Прочитај ми чланакСледећег месеца на грчком Криту одржаће се Велики свети сабор свих православних цркава. Овакав скуп у хришћанском свету није одржан 1.000 година.
Православни патријарси на једном од припремних скупова у Цариграду
Следећег месеца на грчком Криту одржаће се Велики свети сабор свих православних цркава. Овакав скуп у хришћанском свету није одржан 1.000 година.
Острво Крит следећег месеца биће домаћин једног од најважнијих догађаја у историји хришћанства – Великог сабора свих православних цркава. Скуп ће почети 19. јуна, на Духове, светом архијерејском литургијом, коју ће у Саборној цркви Светог великомученика Мине у Хераклиону служити сви патријарси и око 400 митрополиота, епископа и свештеника. Српску цркву представљаће патријарх Иринеј и делегација од 24 епископа. Њима ће помагати и саветодавно тело састављено од угледних теолога, црквених историчара и правника, игумана…
Предстојећи скуп на Криту и припреме за учешће у овом, по много чему историјском догађају, нашли су се и на дневном реду пролећног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, које је прошле недеље завршено у Београду. Владике су се договориле о саставу делегације која ће путовати у Грчку, али су и усвојиле платформу у којој су садржани ставови Српске патријаршије о свим кључним питањима која ће бити разматрана на Криту.
Патријарх Иринеј и владике СПЦ наћи ће се у Хераклиону међу делегацијама девет аутокефалних цркава – Цариградске, Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Руске, Румунске, Бугарске и Грузијске патријаршије. У раду Сабора учествоваће и представници свих самосталних православних цркава – грчке, кипарске, пољске, чешке и словачке, америчке, албанске…
На више припремних конференција, које су одржане у швајцарском граду Шамбезију, постигнут је договор о шест тема које ће бити разматране на Свеправославном сабору. Оне представљају комбинацију универзалних, али и практичних питања православног исповедања хришћанске вере. Црквени поглавари и владике разматраће проблеме у вези с мисијом Православне цркве у савремено доба, као и однос према осталом хришћанском свету.
Изузетно значајна тема биће стицање црквене аутономије и начина њеног проглашења, као и устројства православне дијаспоре. Високе делегације разматраће и питања у вези са светом тајном брака и брачним сметњама, као и важност поста и његовог придржавања.
– Теме које ће разматрати Свети и велики сабор православних цркава на Криту витална су питања која већ дуже време вапе за целовитим одговором – објашњавају у Патријаршији СПЦ. – Од овог скупа очекује се да потврди јединство православних цркава, али и да зацрта јасне смернице нашег будућег кретања. Питања брака и поста високе црквене делегације разматраће у светлу актуелног времена, што ће оснажити исконску везу између верника и цркве којој припадају.
Историјски скуп ће се одржати у Цркви Светог великомученика Мине у Хераклиону.
У Патријаршији наводе да је СПЦ била активна у припремама Сабора, али и да је њен став био да се с његовим одржавањем није требало журити. То је разлог што у дневни ред скупа на Криту нису ушле поједине веома важне теме, попут стицања аутокефалности цркава.
– Поједини текстови који ће бити разматрани на Сабору писани су пре више деценија и не одговарају у потпуности данашњем времену. Постоје, уз то, и неслагања, па и поремећени односи међу појединим цркавама око многих питања. Готово да нема сумње да би Свеправославни сабор дао боље резултате да је за припрему било још најмање годину или две – наводе у Српској патријаршији.
Скуп на Криту, какав није одржан у протеклих хиљаду година хришћанске историје, биће и тест у односима између појединих патријаршија. Очи православног света без сумње биће упрте у делегације Васељенске и Руске патријаршије, чији су ставови често супротстављени. Осим по питању екуменизма и односа с Ватиканом, патријарх Вартоломеј и патријарх Кирил у протеклих неколико година разилазили су се и по питању лидерства у Цркви Чешке и Словачке, али и око низа питања која се тичу признавања статуса аутокефалија и поретка цркава.
О сложености њихових односа сведочи и чињеница да Московска патријаршија, уосталом као и турска влада, избегава да поглавара Цариградске патријаршије назива “васељенским”, како се то уобичајено чини.
Из свега овог стоји тиха борба за утицај у свету, посебно православном. Већина ортодоксних цркава сврстана је у две групе. Прву групу чине такозване јелинске цркве окупљене око Васељенске патријаршије и Атинске архиепископије, које важе за модерније, динамичније и склоне ближим односима са осталим конфесијама. Њихови поједини интереси, супротстављени су такозваном словенском блоку цркава чији је стуб у Москви.
Српска црква на челу са патријархом Иринејом, била је веома активна у припремама Сабора.
ПРОБЛЕМ СА РУМУНСКОМ ЦРКВОМ
Вишегодишњи проблем који СПЦ има са Румунском патријаршијом, српска делегација изнеће и на Великом сабору на Криту – одлучено је на недавно завршеном заседању највишег тела Српске цркве. Румунска црква једина је са којом СПЦ има лоше односе, а проблеми и тензије комшијске верске заједнице довеле су на саму ивицу литургијског општења.
У средишту овог проблема налази се неканонско деловање румунских свештеника у Тимочкој Крајини. Упадање на простор под јурисдикцијом друге цркве недопустиво је по универзалним православним приписима.
БЕЗ ПРОМЕНЕ КАЛЕНДАРА
Православци неће усаглашавати календар, без обзира на све чешће иницијативе и захтеве – одлучено је током припремања Сабора. Календарско питање у средишту је многих струја које се противе одржавању оваквих скупова и промени било чега у досадашњој литургијској и црквеној пракси. Више руских, грчких и бугарских манастира, као и појединаца, успротивило се одржавању скупа на Криту. Иза њиховог отпора, како наводе, налази се страх од прокламације екуменизма, у чему они виде прикривену намеру да се православље потчини утицају Римокатоличке цркве.
