Прочитај ми чланак
Предизборна кампања у Српској званично је почела тако што је само настављена размена жестоких оптужби између главних ривала СНСД-а и СДС-а, која траје безмало две године. У тој размени није се могло чути ништа ново, дочим главни ривали сада много више говоре и о неким конкретним решењима која нуде у наредне четири године, првенствено у области економије.
Економске реформе које најављују ослањају се, углавном, на обећања о растерећењу привреде и извесним подстицајима приватном бизнису, уз, је ли, заштиту права радника, а има ту и обећања о укидању разноразних „намета“ грађанима.
СДС и остале опозиционе странке окупљене у оквиру „Савеза за промене“ своју реторику су базирали на оштрој критици потеза СНСД-ове власти у протеклих осам година, најчешће је описујући као катастрофалну са становишта економског стања и друштвене одговорности, огрезлу у корупцији и криминалу итд. А кључна синтагма у коју опозиција сажима своје поруке и обећања грађанима је „изградња праведнијег друштва у Српској“, што сматрају главним залогом за развој и сигурну будућност Српске.
Милорад Додик, као најистакнутија фигура СНСД-а, не поклања превише пажње опозиционој реторици, трудећи се да оптужбе опозиције на свој рачун оквалификује као лажи, обећања опозиције бирачима назива празним, а опозиционе противкандидате неспособним. Кључна Додикова порука бирачима гласи да је „СНСД једини гарант сигурне будућности Српске“ и на унутрашњем плану и у процесу „рвања“ са бошњачким и хрватским политичарима на нивоу БиХ. С тим да је, за разлику од претходне две кампање (2006. и 2010. године), Додик видно ублажио сопствену реторику док описује „свој пројекат самосталности Српске“, па сада сасвим одређено каже да је његов план да се „у наредне четири године приближимо самосталности развијајући Српску“.
Последња истраживања расположења међу бирачима опет су, као и до сада, дата на кашичицу и то само једном медију. Сарајевска „Слободна Босна“ објавила је део истраживања ИПСОС-а спроведеног од 14. до 23. августа на узорку од 2040 испитаника „методом анкетирања доминатно урбаног становништва БиХ у оба ентитета“[1] . Према ономе што је објављено, Додик води испред кандидата „Савеза за промене“ Огњена Тадића са 5 одсто разлике, док СНСД-ов кандидат за српског члана Председништва БиХ Жељка Цвијановић заостаје за кандидатом „Савеза за промене“ Младеном Иванићем за 6 одсто. Када је реч о трци за Народну скупштину РС, СНСД води са 34 одсто гласова анкетираних испред СДС-а са 26 одсто, али су два блока, када се саберу проценти коалиционих партнера (СНСД, СП, ДНС,с једне стране, те „Савеза за промене“, с друге) готово изједначена: опозициони блок заостаје за само 0,9 одсто.
Но, према овом истраживању, излазност бирача не прелази 50 одсто, а број неопредељених и даље је веома висок и креће се око 25 одсто. Из онога што је сарајевски лист објавио није јасно да ли се цели тај проценат неопредељених налази међу свим онима који су рекли да излазе на изборе или, пак, има и неких нијанси које су прећутане или се, пак, истраживање тиме није детаљно бавило.
Ипак, сваки мало бољи познавалац кретања у друштву убеђенији је да мања излазност (50-55 одсто) доноси бољи резултат владајућим странкама него опозиционим, односно да смањење броја апстинената и раст излазности на 60 и више процената више одговара опозицији него актуелној власти.
Напослетку, никако не треба губити из вида оно што „Слободна Босна“ не наводи у свом „сажетку“ ИПСОС-овог истраживања, а то је преливање гласова мањих странака које не пређу цензус у једној од шест изборних једница на изборима за Народну скупштину РС, односно у три изборне јединице на изборима за Парламентрану скупштину БиХ из РС. Највећи део тих гласова отићи ће великим странкама, што упућује на то да се број посланичких мандата великих странака може повећати и са мањим процентом освојених гласова. А можда ће баш тих неколико мандата, „освојених“ расипањем гласова мањих странака, бити пресудно при избору нове Владе РС.
[1] „Слободна Босна“, Сарајево, 11.9.2014. године, стр. 18-20
