Прочитај ми чланак

ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА БУЊЕВАЦА: Ми нисмо Хрвати, са Србима смо веома блиски

0

Трпимо страшне притиске из Загреба да се изјаснимо као Хрвати, посебно пред изборе и пописе, а ми смо посебна етничка група која има свој језик и традицију. Са Србима смо веома блиски, и по језику и по броју мешовитих бракова, каже Бајић.

Хрватске власти на све начине покушавају да на силу присвоје више од 16.000 Буњеваца који живе у Србији, каже за Информер Мирко Бајић, председник неколико удружења која окупљају ову етничку групу.

Бајић каже да Загреб, посебно пред изборе и пописе, преко разних кампања, али и претњи, врши страшан притисак да се Буњевци у Србији изјасне као Хрвати. Према његовим речима, то се никада неће догодити јер су они посебна етничка група која већ вековима живи у блиским односима са Србима.

Зашто ниси Хрват

Према Бајићевим речима, притисак Загреба на његове сународнике траје већ годинама, а циљ је да Буњевци изгубе свој идентитет и утопе се у хрватску мањину у Србији.

– Трпимо страшан притисак од Хрвата, они желе да нас присвоје, да постанемо део њиховог народа. Ти притисци су посебно јаки пред изборе и пописе и трају већ годинама. Спроводе се разне кампање, а некада долазимо и у конкретне сукобе са хрватском мањином у Бачкој. Дешава се да нас претећи питају зашто ми нећемо да будемо Хрвати?! Суштина је да Буњевци нису Хрвати, већ посебна етичка група, која говори својим језиком, а не хрватским.

Дешавало се да представници Хрвата на разним манифестацијама спајају њихове и наше обичаје, покушавајући да нас представе као један народ, што није тачно. Чак су и наш национални обичај дужијанцу представили као свој, што је невероватно. Коначни, стратешки циљ овог пројекта је да Буњевци у Србији нестану и стопе се са Хрватима – упозорава Бајић.

Он напомиње да етничка група којој припада већ вековима живи у веома блиским односима са Србима и да су те везе нераскидиве.

– Причамо сличним језиком, имамо много мешовитих бракова са Србима, али и са осталим националностима који живе на северу Бачке. Србија као држава ни у једном тренутку није покушала да спроводи акт насилне асимилације, за разлику од Хрвата, који то већ дуго раде – рекао је Бајић, који је и члан Националног савета Буњеваца.

Србија уз мањине

Директорка канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић рекла је за Информер да је упозната са притисцима које Буњевци имају од стране Хрвата и напоменула да ће их држава Србија увек штитити.

– Буњевачки национални савет је први који је формиран на територији Србије још 2003. године. Сви други национални савети су формирани касније. Знамо да последњих година постоји оспоравање њиховог националног идентитета од стране хрватске националне мањине и боримо се против тога. Ово је правна земља у којој свако може да изабере како ће да се изјашњава. Тако да ниједног Буњевца у Србији Хрвати никада неће моћи да натерају да се изјашњава као Хрват. У том погледу ће их наша држава увек штитити свим расположивим законским средствима. Исто тако, ако неки Буњевац жели да се изјашњава као Хрват, наша земља га у томе неће спречавати – изричита је Пауновићева, која је уз то открила да у Србији према последњим попису живи 16.706 Буњеваца.

Стигли из Херцеговине пре четири векаЕтничка група Буњеваца, која живи у Бачкој и јужној Мађарској, потиче из Далмације и западне Херцеговине, одакле се још у 17. веку преселила у Панонску низију. Име су добили по реци Буни у Херцеговини. Буњевци су католици и говоре посебним језиком, који припада штокавско-икавском дијалекту. У Србији их живи 16.706, највећи део у Суботици, Сомбору и околним местима, а воде се као мањина од 1990. године.