Прочитај ми чланакКако се гравитација уклапа у Електрични универзум?
У супротности са уобичајеном перцепцијом, Електрични универзум не негира присуство гравитације и њену улогу у космосу и нашем свету. Штавише, теорија о Електричном универзуму, коју је поставио физичар Вал Торнхил, претпоставља да мистерију гравитације може објаснити електрична структура супстанце.
У свом чланку „Електрична гравитација у Електричном универзуму“ из 2008. године Торнхил се пита: „Ако применимо силу на тело, како се та сила трансформише да би се супротставила инерцији? Одговор је „електрично“: тако што се електрони најближи додиру, у спољашњем делу атома, одбијају. Еквиваленција инерцијалне и гравитационе масе чврсто сугерише да је гравитациона сила само манифестација електричне силе. “
Данас епископ Николас Сајкс даље образлаже питање које је први пут поставио у претходној епизоди: „Колико је брза гравитација?“ и истражује објашњења гравитације које даје електрични универзум.
Снимак који је епископ Сајкс објавио изазвао је бројне полемике. Неки су се питали да ли је чуо теорију, по којој је гравитација кривљење материјала од кога је направљено време космоса, а не сила. Неки су тврдили да гравитацију не треба дискутовати, те да је Ајнштајнова тврдња да ништа нема брзину већу од светлости.
Таква размишљања су толико уврежена да када се користи модел Електричног универзума, постоји проблем да се објасни гравитација, јер је то реална сила, којој треба реално објашњење, реални пренос много бржи од брзине светлости.
„Чак и да смо само на почетку давања објашњења, за интегритет модела Електричног универзума је важно да се придржавамо једноставног модела гравитације заснованом на силама, јер се она манифестује као сила. Модел Електричног универзума не узима никакве формулације „здраво за готово“, зато што се тиме одузима могућност рационалног објашњења. Због таквих „договора“ наука је претрпана глупостима попут црних рупа, тамне материје, тамне енергије, магнетске реконекције или мултиверзума. Све ово нема рационално објашњење, већ само попуњава рупе у науци „необјашњивим“.
Сер Исак Њутн је схватио да не може да формулише објашњење за силу привлачности, иако је математички описао понашање тела на великим удаљеностима под дејством гравитације. Он је нагађао о узроку гравитације, али је објашњење оставио будућим генерацијама, које ће имати боље алате да реше проблем. Наша генерација има боље алате него он, али је пажња са проблема које су нам он и други завештали скренута гомилом глупости. То укључује необичну засићеност тврдњама „здраво за готово“ које нас спречавају да постигнемо оно што су нам Њутн и други завештали.
Ако неко чита књигу Алберта Ајнштајна, објављену 2004. на пример, видеће да он развија концепт по коме је светлост или електромагнетско зрачење најбржи могући преносилац, зато што није откривено ништа брже од светлости. У поглављима 7,8 и 9 он претпоставља да информација са две симултане муње не може доћи брже до посматрача него светлост у вакууму.
Из те једноставне идеје развила се цела Теорија релативитета, почевши са дедукцијом да два симултана догађаја у једном референтном координатном систему можда неће бити симултана у другачијем координатном систему. Теорија релативитета развила је идеју да се не могу правити закључци о простору и времену ако зависе од нечега што је брже од светлости. Такво закључивање је кружно закључивање.
Само ако је теорија потврђена експериментално може бити разумна. Ајнштајн се надао да је то случај. Али засад, колико знам, не постоји случај о коме се не би могло дискутовати. У овим околностима, оправдано је са научне стране узети у обзир могућност да може постојати и нешто опипљиво или подложно дедукцији што ће путовати брже од светлости.
Као што сам већ назначио у својим снимцима, за кретање планета у соларном систему потребно је да сила гравитације између Сунца и планета буде стварна сила, а не врста менталне конструкције. Та сила се преноси између њих брзином неколико реда већом од брзине светлости.
Физичар Вал Торнхил показао је да су толике брзине преноса силе неопходне како за фундаменталне делове материје зарад стабилности субатомских структура, тако и за стабилност планетарних система. Према таквом концепту, физичке основе математичке структуре квантне механике треба тек да се открију и објасне тако да буду јасне попут Сер Исак Њутнових „Математичких принципа“ гравитације.
Према томе, модел Електричног универзума држи велико обећање, обећање физике и космологије, које ће бити засноване на сигурним тврдњама и заменити оно што се учи у престижним школама.
Тренутни модел , као што је и сам Ајнштајн приметио, зависи од теорије релативитета и квантне механике, које су међусобно непомирљиве. “
Превод за Србин.инфо: Етома
