Прочитај ми чланакУ некој причи, недавно, мој блиски пријатељ из краја (а као и ја из педесет и неке) ми онако згрчена лица рече: „Нећу да идем у цркву док је овај Патријарх“!Видим ја да је мало пукао, па га смирујем да тако не прича, једно је Вера, а друго свештенство… После кући размислим, за оволике године живота још нисам чуо, од Германа до данас да неко због тога што не воли Патријарха неће да иде у цркву. Проће неко време, Свети Илија Громовник, одем као увек на исто место на славу, а домаћин ми онако успут исприча да није носио колач у цркву, а и да неће, док је овај Патријарх.
Сад ја после два случаја почнем да размишљам, а зашто? Онда закључим да су ова обојица, а као и ја, из круга двојке, некадашњи Титови пионири и омладинци, никада и нису ишли у цркву. Овдашње градске општине у у огромном проценту против владајућих годинама, а ова двојица су са студентима до краја, другосрбијанци, вероватно су затровани мржњом према Председнику, разочарани што је слуга Жвалавога. То је разлог што се бес унесећениж сручио на Његову Светост.
Привуче ме, наравно, наслов: НИЈЕ мој Патријарх“, а у позадинин, на нету бар веома популарни отац Рафаило. И он смишљено одлично, почиње видео клип са: „Није мој Патријарх!“, а онда нам, стаду своме, хришћански, а и теолошки објасни зашто је то богохулно и духовно самоубилачки. На крају драги нам Брат у Христу Рафаило мудро објашњава, а мени врло значајно, значајније од све приче, да су они који су радили на сатанизацији нашег Патријарха урадили „савршено добро посао“. Шта је отац
“Рафаило вели да свако ко критикује или пориче Патријарха удара на Цркву и врши духовно самоубиство. А заправо, Рафаило пљује половину Светитеља из црквеног календара и народ (наше претке) који су те Свете следили. Ти Свети су у своје време такође критиковали своје Порфирије патријархе и прекидали литургијско општење са њима. Ни ти Свети ни наши преци ни ми нисмо критиковали и прекинули да идемо на Литургије на којима се помиње Порфиријево име због његових личних грехова, већ зато што криво тумачи Православну Веру (у шта спада и издаја Косовског Завета).“ Марко Пејковић
Рафаило хтео да нам овако увијено каже, а то је да је број људи који му се свакодневно у српској нам Спарти обраћа са тим да им Порфирије није патријарх је забрињавајуће велик, а ту му је и разлог ванредног медијског појављивања. У старој доброј УДБИ главни обавештајци су били конобари, фризери и попови, а међу ове последње спада и отац Рафаило, бар административно и сигуран сам да одлично, боље неко било која напумпана истраживања показује, зна шта му се дешава у окружењу.
И да закључимо, популарност (или модерније казано рејтинг) актуелног нам Патријарха српскога је у централним београдским улицама и брдовитим црногорским брдима на бедном нивоу, да бедније не може да буде, а за друге крајеве Отаџбине не могу да гарантујем. А могао би баш и сам отац Рафаило да му објасни зашто и ко су ти ђаволи који су нам главу омађијали да у лику Његове светости видимо јеретика и сергејисту.
