За учешће у атентату суђено усташким терористима нижег ранга, иако је утврђено да су акцијом руководили Павелић и Кватерник. Извештај француске државне комисије и данас под ембаргом.

Вичући „Живео краљ“, на данашњи дан пре 80 година у Марсељу, бугарски терориста и усташки инструктор Владо Черноземски, алијас Владо Шофер хладнокрвно је изрешетао југословенског монарха Александра Карађорђевића, француског министра спољних послова Луја Бартуа и ратног хероја генерала Жофра. Атентатор се просто прошетао кроз обезбеђење, јер је размак између полицајаца задужених да контролишу масу био десет метара!

Југословенски краљ с домаћинима био је 9. октобра 1934. у половном отвореном аутомобилу марсељске полиције, који се кретао брзином пешака. Не зна се ко је креирао идеалне услове за атентат, јер су од полиције истог дана одузете све писане наредбе. Атентатор није могао да сведочи јер је издахнуо од батина. За учешће у атентату суђено је усташким терористима нижег ранга, иако је неоспорно утврђено да су акцијом руководили Анте Павелић и Еуген Дидо Кватерник, који су унајмили Черноземског. Усташки шефови су били под заштитом Мусолинија који није дозволио њихово изручење, а Француска није инсистирала.

– Париз је инсистирао да Југославија из оптужница, нарочито из оне пред Друштвом народа изостави Италију. Мусолини је отворено радио против Југославије, али је у том тренутку био у сукобу и с Немачком око Аустрије, према којој је имао аспирације. Зато је Француској био важнији од Александра. Југославија је пуштена низ воду – каже др Миле Бјелајац.

Истраживачи претпостављају да се докази о позадини атентата налазе у извештају француске државне комисије, али он је и данас под ембаргом.

– Овај извештај се налази у државном архиву, а сви покушаји да га добијем били су узалудни. Вероватно би његово објављивање и данас могло да произведе политичку штету. Сматрам да је Италија стајала иза атентата, али катастрофални пропусти у обезбеђењу указују да је постојала сарадња с неким утицајним у Француској – каже проф. др Предраг Симић.

Он не верује у верзије да је Немачка стајала иза атентата, јер је у то време краљ Александар успоставио добре односе с Берлином. Пошто Француска, Енглеска и САД нису биле заинтересоване да економски сарађују с Југославијом, у празан простор ступила је Немачка. У лето 1933. у Југославију је дошла делегација из Берлина и уговорила узгајање уљарица, а југословенске власти су у замену за извозне олакшице пристале да Немачкој дају ексклузивно право на експлоатацију руда, пре свега метала неопходних за војну индустрију. Непосредно пре ове посете Немачка се повукла из Конференције о разоружању.

Велика Британија је немачки уплив у Југославију сматрала угрожавањем интереса и почела је да помаже хрватским сепаратистима. Пошто је Немачка иступила из Друштва народа, а 1934. у ову организацију је ушао Совјетски Савез захваљујући напорима министра Луја Бартуа, који је убијен с краљем Александром у Марсељу. Обојица су игнорисали упозорења југословенских обавештајаца да усташе спремају атентат.

– Син југословенског посланика у Паризу Спалајковић причао ми је да је краљ био упозорен на атентат и да му је нуђено да се искрца у другој, безбеднијој луци. Он је то одбио, као и препоруку да носи панцир кошуљу. Луј Барту није погинуо од хитаца атентатора Черноземског, већ од залуталог метка жандарма који су пуцали у оном метежу. Бартуов син, кога сам упознао у Француској, причао ми је да су били заузети око краља и заборавили на Бартуа, старог човека, који је искрварио и умро – наводи др Симић.

Барту је дошао на чело француског министарства спољних послова у фебруару 1934. и одмах успоставио дипломатске односе Француске са Совјетским Савезом и покушао да створи антинемачки савез у Европи. Руски историчар Владимир Константинович Волков зато сматра да је прави циљ атентатора био Барту.

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ: ДЕДА ЈЕ ЗНАО ДА СЕ СПРЕМА АТЕНТАТ

Мој деда, краљ Александар, имао је информације да се спрема атентат. Међутим, он је веровао да је у Француској безбедан, јер је долазио код пријатеља. Без страха, са Лујом Бартуом, сео је у отворен аутомобил, да би могао да поздрави 100.000 људи у Марсељу, који су дошли да га виде – прича о трагичном догађају, за „Новости“, престолонаследник Александар Карађорђевић.

– Краљ је био велики дипломата. Предвидео је шта ће се догодити у Европи. Савезнице из Великог рата су биле у великој економској кризи. Фашизам је јачао. Преко Мале Антанте ојачао је наш положај. Имао је спремну стратегију. Нажалост, усташки покрет и ВМРО су га прекинули у мисији, иако се он искрено залагао за једнакост свих народа који живе у Југославији.

* Каква је била та спољнополитичка стратегија?

– Он је намеравао да поред сарадње са Француском, формира „Источни пакт“, који би повезао Совјетски Савез, Пољску и Малу Антанту, у којој су, поред Југославије, биле Румунија и Чехословачка. Да краљ није убијен, вероватно би тај савез имао велики утицај на другачији ток историје. Принц Павле је то покушао да настави. Упркос пробританским осећањима, да би избегао крвопролиће и војни пораз, осећао је да мора да потпише веома непопуларан пакт са Немачком. Подсећам, марта 1941. године готово све земље око Југославије су биле под нацистичким утицајем.

* Да ли вам је отац причао о Марсељском атентату?

– Трагично убиство краља променило је живот породице Карађорђевић. Мој отац, краљ Петар, тада је имао само 11 година. Био је на школовању у Енглеској. Причао ми је да га је кобног дана, увече, пробудио директор школе. Без речи, одвео га је у југословенско посланство. Тамо је сазнао за атентат. Авионом, одмах су га пребацили у Југославију, да би присуствовао сахрани.

* Краљица Марија је преминула када сте имали 15 година. Сигурно сте и са њом разговарали о атентату?

– После атентата се разболела. У избеглиштву, патила је и од депресије. Волела је Србију и желела је овде да се врати. Тек 1959. године, када сам имао 13 година, први пут је причала о том догађају. Седели смо за ручком, а онда изненада, почела да ми прича детаље и дедину стратегију. Схватио сам да се она никада није опоравила од тог шока. Умрла је 1961. године, у страној земљи, далеко од куће за којом је патила.

(Вечерње новости – Б.Шубашић, М. Т. Ковачевић)

Ознаке: Б. Субашић, Марсејски атентат, Србија, теорија завере, Француска