Прочитај ми чланак

ПРАВОСЛАВНЕ ВЕСТИ: Предсаборно већање на Свеправославном сабору на Криту

0

Данас, 17. јула - у Православној Академији Крита уприличено је, под високим председавањем Његове Све-Светости Патријарха константинопољског и васељенског г. Вартоломеја. прво сабрање поглавара Православних Цркава, на коме учествује и делегација Српске Православне Цркве са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем на челу, а у пратњи Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја.

1

Фото: ђакон Александар Секулић

 

Данас, 17. јула – у Православној Академији Крита (http://www.oac.gr/en/) уприличено је, под високим председавањем Његове Све-Светости Патријарха константинопољског и васељенског г. Вартоломеја. прво сабрање поглавара Православних Цркава, на коме учествује и делегација Српске Православне Цркве са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем на челу, а у пратњи Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја.

2

Фото: ђакон Александар Секулић

Патријарх српски је у свом обраћању изразио наду да још увек постоји могућност да се са овог свештеног Сабрања упути позив уваженим Предстојатељима Антиохијске, Руске, Грузијске и Бугарске цркве да се придруже браћи Предстојатељима у саборном служењу Литургије на празник Силаска Светога Духа на Апостоле – Педесетницу, у недељу, 19. јуна 2016. године.

3

Фото: ђакон Александар Секулић

На наведеном предсаборском Саветовању сви присутни Предстојатељи били су у прилици да изразе своје ставове у вези са припремним активностима пре званичног радног почетка Сабора, који ће бити на Духовски понедељак, 20. јуна текуће године.

1 комент на “ПРАВОСЛАВНЕ ВЕСТИ: Предсаборно већање на Свеправославном сабору на Криту

  1. Виде Даничић каже:

    Обојена револуција у православљу

    Све помесне православне цркве пружиле су снажан отпор одржавању Осмог васељенског сабора на Криту да о празнику Свете Тројице.

    Постоје чак и ставови да ће одржавање незваничног Осмог сабора чинити део специјалне операције на успостављању Новог светског поретка. (Обезбеђење на Сабору поверено је америчким специјалцима?!)

    Замерке организовању Сабора су у основи следеће:
    – што ће цркве представљати делегације, а не сви епископи;
    поднета документа садрже много ватиканоликих претензија Цариграда;
    – сумња се у покушај Фанара да се наметне као источна реплика Ватикана;
    – организатори покушавају да финализују екуменистички дијалог и да централизују и дисциплинују аутокефалне помесне цркве;
    – форсира се тзв. догматски минимализам;
    – циљ је да се инославнима призна црквеност и да се прошири канонска и харизматска граница Цркве и да се озакони и укорени екуменизам…

    Замерке на начин организације и на садржај докумената поднеле су следеће цркве: Антиохијска црква, Грузијска црква, Руска црква, игумани свих 20 светих обитељи Свете Горе Атонске, Бугарска црква…

    Још је Св. Јустин Ћелијски указивао на то да Васељенски сабора мора јасно да осуди велике јереси које су се појавиле после Седмог сабора у 8. в.: папизам, протестантизам и свејерес екуменизма као покушаја уједињења хришћанских конфесија без обзира на Истину.

    Светогорци понављају да једина религија која ствара свеце јесте православље, да без православља нема живота и да је од отаца и православних верника признато само седм васељенских сабора и да осмог сабора не може бити.

    Диктат Цариградске патријаршије помесним православним црквама јесте да она има право да сазива свеправославни сабор, чиме покушава да прејудицира своје право васељенске јурисдикције и да може давати и одузимати аутокефалност цркава. Тако је некада велика Цариградска патријаршија заборавила да је Фанар од 1453. г. у Истанбулу који није више престоница Византије. Међутим, тежак положај Цариградске патријаршије не може бити оправдање за њено ватиканолике претензије на првенство власти у Православној цркви, поготово зато што га она никада није имала.

    Српска православна црква је формулисала своје примедбе дна предложена документа Цариграда за Сабор и није одустала од учешћа, упркос отказима највећих и најважнијих православних цркава. Тек ћемо видети како ће се представници СПЦ понашати на Сабору и да ли ће прихватити његове закључке ако до њих уопште дође.

    Очигледно је да је моћницима западно-католичке цивилизације посебно стало да се овај сабор организује и одржи. Католичка секта никада није била црква, него првенствено политичка организација, па свакако не треба њима веровати ни када дарове доносе.

    У шта верују представници јевроунијатски СПЦ видећемо по ономе како ће се понашати на Сабору. (Ја лично не верујем ни у шта добро са њихове стране!)

    (Извор: „Печат“, 424/2016)

Коментари су затворени.