштина Србије
2000. година – 23. децембар – Превремени парламентарни избори расписани су у складу са споразумом који су 16. октобра потписали СПС, Демократска опозиција Србије (ДОС) и СПО.
На изборима је учествовало осам странака и коалиција. Од уписаних 6.493.672 бирача на изборе је изашло 3.748.623 или 57,72 одсто. Неважећих гласачких листића је било 89.738.
Изборе су пратили страни и домаћи посматрачи: ОЕБС, Савет Европе (СЕ), ЦеСИД и Центар за демократску транзицију у Подгорици.
Фото: Танјуг – Окасана Тошкић
СКУПШТИНA СРБИЈЕ – 250 посланика – ДОС – 2.402.387 (64,8 одсто) гласова – 176 посланика, СПС – 515.845 (13,76) – 37 посланика, СРС – 322.333 (8,59) – 23 посланика, Странка српског јединства – 199.847 (5,33) – 14 посланика.
2003. година – 28. децембар – На изборима је учествовало 12 партија, шест коалиција и једна група грађана. Од уписаних 6.511.450 бирача, гласало је 3.825.471 или 58,75 одсто грађана. Гласало се на 8.589 бирачких места у Србији и 247 на Косову. Неважећих листића је било 49.755 или 1,3 одсто. Изборе је пратило више од 160 посматрача ОЕБС, ЦеСИД, мисије ЕУ, Британског и Хелсиншког одбора за људска права.
СКУПШТИНA СРБИЈЕ 250 посланика- СРС – 1.056.256 (27,61 одсто) гласова – 82 посланика, ДСС – 678.031 (17,72) – 53 посланика, ДС – 481.294 (12,58) – 37 посланика, Г17 плус – 438.422 (11,46) – 34 посланика, СПО-НС – 293.082 (7,66) – 22 посланика, СПС – 291.341 (7,61) – 22 посланика.
2007. година – 21. јануар – На изборима је учествовало 20 изборних листа и коалиција, међу којима и шест мањинских. Од уписаних 6.653.851 бирача гласало је 4.033.586 или 60,62 одсто. Неважећих листића је било 65.405 или 1,62 одсто.
Изборе је пратило око 50 посматрача Парламентарне скупштине Савета Европе и ОЕБС-а, 111 страних посматрача, као и активисти ЦеСИД из Београда.
СКУПШТИНA СРБИЈЕ 250 посланика – СРС – 1.152.105 (28,59 одсто) гласова – 81 посланик, – 915.014 (22,71) – 64 посланика, ДСС-НС – 666.889 (16,55) – 47 посланика, Г17 плус – 274.874 (6,82) – 19 посланика, СПС – 227.304 (5,64) – 16 посланика, ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ – 214.028 (5,31) – 15 посланика, СВМ – 52.458 (1,3) – три посланика, Листа за Санџак – 33.819 (0,84) – два посланика, Унија Рома Србије – 16.995 (0,42) – један посланик, Коалиција Aлбанаца Прешевске долине – 16.972 (0,42) – један посланик, Ромска партија – 14.568 (0,36) – један посланик.
2008. година – 11. мај – На изборима су учествовале 22 изборне листе странака и коалиција, међу којима је било 10 мањинских.
Од уписаних 6.749.688 бирача гласало је 4.141.176, односно 61,35 одсто бирача. Неважећих листића је било 89.940.
Изборе је пратило близу 90 посматрача укључујући 30 краткорочних посматрача из Парламентарне скупштине Савета Европе, 24 посматрача из Парламетарне скупштине ОЕБС-а и 35 дугорочних посматрача ОДИХР.
СКУПШТИНA СРБИЈЕ 250 посланика – ЗЕС – 1.590.200 (38,4 одсто) гласова – 102 посланика, ЛДП – 216.902 (5,24 одсто) – 13 посланика , ДСС – Нова Србија 480.987 (11.61 одсто) – 30 посланика, СРС – 1.219.436 (29,45 одсто) – 78 посланика, СПС-ПУПС-ЈС – 313.896 (7,58 одсто) – 20 посланика, Бошњачка листа за европски Санџак Др Сулејман Угљанин – 38.148 (0,92 одсто) – два посланика, Мађарска коалиција Иштван Пастор – 74.874 (1,81 одсто) – 4 посланика, Коалиција Aлбанаца Прешевске долине – 16.801 (0,41 одсто) – 1 посланик.
2012. година – 6. мај – На изборима је учествовало 18 изборних листа странака и коалиција. То су били редовни парламентарни. Истовремено су одржани и избори за председника Србије, као и локални и покрајински избори.
Од уписаних 6.770,013 бирача гласало је 3.911.136 бирача, односно 57,77 одсто. Неважећих листића је било 170.995, односно 4,7 одсто.
СКУПШТИНA СРБИЈЕ 250 посланика – СНС – 940.659 (24,04 одсто) – 73 посланика, ДС – 863.294 (22,11 одсто) – 67 посланика, СПС – 567.689 (14,53) – 44 посланика, ДСС – 273.532 (6,99) – 21 посланик, ЛДП – 255.546 (6,53) – 19 посланика, УРС – 215.666 (5,51) – 16 посланика, СВМ – 68.323 (1,75) – 5 посланика, Странка демократске акције Санџак – др Сулејман Угљанин – 27.708 (0,71) – 2 посланика, Сви заједно – БЏ, ГСМ, ЏХ, ЏВМ, Словачка странка Емир Елфић – 24.993 (0,64) – 1 посланик, Ниједан од понуђених одговора – 22.905 (0,59) – 1 мандат, Коалиција Aлбанаца Прешевске долине – 13.384 (0,34) 1 мандат.
2014. година – 16. март – На изборима је учествовало 19 изборних листа странака и колиција. То су били ванреднихи парламентарни избори.
Од уписаних 6.765.998 бирача гласало је 3.592.375, односно 53,09 одсто. Неважећих листића било је 114.001, односно 3,17 одсто.
СКУПШТИНA СРБИЈЕ 250 посланика – СНС 1.736.920 (48,35 одсто) – 158 посланика, СПС – 484.607 (13,49 ) – 44 посланика, ДС – 216.637 (6,03) – 19 посланика, СДС 204.767 (5,7) – 18 посланика, Савез војвођанских Мађара 75.294 (2,1) – 6 посланика, Странка демократске акције 35.157 (0,98) – 3 посланика и Партија за демократско деловање 24.301 (0,68) 2 посланика. Међу странкама које нису прешле цензус су: ДСС, ЛДП, УРС и СРС.
Извор: Блиц
