Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић рекао је да је јуче имао мало времена да разговара са аустријским колегом Александером ван дер Беленом и о историји и ономе кроз шта су Срби и Аустријанци заједно прошли и приметио да је избегнут рат Србије и Аустрије 1908. године и то захваљујући мудром писму Стојана Новановића.
Вучић је рекао да се, када се говори о историји, увек све везује за 1914. годину, док мали број људи зна да смо умели да се понашамо и историјски одговорно.
Да није тако, каже, сетили бисмо се, пре свега, 1908. године, када су због анексије БиХ биле одржане највеће демонстрације у Београду и Србији, на које је изашло шест или седам пута више људи него на следећим највећим демонстрацијама икада одржаним у Београду, а једини узвик био је „пушке, пушке…“.
Kако је рекао, Срби су тада желели у рат са Аустријом, али захваљујући једном паметном писму Стојана Новаковића нисмо ушли у тај сукоб.
„На две странице, фантастичне речи је бирао и разумео како треба да говори о будућности. Да смо извукли поуке или паметне закључке из тога 1908. године, другачије би било 1914. Овако се, чини ми се, до данас ни национално, ни демографски нисмо опоравили од мука које су нас задесиле у Првом и Другом светском рату”, рекао је Вучић.
Анексиона криза
Анексиона криза (1908—1909), позната и као Босанска криза или Прва балканска криза, криза је која је настала анексијом Босне и Херцеговине Аустроугарској, извршене прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године. Као непосредан повод послужила јој Младотурска револуција и преврати у Цариграду, изведени у љето 1908. године.
Дана 4. октобра 1908. године, Бугарска је прогласила независност, а већ сљедећег дана (5. октобра 1908) Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине. У овај догађај су, посредно или непосредно, били укључени Руска Империја, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Краљевина Србија, Књажевина Црна Гора и Њемачко царство. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са великим силама — које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине — Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у Европи, утолико више што је у исто вријеме (и у споразуму са њом) Бугарска прогласила своју независност.
Представници православних и муслиманских народних организација дали су онда у Будимпешти (11. октобра 1908) изјаву да је анексија извршена без питања и против воље становништва и упутили су посебну делегацију у европске престонице да ту изјаву ставе до знања великим силама.
У Србији је анексија изазвала велико узбуђење јер се осјећало да се Аустрија тиме учвршћује на Балкану, да дубоко погађа националну будућност српства и да жели да пресијече све наде у будућност велике самосталне српске државе. Срби су се ријешили на крупне жртве; протестовали су у свим престоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске. Срби су створили Народну одбрану с циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе, и образовали (24. фебруара 1909) концентрациону владу под председништвом Стојана Новаковића.
Западне силе Француска и Велика Британија противиле су се анексији, али нису биле спремне да ратују због ње. Русија, која је знала да ће до овог чина доћи (чак је преговарала с Аустроугарском око одређених компензација у своју корист), није ништа предузела.
Под притиском општег нерасположења у Европи, у жељи да спору одузме европски карактер, Аустрија је са Османским царством склопила споразум (26. фебруара 1909), платила јој одштету од 2,5 милиона и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српска влада је била принуђена да (31. марта 1909) да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спријечити дјеловање против Аустроугарске.
Анексијом Босне и Херцеговине српско питање добило је европски карактер, јер је у цијелом свијету остављен утисак да је Аустроугарска извела незаконит акт и да му је као праву аргументацију дала само силу. За Србију овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију народних снага и изазвао јачање национализма и националне солидарности.
Ова криза се сматра уводом у Први свјетски рат. Завршила се Берлинским споразумом из априла 1909. године.
Вучић: Потребна је јача улога ЕУ
Председник Србије Александар Вучић рекао је данас да ће Србија учинити све што је до ње да одржи мир, стабилност у региону.
Аутрсијски председник Александер ван дер Белен оценио да је Србија кључни играч када је реч о регионалној стабилности, безбедности и перспективи Западног Балкана да се придружи Европској унији (ЕУ).
После неуспеха референдума у Македонији, избора у Босни и Херцеговини, усуђујем се да кажем да нам је потребно јача улога ЕУ, иначе Унија неће бити тај тип сна и светионик демократије, слободе којем смо тежили раније, рекао је Вучић на скупу Београдског безбедносног форума.
Оно што се догодило у Македонији је да договор две стране, добар договор и за Грчку и за Македонију, не прође, јер се људима није допао, а уместо то да се признају, неки се сада играју математичким формулама о већини на једној или другој страни, рекао је Вучић. Ако говоримо о Србији – отворићемо једно или два поглавља, да ли мислите да је то вест за грађане, јер нико не зна шта ће се догодити потом, упитао је Вучић. Људи би волели да припадају типу друштва као што је ЕУ, захвални смо Унији за све донације, за све што су учинили за нас посебно током поплава 2014. године, додао је он.
Морамо да урадимо нешто велико на Западном Балкану и морамо да имамо нешто опипљиво и конкретно за регион, јер ако потценимо друге факторе и вољу народа, разочарање народа на које нисмо рачунали, плашим се да ће тешко бити одржати стабилност у наредних десет година, нагласио је председник Србије. Ово окупљање показује важност питања безбедносни, мира, стабилности, оценио је Вучић истичући намеру Србије да развија добросуседске односе и да остане на европском путу. Србија остаје предана сарадњи и наставља до сваке мере да доприноси решавању отворених регионалних питања и остаје фактор стабилности и мира, прочитао је Вучић део говора и рекао да је то добар говор који су му написали неки други, али да ће он говорити својим речима.
Мислим да када сам пре пет година долазио у Брисел сви су слушали све, а сада ми се чини да они у Италији не чују шта говори Француска, додао је он. Председник Аустрије Александар ван дер Белен поручио је да су потребне визија и храброст на обе стране како би се Западни Балкан учинио део ЕУ, додајући да мисли и на земље кандидате и садашње чланице ЕУ. Имамо тенденцију да проглашавамо статус кво као циљ сам по себи, склањујући се можда од бољег решења, рекао је Белен.
Земље региона прошле су кроз значајне политичке и економске промене, али те земље, укључујући Србију, предузеле су реформе, некад тешко сварљиве, са перспективом да чланство у ЕУ постане релаистично и видљиво, нагласио је он. Говори се о умору од проширења на страни чланица ЕУ, указао је он и додао да остаје оптимиста јер су се политичари окренули храброј визији, дијалогу о тој визији која доноси будућност и поглед „ван природног реда ствари“. Белен је нагласио да не жели никоме да држи предавања, јер и у самој Аустрији има проблема, али указује да је Вучић показао храброст за Србију, чему је недавно сведочио у Алпабаху. То није само задатак за политичаре, важно је да грађани и друштво подрже ту визију решења без конфликата, врућих или замрзнутих. Србија и Западни Балкан треба да се придруже преобликовању ЕУ и пре званичног чланства, рекао је Белен и напоменуо да је Аустрија, као председвајућа ЕУ, ставила регион међу своје приоритете.
Белен је нагласио да земље треба да спроведу реформе које су им неопходне, без обзира да ли ће постати део ЕУ или не, али боље им је да буду у друштву, сарађују и имају добросуседске односе него да буду саме. То је старомодно и погрешно, ниједна земља не може бити просперитетна без сарадње и добродуседских односа, рекао је Белен који додаје да је и самој ЕУ неопходна реформа.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
