ПРАВОСЛАВНЕ ВЕСТИ: Прослава Светог Саве у Србији

23:30 25.01.2019.

Дванаест година за редом ОШ Свети Сава из Аранђеловца на посебан начин обележава своју школску славу - Светог Саву.

Светосавска свита у Аранђеловцу

Сви ученици школе, заједно са учитељима и наставницима, на челу са директором г. Зораном Радовановићем и вероучитељем г. Војином Милосављевићем, припремају и у сусрет празнику Светога Саве изводе Светосавску свиту. Више од 500 ученика у јединственој литији и у костимима витезова и са упаљеним бакљама, уз појање химне Светом Сави, пролазе главном аранђеловачком улицом ка парку Буковичке бање, до отворене сцене, где је средиште интересантног догађаја.

Окупљене је пре свих поздравио директор ОШ Свети Сава, а потом се присутнима обратио и Епископ шумадијски г. Јован: -Свима нама узор и водич треба да буде Свети Сава који ће нас водити искреним и истинским путем.

Потом су на отворену сцену у парку излазили ученици који су песмом и игром дочарали значајну улогу Светога Саве за српски род. Управо та дечија лица и њихов напор да се и по хладним зимским данима потруде да на леп начин дочарају значај Светог Саве пример су да је Господ Исус Христос заиста био управу када је рекао: Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско (Мт 18, 3).

Покровитељ Светосавске свите је Општина Аранђеловац, а годинама уназад се организује уз подршку Коњичког клуба Аранђеловца и Витешког удружења Свибор.

Крушевац у славу и част Светог Саве

У четвртак, 24. јануара 2019. године, у Крушевачком позоришту одржана је Светосавска академија у организацији Православне Епархије крушевачке, Културног центра Крушевац, Крушевачког позоришта, a под покровитељством Града Крушевца. Присутнима су се обратили Епископ крушевачки др Давид (Перовић) и градоначелница гђа Јасмина Палуровић.

Добитник овогодишње Светосавске награде је гђа Живка Петровић, уметнички руководилац ансамбла Лазарице. Светосавска награда, симбол племенитости свега онога што је кроз своје деловање значио Свети Сава, осмишљена је као вредновање и подстрек у стваралаштву. Годишње је признање појединцу за највиша достигнућа у области културе, просвете и науке за град Крушевац а састоји се из Светосавске повеље и новчане награде.

Част да у години када Српска Православна Црква обележава осам векова аутокефалности упути беседу о Светом Сави припала је уреднику програма у Културном центру и песникињи Јелени Протић Петронијевић, која ју је преточила у себи својствен триптих.

У програму су наступили и музичар Асим Савран са пријатељима и мали и мешовити хор Свети кнез Лазар.

Светосавској академији присуствовали су народни посланик Драгана Баришић, начелник Расинског округа Бранислав Весић, свештенство Епархије крушевачке, представници политичког и јавног живота града, Војске Србије, неки од досадашњих добитника и Крушевљани који су и током децембра прошле године били активни и предлагали носиоца Светосавске награде.

Нови Каленић: Обнова манастира Светог Саве

Од свога повратка под омофор Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског г. Силуана марта 2017. године, Његовим благословом, приступљено је озбиљном духовном и материјалном уређењу манастира Светог Саве – Нови Каленић код Канбере.

По одлуци Епархијског управног одбора Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић постављен је за старатеља манастира и организатора радова на обнови те светосавске светиње надомак Канбере.

Од почетка радова на обнови светиње, обновљена је црква (поправка крова и уређење храма), Епископска резиденција са пратећим објектима, велика и мала манастирска сала, неопходни објекти за Дечје Светосавско летовалиште и зановљено на свесрпском саборном нивоу одржавање Светосавског фестивала.

Користимо прилику да се најсрдачније захвалимо свима који су у претходном периоду, на било који начин помогли и који настављају да помажу, да наша Каленићка светиња васкрсне пуним сјајем. У новој етапи обнове током 2018. године настављени су радови на унапређењу инфраструктуре манастирског имања.

Захваљујући широкогрудности г. Ратка Милићевића и г. Драгомира Иванчевића, урађено је 1850 метара пута са пуним асфалтом, а исто тако пожртвовањем господе Радована Ковијанића, Душана Глумца, Мика Миладиновића, Света Банића, Петра Иванчевића, Милана Новаковића, Миломира и Славка Зеца, Бојана Стефановића, Сретка Новаковића и Николе Бојовића обновљено је седам манастирских станова. Обнову су помогле и Црквене општине Светог великомученика Георгија у Кабрамати, Светог архиђакона Стефана у Кизбори, Светог Саве у Гринзбори и Светог великомученика Георгија у Сент Албансу.

Укљученост шире српске заједнице у обнову велике светиње пројава је јединства српског народа и ходење стопама Светога Саве. Украшавајући светиње, српски род се у њих уграђује. У години када прослављамо 800 година самосталности Српске Православне Цркве и 70 година од организованог црквеног живота у Аустралији и Новом Зеланду, верници Митрополије аустралијско-новозеландске показују да су достојни наследници предака и настављачи задужбинара и ктитиора манастира и цркава, обнављајући своје светиње и одржавајући пламен наше светосавске вере на Петом континенту.