(Глас Русије)

Европа не жури да се придружи антируским санкцијама САД. Вашингтон је објавио да замрзава војну, трговинску и инвестициону сарадњу са Москвом и позвао Европљане да направе исте кораке. Истовремено, већина земаља ЕУ не жели да ризикује своје економске везе ради Украјине, коју апсолутно не желе да виде у саставу Европске уније.

САД појачавају притисак на Европску унију и инсистирају да се прихвате антируске санкције. И то не само политичке, већ и економско-трговинске. У супротном случају, мере финансијског утицаја, које САД намеравају да уведу, неће утицати на Русију.

И, стварно, европске земље имају много јаче везе са Русијом. Годишњи промет износи 460 милијарди долара (ради поређења: овај показатељ између Русије и САД износи свега 40 милијарди годишње). Многи европски концерни раде у Русији. Домови европских градова се греју руским гасом. Прекинути те везе значи ставити по удар економију ЕУ, која је тек почела да се опоравља. Али, и скроз контрирати САД Европа не може. И зато хоће да против Русије уведе само визна ограничења и сличне мере. Ипак, ће и то бити болан ударац за ЕУ, сматра доцент са катедре за европске интеграције МГИМО Александар Тевдој-Бурмуули:

„То ће се пре свега односити на индустријску и политичку сарадњу. Наравно, да ће то погодити и проблематику безвизног режима, па чак и убрзаног визног поступка, који данас постоји. Већ је речено да ЕУ може престати са издавањем виза руским грађанима. Зато, без обзира на то да ли ће ЕУ предузети конкретне кораке о престанку економске сарадње са Русијом или неће – економски удар ће се десити“.

Шеф шпанске дипломатије Хосе Мануел Гарсија је изјавио да ЕУ може престати да издаје визе Русима, ако Москва не преиспита своју позицију у односу на Украјину. Веома непромишљено за шефа дипломатије земље, чији су буџет прошле године руски туристи напунили са милијарду долара. Европске дестинације су врло популарне код руских туриста. Али, ако Европа одлучи да затвори своје границе, Руси ће се безболно преорјентисати на Турску, Тајланд и друга популарна летовалишта. И резултат свега ће бити да су европски привредници настрадали ради Украјине, коју чак не желе ни да виде у саставу ЕУ. О томе је ових дана врло отворено говорила лидер француског „Националног фронта“ Мари ле Пен.

Са заједничким инвестиционим пројектима је још компликованије. Зато су, између осталог, британска нафтна компанија ВР и енглеско-холандски концерн Shell, изјавили да ће продужити сарадњу са Русијом и инвестирати у њу своја средства, без обзира на претње санкцијама од стране европских и америчких власти. Директор немачког концерна Siemens Џо Кезер, такође, није подржао идеју антируских санкција. Пословни људи схватају да су било које санкције мач са две оштрице, наглашава директор сектора за унутрашњу и спољну политику САД на ИМЕО РАН Фјодор Војтоловски.

„Увођење санкција у условима тесне узајамне зависности савремене светске економије није исплативо ни за једну страну. Те санкције, које Вашингтон покушава да уведе и које разматрају земље ЕУ, ће нанети значајну штету и америчким и европским инвеститорима који раде у Русији и сарађују у разним областима. Не ради се само о економији и финансијама, него и о сарадњи у области науке, образовања, културе. Осим тога, Русија и САД сарађују и у таквим сферама као што су нуклеарна енергија, освајање космоса. Прекидати или ограничавати заједничку сарадњу двеју држава, значи стварати дугорочне системске ризике“.

Али, ако западне земље свеједно усвоје санкције против Москве, руски сенатори су спремни да дају адекватан одговор. У Савету Федерације се сада ради на нацрту закона, који ће председнику и влади РФ дати овлашћења да замрзавају рачуне страних компанија, плене њихову имовину, па чак и конфискују. Парламентарци се надају да неће бити потребе за применом овог документа. Али, и доњи и горњи дом руског парламент су спремни да подрже предлог закона.

Ознаке: ЕУ, Русија, САД, санкције